Стража

БЕОГРАД, ПОЧЕДЕЉАК 27 ЈУЛА 1915 ГОД.

ГОДИНА V БРОЈ 203

БРОј 5 ПАРА

Стан Редакције ц Адуиннстрације Кос.чајска ул. Ср. 22. Огласи се дају у Адмннистрнцају. Цена утнрђена. Менлаћеиа се писма не прнчају. — Рукописи се не нраћдју. Писма, рукоппсс. нонац и сне остало што се односи на лист, слати нласинку лпста

СЛОБ^ДОУМКН ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ 5 ПАРА

Адреса аа телеграме „СТРА/КА‘-Београд Претплата ча СрСпју на пошти на I одниу Дин. 12 . 6 месеци „ 6 , 3 месеца , 3 ,. 1 Мссец „ 1 За иностранстно на пошти: па годину Днн Зо „ в месеци „ 15 „ 3 месеца „ 7-Г.О

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | У Р Н Ђ У Ј Е О Д Б О Р | ТЕЛЕФОН УРЕДНПИЈТВА РТ2.

Ударена тачка

ПЕТРОГРАД, 26 јула. јављајући да је Варшава из етратегијских разлога евакуисана Велики Кнез Николај Николајевић је нагласио, да је евакуисањем ударена последња тачка немачкој офанзиви, и да се имају очекивати значајни догађаји.

Наше бојиште — Погибнја једког аустриског генерала. — Извучени топови. (Извештај Врховне Команде) КРАГУЈЕВАЦ, 26 јула По исказу непр&јатсљских заробљ?ника приликом нашег бомбардонгња Оршавачке железничке станице крајем ју а погинуо је генерал мајор Гвидо барон Клингспор. Ових дана јв нашвм војницима пошло за руком да код Шапца извуку кз Саве два не^ријатељска топа која су по свој прилици бил потопљена приликом нгпријатељевог бежања крајем новембра прошле годиве. п родужено је тражење и има наде да ће се шђи јсш топова и другог ратног материјзла.

Бугари су народ недозрео и еконоиски и културно, као што смо и ми; они икају и моргју имати тежњи за наци оналним благост.њем, кго што је случај и ксд нас; њиховим аспирацнјама треба дати одушке, као што захтевамо да се и нашимучини. али в њихов рад феба наградити иствм мерилом као И нгш. И ште ће онда бити: Србија ће бити и војнички и економски, па и културно далеко јача од Бу гара; Бугарска ће сстати за* бора^љева. А 0 једна и дру га биће награђене потпуно засл^жено, Желећи Бугарима и оно што им њихсве пуноправне всђе не желе, и ступајући у данашњем чланку као пријатељи внтереса бугарског на рсда, ми аи износимо ово неколако потпуно непрвстраснвх и здравгх саветз, којих би требали бар удванајестом часу сво;е заблуде да се при

хвате, гко ке желе да гледа | ју доцн» је на Србију ’-ао врап че на штрка. На две столице до данас! још кико није седео, а ако је ко и био толико будзлзст да то покуша, сигурно се нашао на земљи. Бугарска треба да прекине своју дволичну пслитику. Нека приђе једној илк другој страни, нека се изјасни кога сматра за пријатеља а кога за неоријатеља. да би[ се могла њена политики пра : вилно расуђивати. Тада јој Твко неће мсћи да пребгцује нелојалну неутралност. Тада ће и политвка и њено дејство јсуседних држава моћм тачној да се определи. И ако Бугар ска налази да ће јој Немзчка 1 осигурати оно исто територи јјално проширење, које јој га рантује Четворни Споразум, нека онда отвсрено стане уз њу. Неутралноет убија Бугарску. — То је једно. Ако званична Бугарска же*

