Стража

вро| ;81

Стан Редакцвје вАдмввистр. Космлјска ул. бр. 22. *•-. ' ■ Огласа се да|у у Адмв.мсгрЦена утврђена. Пеплаћена се писма не примау. 4- Руковасш се не враћају. ГТпсма, рукописе, иовац и све осСлло што се одаосм на лвст, слатв власннштву ста.

ТЕЛВФОН УНЕДНИШТВА 1092.

БЕОГРАД Ј10НЕДЕЉАК 6 ЈУЛА 1915 ГОД:

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Претолата ■а пошти: а годину , шест месецн . ,, » три месеца . . , н. један месец . Претплата аа нвостраг на поштн: ва годшму . . . Д» , шест месец« . ,1 , трн месеца . »

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРВ ПОДНЕ

ТЕЛЕФОН ШГАМПАРК

Софчјски ,Дневвик,- говорећи о турско бугарсквм арггОЕорима акше слецеће: „Пр; говсри између Хали* беја, греасгдника Т>р:«.ог Сената и заступнвка, пссла нгка бугарске у Цариграду дсвели су до' погодбе ко ли<о Се тиче долцне реке Млриае, чи|у је десну обалу Т\рс»а пристала да уступи Бугарској. Очекује се још п годба о осталој будућоЈ грапипи између две суседне зсмље, граници којт ће по чсги од Мидије са Црнсг М ра и вћи Луле Б/ргасом а БуЕвр Хасаром, завршу ју’ и се северно на реци Т\кџи, тако да ће Лозен град припасти Бугаг>ској. И 31 то ће се врло брзо доћв до споразума.* Прсма бугар:кам званичнгм извсрима турско бу гарски преговсри’ су при згзршстку. У владиним кру гсзвмл очекују да ће за дссетлк дана иајдаље Тур ска дефинвтивно одгсвори тв на буггрске захтеп е. Тур Ско-бугарска псгодба, спора \ум, ни;е далеко: а то јер се, кз.’леда, у Царигреду дата сбјеснвти ситуација. * * * Што се еак тиче прего ра Бутара са Четиорнрм СПораз^мсм, од стране Ру ског Посланства у Букуре ш у Јечено је једнсм рум> нскс м новинару слеж ће ,Ц;;ркулирајуће вестг, пргмт којима ћ.епреспвни ци Сала Споразума нспу ст.ти Ссфију, гко БугарСса сдбвје и нове пред тоге к< и ће јој се учинитн да и^ђе пз неутралго.ти. ј ре већ су преране. Тгква одлука вије донешена, тим п} е ннје што ми, савезницг, нв.мо ниукакаом о°>ј ном стању. Одгсвор, бсље рећи нека оГјаањења на раниЈе учп нсне иредлоге, која ћемо д? хи Бугарској. пружгће њсј то-и^о сатисфакпије, ко лхко у данашњим прили к:ма може да очекује, да се ми надамо да ће их Она прцхватити, усвојити. Нама ће бити врло »ао гко се

деси обратно. Али и у тсм случају ма нећем^ уиотребљазати пресије на Бугарску, као што их ке употребљујеио ки на друге државе. Буггрска је гослодар своје среће, своје суабвне. Нека чинв што год нађе да је за њу дсбро и ксрисно. Ми ћемо поуздани у своје снаге и у своја срества, мирно сачекати њену од луку.“ Другим речима, Бугари иззгравају и један и други европски блок, јер шта друго може бити него изигра в ље, грубо и неирвмерно у историји, кзд на једној страни продају своју неутралност Турској, дакле и гемачким царевинама, а на друт„ј се страни ценкају и пнљарски поггђају са Силама Саоразума за своју ко*» операцвју. Интересантно је само, још, кско ће се читава комедвја (вршити!

