Стража

?рој 190

БЕОГРАД, УТО^АК 14 ЈУЛ V 191 г

Год«иа V.

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА -н ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092 ИзлаЗи Сва»и иан V 6 Ч. «{.»<• ПО ј о.

Стан Редгкцнје н Адиин^ Кос.чајска ул. ор. 22. Огласи се дају у Адман. Цена у I ирђена.

Нг-пла|»еиа се писма не лрвРукописи се и* враЦаЈЈг. аПзма. рукописе, ноиац ■ :ие остало што се одкосм 1исг, слати нласкиштву листа.

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

По.ледњих десетину дгна упсрно се проносе кроз страну и нашу шта^пу вести о неким повим конфлаграциј; ма иа Бзлканском Пелуост, ву Наиме тврдн се овим вестима, кзко се измсђу Рум\ није, Бу гарске и Грчке врше векаквв тајни договори за ибразовз• н>е новог балканског Савеза чији ће чланови биги ове три неутрзлне државе. Те вести не донссе никг.кву познтивну црту о томе, кзква је нзмера овом буд)ћем санезу, да ли ће то бити у исти ни савез тр* ју држава или иросто три уговорне државе за нарочнте одбранбене или нападне смерове. Чак се нншта незга ни ко управо води те ореговоре, и како се та преговори врше. јер је извесно да с? вутем писмених размена исаоишге-. ња међу кабинетима ништа | озбиљно не може учинити е доказати. * * * По једном саопштењу бу курешког н Адеверула“ ииицијатор овога нов г покушајз треба да је румунски премијер Браћани. ПознЈвајући германофилство Браћанија и склоности бугзрске и грчке владс, које су и сто тако германофилске, мо' рамо сумњати да се нешто| ваљз нза брда. Кад суРумуни, Грци иБу-| гарн досзда вршили толвко; диференцвјалних скокова на политичкој арена за послед њих десет месеии, зашто не би њихсви садашњи управљачи ссол>не политике покушали нов један пајацни трик ваоружаа ситним и »рупнимпра порцима, који би што шум није зазвечали на европској позорници и занели мало пу блику у ратном гледишту? Да ли Је пак могућан и остварљив свакав наказан и не-ј природан сојуз не треба се ни | мало варати. Ми смо убеђени да су се и сами ааметви и озбнљни ру-ј мунскл н грчки полвтичари насмејали на овакву вест, ко ја је потекла вероватно из каквог бугарског или аустро немачког извора, јер је ту јасна сгвгр да нексм идс урачун, да се ове три неутралне државе одрже што вигае у неутралности помоћу разних довујања и навијања. С погледом на то што су некнм чудним случајем, и уј Румунији в у Бугар:кој и у ;зде скроз напојене нлским идејама, мо-

Грчкој

жемо претпоставити да ће се и Браћану н Гунарису и Ра дослаеову допасти овч идеја, и доиста решити се на ова кав блок својИл држава, којн би их т;ман сачувао од неулажења у акцају! Каква би то тек била сре ћа и триумф Двојног Савеза, ко!и из петних жила ради нг гдрж;њу нерсшљивог стања у ови»’ трима државама! То би био један од највећих успеха у садашњој европској св* туацвји, нарочито кад се има на уму и мисија кнеза* Хсен лое-а у Цзриграду. То нама теч може отворитв очи н одшкринути једном завесу са тајне у коју су умотане те три државе!... * * * Ако претаоставвмо да се овакав саеез и остварн да ви димо шта ће он радити какав ће му бити циљ. Да лв може ратовати? То 5и могао чиниги, ако би му Немци наваљали комплетне количине муниције, оружја и о* дела, јер се зна, да у овим ортиклима јако оскудевају н Румунија и Грчка и Бугарска. Да ово пак неће учинигв Не мачка јасно је као дан, и то зато што, проста ствар, све те количане њој требају, У крајњем несргћном слу чају, ако впак нешто и од војн и пошље овом новом Са весу, Немачка не може бити сигурна да ће тај и такав савез оатовата против Србије, против Русије. притив англофранцуске флоте (већ ово и наче не може!). А ни народ румунски, ни грчки, ни бугарски народ неће никада по тегн/ти н- ж на руске и српске војнаке за рачун аустрогерманске идеје, против ксје се њима сродан и пријатељска народ руски и сртскв бори. Доказ за ова б''атска осећања њихова тврди: Вечита благодарност праве бугарске масе својој ослсбодитељки Ру сији; недзвна заједничка одбрана грчког и срлског наро да против Бугарске, и доса дашње њихове пријатељске и срдачне везе, осведочена љу аав румуиских патриота пре ма Србима и побожно див љене и поштов?ње херојсквх напора овога народа за последње 3-4 године, доказана мржња румунског народа према Мзђарима старим злИ ковцима угњетачима њихове поробљеве браће у Ердељу и Буковвни с којкма * се они

ннкад неће боритн раме уз | ргме, нити би им то сгвест ) допустила; и још много^раз1 лога! * * ♦ На супрот пак вестимз ој овом стварању вовог балкан ] ског саветз нз Лондона и Бу^курешта стигле су за иослсд|ња два дана тако сигурве! I вести о првстајању Румуније; уз Четворни Савез, да о дру | !гој некој по;итицв на Балка ну не може бати сумње!