ли користи своме нзролу, онда несме трпети на престолу човекз, која се коси са његовим интересима. Догод се један Немац налази на престолу всђе бугарско г народа, до* гле ће идеје тога народа блу дети мрачним путањама, или ће једно: дава за увек ишчезнути. Масу може успешно да предводи једино човек из те исте масе. То је толико логично, да му не треба никаквог коментара. — То јс друго. И најзад. Зашто Бу гари драже онога, којв се показао у скоро мивуго! прошлссти њихов псбедилац? Победиоцу треба ласкати, ако се жели његова наклоност и попустљивсст. Дражите ли га, ви одржавате у њему вечитог непријатељ?. И кад буде за хтевао од његових управних кругова, да се обазру према интересима побеђенога, онв неће им&ти оправдгња премз своме нзрсду, увређеном поганством и цинизмом побе ђеног, да би мсглг потписати обавезу на концеснје слаби јем нетријатељу. Бугарска штампа нрје ништа кор?сно лонела своме народу зато штс је непрекид но вређала Србију. Можда је тиме само штетила себи. Не ка преобрази свој тсн писз ња и ми јој гарантујсмо у успех, јер није дсвољно тајно задобити управне кругове, док се ј»вно клеветају онн, чије се коже Све тиче; у нгроду треба створити љубави, и ти ме је све најпозитввније по стигнуто. Последњи демарш Си/а Четворног Споразума увериће званичну Бугарску у здраву срж оввх сгвета. А ми бисмо а ради нас и ради њих више желепи да се они преобразе пре но што ба се уверили у Своју дссадзшњу заблуду.

Нов немачки ппан — Специјалан рзвешта; БУКУРЕШТ, 26. јула Данас је овде ухваћен на бежичној телеграф. станици једгн немачки телеграм за Турску којим јављају „својим храбрвм трупама на Орнјенту“ да је „победоносна немачка војска" ушла у Варшаву и Ивангород и да ће за недељу дана бити утврђен цео руски фоонт, те ће на тај нзчив бити ослобођен знатан део трупа,

?а5ош Нишки Пресбиро је издао овај деманти: „На основу уверења шго смо га добили од овдашње полицијске власги у стажу смо утврднти, да је извештај шго га је објавио лист ,Балкан“ у своме 202 броју под насловом „Један Скандат", који се односи на г. Душана Си нсбадз, чиновника Краљ. Срп Пресбироа, потпуно измишљен и лажан“. О, ]адни Сннобаде! Све оно што наш нишки пресбиро демантује, показује се као т»ч«о. Аргус

I — Долавак једне поверљиве личности цара Виљема С' фи^а, 26 јула. Граф Волтер, личнк прија тељ цара Виљема допутовао је у Софију. Његовсм дола ску прадаје се аолитички ка рактер. Говори се, да његов долазак стоја у вези о даљем држању Румуни|е.

Женски свет Одговори на анкету; ,Нпквим особинама треба да располаже супруг, па да чу жена призна првенство? и

ЈОН

19) Да је у души чврст као ! што му је кожа иа лицу, да је у ! срцу мек, као што су му власи на глави. Крушевац. Даринка Симић 20) Да је посчушан према женн(Ово више личи на карикатуру. Уредн). Пирот. Љ. Д. Стојаковић 21) За сваку жену човек у лр! венсгву треба да располаже дру! гојачијим особингма. Колико љу|ди, толико ћуд . Лучице Божа К. М., ђ н. 22) Из искуства свога и својих приЈатеља дошао сам до закључка да жена човеку неће лризнати нрвенство све док он не умоли Бога, да јој олрости први грех. П... Свештеник П. 0. Н. I 23) Не сме лопотом да изази а [ љубомору у жене, не сме груI бошћу да јој улива страх. Скопље. „Један уметник"

Ото Вајс: Ованви смо (АФОРИЗМИ); I:: : Новинар: Па нпак су маказе најпрнјатнији сарадник. Књиговезац : Мој и попов закат једно исто дело: ми везујемо оно што иајмање познајемо.