Рабош Сј аким даном може се видвти, како се у реквирираним фијакерима вове по дрвеној калдрми неке бавше слушкиње и куварице. Тако и јуче после подие видео слм ову слмку: У ,гумирадлу“ у коме су упрегнута два ирло добра касача, »о»в се нека ,госпођица“; одмах ва тим фијакероЈЛ ситно к»са један мали коп.нћ упрегнут у неке таљиге, у којима седи једаи бнвши тпранвик вароти! Аргус

- Швајцмрска н центрмлиа монархије —

Г1о саопшк њима која до лазе из Швајцарске, желе* знички саобраћај између Аустро Угарске н Немачке с једне стране. и Швајцарске с друге стране, скоро је са свим преквнут. АустрО Угарска и Немач*а су ззтворили шзајцзр:ку границу. Таксђе су престали пгробродсеи сасбраћаја између немачких и швајпарСћих обала Бодснског језера. Затварање гравице швајцарске сд стране аустро кеммччих војних властв у

тесној {е вези са пребацквањем вчјске у западне про винције Немачке и АустроЈтарскс, које се сад врше Предпостављају да цен тралне европске империје орипремају крупне сфанзи вне операције протвву И талвје. Исто су тако добивени пздатци о травсаортовгњу нсмачгих јаких сна га на елзаски фронт и противу Вердена. У то^у последњих дсна Аустријанци су предузели нз италијанском фрснгу чи* тав нвз очајнвх напада, који су осгали безуспешнв. Аустријанци су имали врло вешке губитке приликом јуриша на Монте Кроче где су Италијаици већ успели да заузму јаке стратегвјске позиције.

- Одбраиа Галипољског Полуо* стрва Кореспондент ,Петро градска Телеграфске Агенци^е" имао је прилику да говсра са једном личношћу 0д врло великог утицаја, која тск што је допутовала из Цари;рада. Та му је лвчност дала најтачније пздатке о положају тур:ке армије. Све мере главнога шта ба турске грмвје упр:вље не су на скс ац нтртсааање великога броја војже на Галилољско полуострв;, да би постигли надмсћност еад савсзницнма Због тога, први и другв ксрпус, који су Састгрљени Оц Араоа, Курдч, Асбанаца Муе.томана и других ргт ничких племенз, упућени су на Гзлипољско полуострво У опште се може рећи да на Галипољском полуострву турска армија премашз преко 250.000 војника. Завода за израду оруж ја, које су начинили Некци у Макрикоји, Тсфани, Стенији и Бејкосу, грозничаво раде и дању и ноћу, али оскудица у угљу сграшно обеспскојава, турске всјне кругове. Немц.: прОлЧужа аају дотурање војне муници;е преко Румуније и Бугарске али ипак до Цариграда не дочгзе сви ти ратни трансаорти, јгр често пута, због

ФЕЈГБТОН

— Мвмоарн Хајнрнха фон Роса —

Улкце дуге и доста ши рске биле су пусте. Нигде не беше живе душе. Свуда, нј сваком мссту мртва ти шана, полуизгореле ствари п луерушеке куће, пепео, то беху сстатци од лепе и б гате варсши. Диве у и величанствену ц^кву као и некодако величанствених грађевина бе* це лре дв* ведеље прогутго Његово Велвчанство пи.м<н, Неколвко, још у В<колнко сачуванвх кућабе

пљгчкали. У Доргаобушу смо сгзнали многе ствгри о главној арккји, ту смо дознала та ксђе и за многе дсгађаје, којв су се око Смоленса одиграли. Чули смо а о по бедоносном маршу којим је Нааслеон хитао ка Моски Истсга тренутка када смо се ма налазилв у Доргсбу* шу Наполеон је са својим штгбом био у Вјесми и □рнпремао се за гргндиозве нападе. Цео пут, којв је био

ху ваузелЕ Вествалци,. «г0}а|ислред нас бао Је срава вршилв дужчсстпекара. пустош. Ннгде жнве душе,

ква оак, прђ а руска пр сам унуррашњост 'Недала је тужна ' Л 1ј ОЛ ОНОГ \днаанс изглед

нигде добре зграде, иоја би пас сачувала од непогоде, нигде дрвета, нигде ма и најмгње трага да се може наћи храна како за цас та ко и за стоку, која је сна-

свса ударце рата.

