Стража

Стоа»а 9

Брог 2С0

С 1Р А Ж А ——ЧД“-

преко Вивдаве, Надамо се да ће ипак Руси браиити тај прелаз одговарајућим снагама. Њ«ш«асн» фронт Десно крило армије генарала фзв Фалкенхаузена стоја у веви Са леввм крилом X, армије генерала фон Ајхорна у блазинн Њгмена. Фон Ајкорн држи обласг Сувалки, С главнином својих трупа на линија Марвјампољ — Калварија—Сува/ ки, али счигледнс је да је евој армији поверен! напад на Осовец даљекјугу. I Фјн А;хорнОве трупе стоје арема линији Њгмена, која се у ранијим приликама показала сузише јаком за Немце и врло тешка ла рјсе приИе. Ова X. арми;а садг је гнгажовава у вропњу скажвих демонстрацаја, бар што се тиче Њеменске линије. Непотребно је поменути варочато да су ове две армије које стоје нј левбм кралу немачких разбп јених снага постављене најбоље што су могле бати да Обезбеде велике стратегијске резултате, ако буду успеле да пређу реке пред којнмд стоје и да одбац? руске одбраие са н>их. Железначка мрежа служи врло добро X немачку армију, и она је могла бити ирема томе пој .чана, исто онако као и она друга. С<1СЈ)и* Лол»ем* Десно од X армије налаза Се VIII. армија под генералом фсн Блловом, која стоја пред Паревом н држи, у глазном говорећи, фронт Кутно—Мла за. Очигледно је ово бала Она армија која је, с појачз* »има или без њ.»х.|прелузела фанзиву 29. и 30. јунз. Они цнљају на фронт На рсва и Ломже до ставе Наре' ва и Буга, и пред њенвм на стулањем Русн су хстниично евгкуисалн важво раскршће чрумова Прасннш и повуклв се иа другу лннију, неколико километара јужно од те варог^и. Колико је нама познато, Руси држе Нарев јаким снагама и врло су добрс псслу* жени железницама на томе делу фронта. Они исто тако; држе Васлу испод Ново Гесргнјевска све до Вишогрода, где држе обадне обале реке, а њнхов фронт се прсдужава

дуж Бзуре и Рзвке, где су пре неколако месеаи задали фзн М^кензену с нако стрзховит удзр Даље на југ, фронт је неодређен, пошто је псслед њвм борбамз у Галицији ари лкчао измењен, али. колико је нама познато, Руса јсш држе Радом, и њихова линија онда савија нв исток да ухвати везу са армијом која се налази на потоку Уржедовки, с друге стрзне Висле. Састав и свага аустро немачких трупа у Пољској не* познате су. Са свога фронта неке су трупе биле скинуге и послате да ојзчају нап?д у ГалИцији, н поред свега тога што су новг јединице послате ту скоро на војиште, поред свега тога што се на ау.тр.немачком центру у Псљ:кој вероватно налтзн врло много тешке аргнљерије, тај цеатар изгледа да има мање важан задатак во крила на сезеру и Југу. — фромт Љувлам-Холи Ситуација у Галицзјн разваја се. '1 у скоро било је но вих борби на Вољици, — факт који можда наговештаза ско> ри повратак активности фон Макензена. Врло је могућно да је још једна немачка или аустриска армаја (верзватно фон Л шингенова армија немачка; послата на север да потпомогне ово наступањ? али би она имала да се креће рђавим друмовама. Велики део ове сбласги готово и нема никаквих иутева («ужно из међу Замошћа—Сокадз) а н другима није боље (као између Красни<а н Вј пржа); овдс с у Аусчријаицп, орилпЛоч њнховог првог наступања, прошле године, изгубилн своје топове и своју реоутацију. Руски војни стручњаца држе да ће услед тако непогодвог терсна фон Ли:ингеноаа армија бвти пребачена на који други део фроита. Алн је то врлв мало вероватно, јер ако Нем ц« г не буду усаела дадостигну ланају Холм—Љублин, нма вероватноћ? да сесвењихове досздашње операције мзгу рђаво сврпжта. — Г алмцмја Шп се тиче наступања источно преко буга и Золота

