Стража

Број 185

БЕОГРАД, ПЕТАК 10 ЈУЛА 1915.

Гоарна V.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

Стап’Редакције и Адмига Космајска ул. бр. 22.

Огласи се дају у Адмаи. Цена утврђена. Неплаћена се пвсма не примају. Рукописи се нв враКају.

кПзма, рукопксе, новац и све остало што се одиос« ии лвст, слати власништву листа.

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 ИзлаЗи СВсј^И дуН V 6 Ч. »Шд- Пи^/ . ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Имја, № Италкјански листсвк јанљају о скором прекиду односа између Италаје и Турске. Њби беј, турскк пссланик у Ри« му, кго да је дсбио путне испргве, а маркиз Гаронв, поСлеипк Виктсра Емануела III у Цариграду мао да би био већ опозват. У исто греме, ј наше колеге с ону страну 1 Алпа објављују један низ о бавештења о сксрсм изгшк л>ању тру п 1 и ратних брсдо ва италшанских протвр Дарданела. СЈотпа1е сГ Е ни орган Г. Сонича, пр«. вља сву нову кооперацију еСавезницима ’ виду васпоста вљањз једне поморске базе у јужним пристаништима Краљевгне ча п г> требе тр_,па и марине француско-енглеске Данашња Заза у Алексан дрији, одпста, веупотребљива је у извесном погледу, а нарочнто у овој сезони, кад кли мат Египта ввлаже тешчим тешкоћима и људе и коње. Пошто је данас Италија ста ла на страву Тро|нст С ЈОра зума, сасвгм је природно, пре-! ма томе, да се погодбе које се односе на експедициони корпус за Дардакеле побсљшају. Пристанпште Тареша капр., пружа драгоцене олак-| гаице. Истотако, исчорвшћк-; вање желсзничких путева и тали|анских до граница Ка лабрије и Пуја могу дати врло важне користи за транснорте, који се дгнас врше преко М фсеља. Не треба се, дакле, чудити, што се Министарски Савет италијански, одржан ноћу између 27. и 28. ов. мес,, бавио питањем и што је поводом тога донео извгсна решења. Реч је сзмо у томе, знати каквтсу та решења. Од почетка европског рата окупационе трупе Либијске наилазнле су на чете Сенуса наоружанс од стране Турске ■и Немачке. У више махова *0л?зилс је до арвавих су коба. Дело мирољубивог про* диргња у унутрашњост ззустављ^но је: Немачка а Тур Ска удружили су своје наооре да узнемиравзју Италију, да би одвратили њен поглед и н>ену снагу са аустриског фр п нта, да је декуражирзју све новим и новим предузе ћвма. Докле је Итатија била у Тројном Савезу, она је морала ћутке да подноси овакво понашање Турске у Либији. ДанаС, кад је она пре шла у противнички табор, она има да сматра такво држање кго истинске акте непркјатељствз. Она може, дак/.е са вим легвтимно да објавн

11 Ш рат Тургкој и да дејствује прстиву ње заједго са Савезницима. Очевидно то је у сагласвоста са њетии игтерескма. Један од његвх разлога да се удружи са савазницгма био је да спречи да се ли-1 квидаиија Отомат!Ске паре вине изврши без њеног у-ј чешћа. Да би дипзсматско учешће било од ксрисги, само по себиизлгзи, да њему мсра претходитн војничко учешће. Ни,ко им неће бити изненЈђен. . ,ом саме стваг\ч,, прекид са Сзвезом'ЈЧ.^-ава ратз ^гарској увлачиИ та чију у све операцвје ангажсване од Сзвезника за крајњу победу. Кад је реч о томе згодно је да се одбије једна замерка која се односн на ек* саедицију против Дардашла. У извесним круговима та се експедиција сматра каО дввер зија, и каткад та се диверзија критикује као обкчна ди- ј вгрзаја која би вкше шкоди-| ла главном успеху. Овде то н^Је никако тај случај. Преих недеља рата, експедииијз која је имала за циљ Царкград и ј мала би кзрактер једне диверззје, и учинила би се озбиљна нбгрешка предузети је у тренутку када су све сваге требале бити концентр«сане на наш^м сопственим фронтовииа. Али то више није слу чај од када су борбе ровов ске замениле рат маневрисгња Од кзда је рат фагално *о рао трајати месецимз, бвло је врло потребно свуда осагурати елементе успеха. Д.кле затварање Дарданела представ љ?ло је за русију спасносг' прве нажности лишаваЈући |е комуникаиије са њеним Са вгзницима. С времена. та је окасност расла у место да с. смагвује. Псследице у Галици ји кзјЗоље се виде због тога. Шта више заузимање Мореу за требало је, милом или силом, да одчучи балканске државе које се устежу или у порне су да уз *у уче" ћа на Страни Тројног Сп разума. Осим тога, ззузеће Ц рчграда дсфинитивно би срушило свг аустрснемачке поку шаје да дсђу у ветосредну везу са своји ч савезницима Тур цима. Оно би спречвло сва ко снабдевање Немачке преко Црног Мора, Бугарске и Ду нгва. Оно би дспустило да се на јужној гранеци Угарске створи нападни фронт чија би важвост била једнака са остзлим фронтовиме. Најзад, оно би нанело немачком престижу смртги ударац н угу-

шнло извор клмпгње подбад?ња младо-турских међ муслимзкским счет м противу Савезника. То је једно главно предузеће. Њ*шга не треба пренебрегнути да се његов брзи успех сбезбеди, „Њурнал де Деба".

