Стража

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ТЕЛЕФОН УРРДНИШТВА 1092 Излази сваки и*н у 6 ч. ире пол«».

Година V.

Стан Ремкције ■ Аж*и«4 Космајска ул. бр 22 .

Огласн се дају у Адмии. Цена утврђена. Неплаћена се пнсма не пршмају. — Рукописи се не враћају. нПзма, рукопнсе, нссац ■ све остало што се односн на лпсг, слати нласннштву листа.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

— Народним посланицима на размишљање. —

Србија и српски народ на« лазе се од 1912 године стално на ратној ноза. За то време сппска штампа чинила је највеће услуге српској држави и српсксм иар^ду. Она је, својим патриотским држањем стскла пргво да јој сопски државници, они који управљају земљом, поклоне најве ће поверење, поверење у најширем смислу речи. На жалост, српску штгмпу, новинаре впада је сматрала за једно нужно зло, које тре ба и мора да постоји у земљи, Чим се објавила мобилизација, влада је огмах лохигала, пре сввх послоаа да штампи наметне цензора. Не треба доназввати, да су нам цензори згбрањввали да жигошемо неисправан рад ка квог полициског писара,

не треба доказивати: да нам је цензура забргњива;а чланке о скупо ћи у Беотраду, о сахрани јед ног фравцуског војннка, о по јењу коња, о симпатичном писгњу пре»а Венизелосу. Такође не треба доказквато да нам је цензура доказивала да Венизелос ннје добгр држав ник и маса још счвзри постоји, 0 којвма нам цензура није дала да пишемо. У кратко речено, изгледало је као да жчвимо у добу не пвсмености када су кардинали издавали наредбе, да ће сваки онај ко зна чи тати штампано слово би ти стрељан. Постоји факат и он се не може оборити наиме: да ни један лист у Србији није се продао за паре Аустро Немцима — у оп ште непрмјатељу, с којим наша држава и савезници њеки воде рат. Тако је било за време балканско-тур* ског рата, тако за време сра ско бугарског рата, иа тако и сад у овом великом рату! Међугим, доказано је, да се продао за новац Аустро Немцнма један део бугарске, румунске, грчке па чак и та лвј&нске штампе. И кад смо ми умели да сачувамо свој углед за све време тих ратова, је ли онда потребио да нам се намеће цензор? И ко у оп-

Чл. 2. Закона о шШампи „Не може се усгановити ни цензура ни кауција ни каква друга превентивна мера, ко]а спречава излазак, г.родају или растурање списа и новинг. (Чл. 22. Устава). ште, може боље знати шта смемо а шта не с»емо изно сити? Ми или цензори? Овар је сасвим јасна. Ми смо се у рав^јим ратовима специризарали у томе, и за то нам не треба неки нарочита тутор. А осим тога у часги другој, глави деветој казненог закона предвиђене су највеће казне од 20 гсдина робвје и смртне казне зз оне ксји иг- 1 ног.е ма шта о кретању војске и т. п. што би олакшавало операције непријатељу. Уу 85, 85 а, 856, 86. Напр. сгмо да наведемо § 856. ј ево шта он вели: Ко за вре-! ме ратз, ратне опасноств или мобализације објгви планове ратнах операцђа, тв;ђгваили утврђевих ме.та иии кретање трупа или уопшгс мере, које се односе ка раг пли вој ну одбрану држеве, а за које постоји интерес лржаве дасеј у тзјноста чувају, казнићесе! робијом до двадесст годвна.., Поред оваквих јасних од редаба је ли потр« бно да нам се наметне цензура. која је уопште један противуставан акт, противу које су се борили, данашњи чланови влзде. Немачка је најмилитзристичкија држава, па иаах њена лнстови публикују месечне биланга утрошка храае и жи вотних намирница. критикују владу а в гјн^ власт што се не старају за исхрзну станов ништва, критиковали су )е што је овк за рачун А/стрије у Галицији изгубвла 600 хиљада најбољих немачких синова! Ми знамо, да се несме ништа писати о кретању трупа, 0 операпијама и т. п све што је у вези Са тим,

Алекса Поповвћ добио је 300 вагона за трговину шећера то дозволићете, нема везе са операцијама војнам?! Скрећући пажњу г. г. народаим посланицима на тежгк положај српске штампе,

ми се обргћгмо с молбом да што пре предузму кораке те да се питање о пенгури и стакне на дневни ред у Н. Скупштини, да се енергично заузму за укидање овог противуставног акта, ако су истин скн поборници дсмократизма, јер цензура нам сад вабрањује да доносимо чак говоре народнах послаинка као и пре штампаоање з Лан8 ка из Срп скех Новина.

Епиграм Руси сада одступају — Пред офанзиву; Али када гурву, побиће Сву швабурију живу.