У руском посланству — Бугарски ирестолонаследник код г. Савинског — Спец; извештај „Стражи" СОФИЈА. 13. јула. У политичким се круговимз разно тумачи посета коју је учинео грестолонаследник Борас г. Савинском, руСком посланику. Престолонаследник се жвво кнтересује борбама на руск^м фпо нту. РешавајуЋе борбе

Рабош ј У једиом хотелу пре неки дан упаде војничка патрола. Сви гости, разуме се који немајуобјаве киднуше у „нозздину." Патрола за њима, они на први спрат, патрола им следује, они се повлаче из .стратегиских разлога* - на други спрат, вођ патрОле командује јуриш, и тако су се јурили до крова. Пошто је кров од плеха, а на њему један прсзор, за одступање, то ниеу могли сви ко'и су б.чли у „дефаизиви* провући се и разуме се; пали су у ропство. Сад, сопственик хотела, лретествује код надлежних, зашто су мубили узнемирени гости. Ам»жда н незна да је патролу упутио један његов рођак, у прзписном војничком оделу, са шар-ачом и кокардом, корбачем и жутим камашнама, и по свој прилицн посилаи код какве сгране мисије. /{ргус

— Спец. извештај „Стражи" С фија, 13. јула. Турски поеланик Фсгч беј, госетио је др. Тадсс авова и са њиме је дуго конферисао. У политичким круговима овом сусрету се придаје вегика важност по једној верзији из међу Турске и Бугарске је постигнут погпун споразум о конпензацнјгма у Тракнји и Фети беј је имао са Радо славовјм да отклони не<а ситнија спорна пит»ња. Борко.

<Осујећен аокушај Макензена. — У Балтичком Мору

ПЕТРОГРАД, 13 јуда. Борбама које се сада воде придају у главвом стану огромну важност и смзтрају их кас решавајуће. Мамерз гладнокомандујућег Великог Кнеза Николаја Николајевића увелико се изводи. Пгштени дубоко у земљи Немца се налззе у веома ризичном положају. Десни фронт, који дејствује под кома«лом генерала Макеизена претрпео је ужасан пораз. Бојеви на обалгма Балтичког Мора воде се упорно и премл досадаш њг.м рез ултати ма с вршвћ? се повољно по Русе.

1№Л ки — Спец. извештај Букуреит, 13 јулл. Из Цфиграда јевљгзу д' је генерал Лиман фон Савдерг. опозвзп са положлјз генера лисима турск в )јске. Каи раз лог његовом опозивању навс» д*« се незадовољство порте.

Успех Јед»ч->г;см»енничк01 аероплаиа Солун, 13 јула, Један савезнични аероппан летео је над Смирном и бацио гри бомбе од којах је једва пала на стовтриште бензмва и произвела силну експ тозију. Турсхз артцљориј 1 1 е бнла отворила жестоку ватру. али Је аероплгн успео да се врати натраг у потпуно нсправ ном стању

Женски сзет Десст запове:ти ае. жене

корокнс у одају вечвтог забопава. жена треба да преставља тајну зр осећајс и мнспи човека. 3) Поступж жсве треба да је одеве.ч одећом бе?азлености, а прорачунат и оеигуран у сзим; димевзијама. 4) Наивност жене је прнјатка човеку, али нерен -абилна по њену срећу; жена треба дк познаје колеђину живота више него блеагк његовог лица. 5. ) Жена ће осет»ти аећу корист од слободнс љубави него човек, и ако је он проивсује ради себе. Она треба да потпомогве човека на том тешком послу. 6. ) Жена не треба да мисли на старост али не сме ни да се <}помиње младости. 7. ) Жева треба да је мац>е сујеверна и више сујетна, а лаковерна и неумешна ни у ком случају. ' 8. ) Жена ће боље проћи, аио више васпитава ичдивидуалне способности, а мање пресађује неплодоносне имита ије. 9. ) Жена несме бити ни слуг* ни господдр; ако нађе средину између то-а двога, нека је се уоек прндржава. 10. ) И најзад, жена ће бити најсрећнија ако успе да се само физиолошки разлнкује од човека. Зер

Ото Вајс; Ованви смо

- Оолужских лнстова „Нга АлнтиЈа* „Македочија* и »То Фое* -

Солун, 13. Јула Солунс»и лвстсви .Неа Алатија", „Македонаја" и ,,То Фое*‘ доносе открвће да су према вестима из Ссфије чл«>нови Св. Синода били поткупљенн од страве Немачке, помоћу проааганде немачких протестаната, а да служе за германске интересе. Ово је откриће изазвало силно и опште негодовање.

Чонск жели срећу, зли он никад, не чини глупости као жена да би био срећан. Жена се гесто толнко заборавн у својим поступцчма за постигнућем с-реће, да једног дана место ње дож.јви крах свога морала. ј Како је Хуго Дарлингто.ч нео- (• јбично волео добро жене, то се < постарао Љ им пропишг десетј упустава на основу својих темељ-1 них студија, којих треб» д» се држс, па да ствлрно будд срећне. Ја их цитирам мојим дрдгим читатељкама, не би .г(и им горисно нослужила; 1. ) Жена треба да је горда према човеку когаволи. а ргвнодушна према осталом свету. 2. ) Од оног дана кад сагледа 'светлост живота па све дог ке|

(АФОРИЗМИ) Слепац: Свет не тгеба да јг. у заблуди да ја не познајем » Јегов дарж, зато што га не вилим. Слисар-. Овај свет је заисга чудноваг. откупљује мн баш ону слику, од које се ја најтеже растајем.

Шала Он: ...Дођи, мила. моја.Јкад падне ноћ, кад свако спава, и... Опа: ...Онда и ја спавам!...