Епиграм Румунију, Грчку И Бугарску крхз Једна неман кста, И то озго — с врха; Да се у бој крену За спас и за права, Свакој смега само Тек по једиа — глава!

рабош Сећам се још. -а то није бвлв давно кад он нвје хтео ни да гоиори са сиротињом. Улицо.ч је ншао подпгнут.' главе; парајући носом небеса. Од тада прошло је две године. Ја сам га сасввм иагубио из вгда. Али јуче у подне, пролазећи поред једне ашчинице, спаавх њега унутра, где седи за столом, и пред н.им порднја пасуља!? -Тешрога тп1ап(иг. Аргус

— Грађанске борбе у аустријској пре-стоници —

— Спец. извештај —• Букурешт, 9. |улз. Јуче су Бечлије дожввеле један страи:ан призор. Глвдне руље жена, стараца и деце наоружане кухлњским ножевима и гвозденим потугама извршиле су 1 _урЈ)Ш ва чувену бечку пекарнииу .Анкер*. Јур нуле су у огромно двориште и у магацине тражећи да им се да хлеба. Како су рачници била немсћни да им се одупру позвана је полиција, и око 400 нго.ужгних жандарма доја хало је на коњ.чма н сабљама взрањзвило и разј/рило гладну масу. Сви су листова дотели опшкрне протесте, гли их је цензура знатно брисачз. Е<оиомски полохчзј аустри ске пр. стонице је очајан.

- Немачки губитци у седмодневиој борби ПаРИЗ, 9 јула. Веома је тешко утврдити тачне губитке које су Немца претрпели у седмоднезним бор бама око Араса, Према иска зу заробљеника и рањеника у борбама учесгвује седам корпуса и три дивизије и њихови се губитци цене на 80.000 душа. Најгоре је прошао тре ћи корпус, који се ригрутује из Саксоније. Њггови губитци премгшају 15.000 душг!

И Бугарска — МунициЈа за Турску. СОФИЈА, 9 јула Стзнзјс се, да је кнез Хоеклсе предлагао |и бугзрској влзди, да преко своје теригорије пропусти муницију за Турску За ову углугу кнез Хоенлое је обећао Бугарској знатие територијзлне кскпензације у Тракији. БОРКО

Русија и Румунија — Руско-румунски односи су одлични БУКУРЕИ1Т, 9. јула По писању румунсккх лпстова односи између Р/св'е е Румуније су на супрот писању немачке штампе одлични. Покушај неколико купљених лчстова од страке Немапа да помуте односе о.тали су безуспешни. Тссе најбоље видело ори доласку кнеза Хоенлоа који је посетио Букурешт у специјалн">ј мисвји, Преговори који су се између Букурешта и Петрограда водили застали су и вмј нзгледг да ће у нзјскоријем времену бкти обновљени е сриведени крају, успешно по Четворни Сооразум. ЈОН

— Сукоб се све више ваоштрава 4 Лоадсн, 9 јулз. Листеви имају нести аз Вг шингтона, да се односн гзмеђу Немачке н Амер^ке све више заоштрав: ју. Предсел ннк Сједињених државч Вил зон изјавио је немзчком чо |с >анику. да гмериканска вл->да јникако не мгжг ла пристане нз прецгоге које предлаже I Нем .ч«а ради лвквидирзњз пи ; гањз <"> ,Лузигани!И“. Посланик Берчсдорф је го 1 сле са.танкз са Вилзоном по јслао ооширну шкфр вану де пешу својој влали.

Женски свет Свадба пре 100 година Свадба на селу нз 1800 године

же са нарочитим придодатим све- ј чаностима, и захтевгше необичну ! истрајност; прави кулук. Доносим опис француске сељачке свадбе пре сто тодина: Гости се с<упљају на дворншту| м.идожењине куће, где се дајеј | прва част; тада се кретао свечан ј : спровод млалиној кућа. Испут се пуцало из пиштоља и бацао се ј бакаран новац онима који су уз страшну вриску поздрављали младожењу. Потом је следовао од[лазак у цркву. Млада и младо; жења нису ишли заједно; они су ј искључиво пред олтаром морали бити припијени једно уз друго, да ие би зао дух неслоге и разврата стао између њих и венчао се с њима. Родитељи нису одлазили у цркву, онн су привремали за гозбу, а кад би се приступило њој, они су опет бивали одсутни.

Гозба је била врло свечана, девер је имао лресудну рвч, он Је служно у исто време н као гловн у циркусу. Први свадбени дан се завршавао обично тиме, што су чаше, флаше и остало стаклено посуђе разбијени о зид. Другог дана су предазани поклони. Онн су ређани искључиво на столу где се прошлог тана ручало. То примање поклона траЈало је по 3—4 часа. Трећи дан је провођен у лумтерају али без младе и младожење. И кад би се друштво одвише запило онда је свечапост настављана још неколико дана. Увек је било по више разбијених главз. Зор

Ото Вајс: Озанви омо (АФОАИЗМИ) Часоенинар: „Кад човек страхује — часовник иде одвише брзо; кад се нада — одвише споро.** Чистач улица: „Могу геније и идеалисте овај свет још брижљивије да грефнњује — ђубрета ће бити увек врло много“. 1 мисли Скупља Вср Моћи се среће одрећи јесте срећа. Нема већег бола, но сећати се у невољи срећних времена. Теже је утрти једну сузу но пролитн хиљаду. Лепота бола, некад може пре да залуди но лепота среће.

Шала \ Кад сам пролазио поред потока видео сам у води красну слику. На обали је седела једна лепа девојчица и музла краву. У водн је све го изгледало обрнуто!?