јеЈЛице, за сада о њему нема нв р*чи. ала. с друге стране, једна армаја — веровзтно фон Пфланцерова — назада линију Дњесгра источно од утока Серета, а тз акцрја слабо да би била предузвта ачо није вамераваао аа се на ово.м фронту предузме офанзива на исток. Поред сагга што прн внајемо опаснхт општеситу ацаје, ми се само можемо дивити (квтачењу из Галгцвје, које је изведено по начии/ оц, 1812, спгсавајући руску вој-! ску од пораза увлачећа не ј аријатеља у једну страшну земљх и одрж ?а ‘ ћ I тако " ^ ~ -

добре бочае положаје д* је намачка стратегија обухаата ња изгубила врло много од свтга терора. Нем« сумње, лакше је повлаччти се из Га лације но из Варшавске охолине, а устро немачка бројна надмоћност (каја долази, у главком, од бте органазације снабдевање муницијом) иора још увек да збира своје плодове, али ми видАмо с< задовољством да руске војсковође а. велики клез Николај, нарочито, знају врло добро у чему лежи снап» Русије, и хсће дз се користе њом.

Српски погодци Наша артиљерија уништила два воза са житом БУКУРЕШТ, 23 јула. — Из Оршгве јављају да је пре неколико дана српска артиљериј 1 својим ванредно прецчзнлм гађањем потпуно уништила ^вз воза натоварена жатом на прузи Вешерево—Оршзва. Пруга је на месту катастрофе потпуно разорена, и због одвећ отворвног положаја пре ма српским батеријама, аеће се моћи справзти,

\и

зл I. . I. МаГШ... -... — Министарска седница у двору — Шефови оАозиције — Карп — Мобилизација — 800.000 војника БУКУРЕ111Т, 20 јула. После хорака Сила вз Споразума у двору је одржана минастаржа седница. Седници су присуствовали, поред вла- ј де још и мзтрополит, шеф главлог штаба са помоћаиком, бивши председници кабинетз, и мин лсгра иностраиих деле,! која су се ва/»азила у Букургшту н сва шефовз озоззцв оннх странзка. Шта се нз седницт гсвЈрило тајна је. Мгђутам, како је седницу демонсгративно нааустио Кари, шеф германофила у Румунији, држи се кло сагурно да је утицај Германа пре* трпео потпун слом. Из војних се кругова сазнаје, да је наређена мобализаачја. Број војника којн би Румукија могла да избаци рт чуна се на 800.000 душа.

Преко бугарске територаје отишло је некоаако аероплана за Турску. Софнја, 23 јула Преко Софије прелетело је је јуче неколако нсмачких аеропланз. који су као и увек

до сада били уаућени за Турску.. Бугарска се сад толико о безобразила да н званнчно прнзнаје како се немачки аероплана спуштају на њену теригорију. и онда одлазе за Турску.

Ј(ем*чка хоке Всиецвју као своје пристаниште на Средо,-*. ноа Мору Букургшт, 23 јула. „Цирихер Најгсте Нахрахтен* дотосе пројгкат немачке вдаде по коме Невачка безус^овмо тражи, да се њој уступи В гнецијз посл? сломз(?!) Игалије, каз једн) непрвкосцсвечо ррнстаниште на Сре* доземиом Мору, Брло ружнчаи пројекти!

Како су у последн.е време учестале молбе војника који долазе иа осуство са положаја, да им Врховна Команда осуство продужи, то се, на о:нову наређења Команданта Дунавске Дивизијске Области од 18. овога месеца Т»Бр. 18027, сгавља до знања свимаобвезницима-војницима да ј» оваказ поступак иеправил;н, и да се у будуће взше не обраћају Врховној Команди за продужење осуства, јер не само што им та Комаида неће продужити осустао, већ ће наредити да се казие за неправилно обраћање истој. Од Суда Општине града Београда ‘28. јула, 1915. год. ВБр. 5363 у Београду. пшвшшшшшшвтшшшпшшввшшшш