\ Када смо се кренули за Главни Стан дсби и смо нгредбу да спремимо дсвољ *о хране пошго је успут немогуће наћи. Али где да је набаввмс? Како?Где је? Морало се напред и, иа, све остгвисмо на милоСт и немилост божију и добру сређу?. Ишли смо путем » '* био пуст в у нац суморне душе ур већу суморност. нас је ужасно војница су ш жасиом жегс оута за ш нас је курв манде. 1Лш леонсвог ц Бао је н с; Пошто је н та армије р< на ће се б Пожурите » стцгнете. Е вијају! питвња у 5« нам Да ист другад 4

шпијунаже, вагови се задржава на гравици, да би се избегао пр^тест од стране савезника.

- Турско-бугарскм мавмрм -

Атана, 2. јула У Цариграду је основан турско-бугарски комитет, са задгћом да затре грчко ста новништво у Турској и Бу гарској. Тако је потписан протокол између Турака и Бугара са следећим усло вима: 1) Оснавање турско бу гарске трговачке комсре, која ће, у својој струпи, на доиуњавати деловање мла дотурског ксмитета; 2) Одузимање трговине из руку Грка успоставља њем турско бугарски< агенција за увоз и за азвоз, тако да престане свгки сао браћај са Грцвма; 3) Насилво одрођавање, отомавизирање и бугари зирвње Грка; 4) Постепено укидање ав тонсмаје В.свљенске Па тоијаршије; 5) Укидање и замењивање грчког језика, у свим приликама, турским и 6угарским. Овгј је ксмитет стављен под директном управом Не маца. балЈпкска сабеза — У пројекту су турско-бугмрск* и »рпско-грчкн смвев Бунурешг. 5 јула. У 'овд; шњим добрсоба вгштеним кругтв- ма чзрсто се верује, да ће се у сг.о рој будућносги основати на Ба^кану два н ва савеза: турско бугарски савез под протекторатом централних европских сила и српскогрчки савез под пректора том Четворног Споразума. Србија и Грчка ће тиме да прекину сваке преговоре 0 уступању Бугарскгј извесних својих територија на име к, мпензаиија за њену акцију. Јони

Иако смо били ор(море ни игак смо убрзали марш, тако да смо тога дана пре шли равннх 43 врств. Успут, на једну врсту удаљен од глгвног пута, лежао је један манастир. При* чало се да {е то женски мгнастир и д? су га Фрав* цузи сасвим опљачкалп и ' 'Луђерицама г•пћански Бегство а не болест Женскк

Немачки амбасадор је побегао из Цариграда АТИНА, 28. Јуна „Етнос“ дознаје из Цараграда, да Је онамошњи немачки амбасадор, који се је под изговором болгсти повратио у оерлин, морао да напусти Цзриград. морао да бега због побуне Турака, која се све више буне противу Немаца и Немачке.

Пушењв ко 7 борби, коју I Американка ва п, пушења, служио Јоа корисна помоћнИ) женски лекар д-р 1 делска, која у Фкг држава клуб женг бообу јавиог п

Турска и Италија — Пред прекидом талијанско-турсквх одноеа АТИНА, 5. јула Лондонски .Дејли Њус" дознаје из Рима да се из дана у дан очекује прекид талијзнско-турских одношаја. Турска је до сада избегла сукоб тим што није дозвољавала талвјанским консулима да отпутуЈу из Турске. С доуге стране и талијанска влада задржала је турског посланика у Риму, да би освгурала повратак свога посланвка из Цариграда. Тврди се да је Италија одредилж рок за одлазак неног посланика из Царигоада, после којег ће она прогласити анексију Додеканеза а иапасти Смррну.