Рабош Ко кажс да се општива не стара о добру гр.-Цана; грдно се вара. Пптаћет1‘. качо. Па ево. Општина је набаиила брашно које јс по.чешано са паоуљом, те ће т1'>со : ,.1ђанв о једном трошку јестн и брлшко а пасуљ, алн разуме се *а скупе паре. И сад сме ли ко да каже да немамо добру опатипеку управу?! Аргус

- Шта вели један мађ&рски политичар »Будапести Хирлап* доноса из пера јгдног угледног мађ рског државвака чланак под горњим наслсз.м. У Ч 1 анку'се између осталог вели да руско одступање нг значи п-раз руских трупа. Руска војска је очуеала и данас још увек своју свежвну из првих дане. Што је до од ступања дошло, то је збогоскудице у » уницвја. Знзјућч за ово лобро, а у уверењу да је неће у н;јчраћем вр\.мену добити, руска врховна коман да је д 1 би сачувала своје групе, наредила повлачење. које је извршено у такво« реду да смо ми задћвљенв.

|К№ ђОДШ - Мисија кнеиа Хоенлое — Спец. извештај СОФИЈА, 7 јула. Од јелне лвчности блиске влади дознао сгм да долазак кнеза Хоенлоа стоји утесној вези са турско бугарским пре гсворима, који су од пре не* колико дана сасвим прекинути. У Софији је кнез конферисао са др. Радославовом и Тончевом у двору. Предмет ковферисања држ*' се у највећој тајности. Сазнаје се само толнко да је кнез сбећао да ће у Цариграду успети да наговори порту да у многоме попусти бугарским звхтевима. Борко.

Румунија и Немачка — После посете к.неза Хоенлоа — Специјални извештај БУКУРЕШТ, 7 јула. У двору је под кргљевам председнкштвом оцржаза заједначха седница влгде са председниш’вом ларламента. Решавано је о захтеву Немачке. које је преко свога емисара кнеза Хоенлоа тражила од Румуније, да проп}Стн преко своје терчтсрије здатну количину муниције из Немкчке за Турску! У случвју одбијања од стране Румуиије Немачка скица са себе сваку одговорносг за евентуал:*е неспоразуме који би се због овога између Румуније и Немачке појавили. После дуге дискусвје решено је да румунска влада одбије захтев Немачке. После седнице Братијано је примио немачког посланика в упознао га са решењем владиним. Истоврсмено је министар иностраних дела г. Порумбари примио посланике Споразума и са њима водио подужи разговор, коме се у политичквм круговима гридаје велика важност и очекују важни догсђаји. Јо и.

ЦПИЦШ! I — Турци убнјају своје савезнике Букурешг, 7. јула Из Цариграда се новерље зо дознаје да су тамо јуче погунула три немачка офи цира. Убили су ех њихове ко леге турски официри. Узрок јсе сматра да је омаложгвање у званичној дужности турјских сфипира од стране не мачких. Уверавају да сво није усам љен случај, али се све држи у највећој тајносги да не би узело мзха. Јон

Кобо хадлештбо — Коиитет ва нуницнју у Италији Рлм, 6 јула Краљевсквм указом потврђена је нова устгнов?: ко»и* тет за мунипију у Игалији. Тај ће комитет нмати задзтзк да осигура Италију потј:ебн м муницијом, а у њега ће д* }ђу мннистар председник ми нистар унутрашњи ? дета. вој нв министар и мгнисгар ма ране.

[ШМ1 Ммн — Румунија и Споравун Петрогрзл, 7. јула Румунски посланик на пе трогрздском двору г. Дијаманди посетио Је минастра иностраних дела г. Сазонова и са њаме је дуго конфгри еао. Разговор се водио око услова под којимз би Руму нија могла да повова почиње преговоре са силама Четворног Споразума о учешћу у гкцију.

| Женски свет Статистички подаци о разводу бракв Статистички под«. ци показују ј врло јасно да бро разведених I бракова сваком годиком све више расге, чак кад се и релативно ; аосиатра, т. ј . с обзиром на умној жавање становништва. У сразмери највећи је број у Немачкој. Го|дине 1906 било је у Пруској 8365 развидених бракова. дакле 413 више него годнне 1907. У 6045 случајева човек је кривзц и покретач рззводу, а у 2324 случајева жена. Неверство у браку било је у већини случајева узрок његовом разводу; поменуте године било је таквих случајева 4044. Интересантно је да је кривац неверства био човек у 1886 случајева, жена у 1573 случајева, а обоје у исто време у 535 случајева. Овај пример наЈбоље показује колико је успеха им?ла жеиа својим напорима да се у правима потпуно изједначи са чове.чом. Пре десет година жена је престагљ\и једва десвти део ^ао кривац за браколомсгво А што је нзј .штересантније то је запасчз, да се разводи брака јављају код нижг друПггћене класе у несравњено мањем процешу, него шго је то случај код аристокрације, интеаигенциЈе уонште и становника више класе у великим свегским варошима. Развод брака је код сељака најређи. Зор

Ото Вајс: Овакви смо (АФ0» Ј ИЗМИ) Не само међу књижевницима, већ и међу људима другога позив«, постоје одличнн афорнстћ. Следећи цитати ће то доказати: Уигни лекар: „Међу политичарима чма таквих типова, који 3601 глувоће не моћу да чују дреку незадовољне масе.“ Учитељ гимнаШике. „Својим правим држањем доспео је понеко „у искривл>ен положај“. Шала — Шта мислите госпођо ја ненемам ни трунке шећера; а ви? — Мени је мој муж донео из Београда, у глави шећер!