Код лрктолошвдиш ‘ Наш допасник кш јавља из Ниша, да ће се у току ове недеље одржатт веоиа значајна министарска седница под председништвом престолонаследна Александрл Том поиликом сре:толонаН с* лрпмитск у л ј да јенцију руског посланика кнезз Трубецкоја. Уналрсђвњв Мштра бојиог • Г. Радивоје Бојовчћ, минвстар војчи, бмће унапређга у чан генерзла. Мшгарека свдмица Ј/че по подне одржана јг миннстарска седница на којој је решавано о текућии државним пословнма. Рођвндан руекв цар« Поводом рођендана Њ. И. В. Мајке Царице, руска са*

ФЕ/БТОН

Прешли смо ону узану иутању, зздња делови дввизије иису још ни стигли до путање а предња се већ сукобили са Козацнма. Марширање је биаало све брже. Мањн пукови су били већ растурени у стрелце, а коњиаа је пуцала неарестано противу руског ја хачког строја кој т се налазио између ове шуме н оног села. ја сам остао са мојим потчиљеним на изласку те шуме ма да су куршуми из руских пушака прелетали преко в око иас. Овде сам увидео сву озбвљност свога положф, помишљао сам и на рђав нсход целе ствари. Ту сам преи пут осетао сву горчину мога жнаота н ја сам

( 31 ) се тада ратосиљао жчвота помишљао сам: како Ои било, да мп куршум из руских ка оабина просвира кроз главу. Али мисј жеља не испуни. Од један пут се зачу са Свих страна страховита лармз: ,ура* .кољи*. На нашем задњгм фронту појурила је маса Козака Са всуканим бајонегима и сукобившв се са нашом дивизвјом, вчка је бввала све већа и јача. Ту окренем коња немајућа времена ни да мвслим а за жавот и да не говорим. Мој Рапа, који већ одавно ннје осећао нвкакве болове од умора. јер су му сви жчвци били обамрлн. Сад у овом Окршају борбе

' где су грували топови. добво! је куражи и од један пут се 'осетио дајежив. ЗЈтегнувги |му двзгине ударим га мамузом, и он полете преко поља тако лако да је увек штрчао међу осталвма. Такође и ја сам се осећао храбрији и прикупљеном снзгом седео сзм чврсто у своме седлу. Нисам имао вре^е на да се окрећем али сам а ] пак приметио око мене и поред мене Прусе, Французе, Русе Пољаке и наше. Вздео Сам како се сабљама секу главе. одлећу разни предмети с једне и с друге стране од снлних топовских зрнз и пушчанвх метака. Јецан млзда прускн офицвр, који је већ био рањен викао је непрестано: .пардон!* У том истом треиутку од једанпут се зачу добовање. Док сам се ја трудио дз са: заам одакле долазе та зауци, ј I чоред мене се нађе један арта-

лериски офчцир са значарем. Као гром аз ведранебадобош је објављивао обуставу 1 даљег крвопролића. Ко је се- [ део у седлу као ја, тај се о сећао лак а чио. Они што су аза нас била, долазвли су у нереду и измешани. Русв су се били повукли иза џбунова у шуми где их је затекао и мрак. Ми смо се Сакупили позадл шуме на месту које је - пола часа удзљено од шуме а на једном сељтчком добру. Бали сио спокојаи јер смо доцни^е сазнзлв од оних који су доцније стизала да је цела шум^ поседнута пољс<ом пешздијом. Осим дрза в сламе нисмо могли ништа наћз, ма да смо бали ужасно взгладнели, ипак смо се задовољили тиме, што смо једва једаред доживелв давно жељени мир и одмор. У логору се много говори ло о човску којв нас је воДНО у позну ноћ кроз шуму. |

:Он је, нема сумње, осећао или ј * некако дочуо да се говори маого о њему, јер је лоеле зашао у логор и идућа од ватре до ватре посматрао је бледа лица војника не би ли са њихових лица могао да испига или очита њихове мвсж. Такође и у нзш логор је дзшао. Мље, јединог, којн сам могао устатв, фи.ссирао ме је његовим оштрим погледом од главе до пете. У позној ноћи чули су се кораци, то Су неки испли пеш ке а неки на коњу. Наши Су губици били великн: 5 офи* цчра и око 25 ловаца. Код три удружеаа количка пу ка губаци су ИЗНОСИЛИ И1 Ц 0фицара и 120 војника. Шга Су изгубн 1 и она четири фрзнцуска пука ннје ми познато Руси су, мислим вмали нгзнат не губитке. — Наставиће се. —