1 ( 111119 бш Шта >ахтм«ју Турцп «д Вугмра Букурешт, 5 јуна. Немачка и Аустрија при волеле су Тургку, да захтева од Буггрс е, као Једну условну тачку њиховог са веза, да нападне одмах по закључењу сгвеза Румунију и Грчку, гко би се ове определиле уз Четворни Споразум. ???

хладноће! У колико је тело више игложено директном додиру ваздушне струје, у толико више осшурава своју отпорну моћ против дладноће. Екглеске туристе носиле су за време про шлв зиме нарочите паигалоне: Јако широке и краткедо више колена. Чарапе су им биле такође кратке (вунене »фусекле*) тако да су колена била потпуно оголићена. Код њих ннје констатован ни један случај реуматизма, док је код осталих војника, добро одевених, ,на истом фронту био врло високо проценат дотичне болести. Стога опомињемо за времена ааше ратнике да се одвише не утопљавају.

правцу. Још од дугог времв 1 ко расуђује она — нал ди разонођење аа умор ве, олакшицу у свак љутњи и уопште физи доеољство пушењем цигарета или дигарз, ( у иретераној количини . прилику да би било *н ње говора о вервози кс риканке, када би оиа дана попушила по 3 цј обично после свакогјал ги су лекари тога ми али они се боје ла пр« својој пацијенткињи Ј пушење, да не би истовј узело ширег обима и да би рђаво схватио тај ко, савет. Гфедавања д-р Скидек имале су одлично деЈетво Д. нас већ постоје многи ресго рани у којима даме сдободнс пуше. Тако је пре кратког »ремена дао анонсу у новивама сопственик једног великог и»ујоршког ресгорана, да Ја н*» дејствовао од полиције вдо* брење, да у његовом рестораиу могу у свако доба пушитд ках« мушки тако и женски посетв* оци. Осим тога вма достј пареа искључиво за пуша&с. За њих није потребно одобрење полициске власти. Американке осећаЈу внгае у> живања, што су у томе погледу' постигле блиску разноправност са људима, иего што чм пружа уживање само пуш ч:,с дуааде

- Нејаонн вдноси иамвђу Итмлнјс н Турске Р«мски коресповдент ,Де љи Телегргфч“ саопштава га односи између Италије и 1урске носе један врло нејасан кзрактер. Турски пославик Наби беј још је непрестано у Рвму. Може се вретпоставити, да ће се у вталијанско турсккм од носима појавити преокрет на једну вли другу страну.

Ратна торбида Овај рат нам је донео врлз много корисиих искустава. »«*дно међу аима јесте и следе које су Енглези утврдили: У зимским месецима за мраза, најопасније је п ника да се обавија в’ ^материјама, ради зашт

В&збушхо разбојипци — Н«мцб убијају мирно стаиокммштво .Бнржевија Вједомости 44 саопшггвају, како су два немачка аероплана летела, после. поноћи над једнсм руском варошицом на левсЈ обали Њемена, и поштс су се уверили помоћу рсфлек тора да на улицама нвје било никога, они су бацили око 20 бомби силног разорног лр»»*'ва ” — 'чи

Ото ВаЈс: Такве сте (АФОРИЗМИ) ^ Многи ће ми човек^рианат* да сам у праву, квд <|Жвм , д а је жену лакше умо^ т>!/ не го се са њом слагати. ’ Свакодневно пвт 1Н>е Да ли сме девој^ Д | п«ше оас књиге које аг смелв дд чита? Шада Пред лудницс -( у пола *оћ* лупа неко на а .) а твма иа свв V ого 1 •челнм да се ** ц *

точквве, покућгнст ла и многе друг»* што су Руси иг иза себе ост? Као што р ве д>ше у Све беп* ствг љт бс