Стража

Слр«ша ?

број 205

С Т Р А Ж А

Румунија и Четворни Споразум

— Важна министарска седница БУКУРЕШТ, 29 јула. Поволом демарша Сила Четворног Споразума код бал канских држава, румунска је влада одржала врло значзјну миннстарску седницу. На седници је Братајано изложио политичку свтуацију, као односе који владају између Р/муније и ратујућах држава.

Војна ентуација

Бојеви у Курландији

- По

.Руском .Читајући о бојевима у Курландвји, чигалац ће се јамачно намрштвта што ми тамо рдСтупамо и уступамо непријатељу тервториЈу. Уопште, н»ега узбуђују наша одступаи.а и пропуштања Немаца час Овде, час онде, на спооедним деловима {фронта и на глзв* ном до самог изласка на са дањи фронт што је пред Лубљиком и Холмом. Ма смо дужви да објаснамо овај догађај, не скривајући нимало његове праве узроке. Ми знамо, да ће нас анонимна писма пет почети грдитв због нашег оптимизма, због тежње да све објаснимо »на боље*. Ала за сада све тече тако, да наши стратегија базара на читавом нвзу врло опаснахи тешках ситуацвја, в ми то морамо констатовати и доказати. Ми не оспоравамо да би други људи испољили и дру гу страгегвју, али какву? За зада се поверење 'према садањој стратегији подржава једним иизом одлука, које у многоме спасавају сатуацвју Да, ми уступамо простор у Курландији, али на основу Суворовског принципа: — „Пођеш ли на генералну битку, очисти све 'тапе, узми све трупе са комуникапија. Кад победиш, све ће та се са вишком вратити, и без муке. а „Ко хоће све да заштити, свуда да буде јак, биће свуда Слаб за посгигнуће правог, одлучног успеха. И треба се ра довата што се Немци све до данас старају да све заштите.

Инвалиду“

да свуда наступају, да свугде буду што ваше на противниковој територији.... То их взнурзва и најбрже првводв рат крају, олакшава акцају сваког савезннка-антинемца. Да би сте се могли сложити с нама, пробајте да мвслено сконпентрвшете у боју код Холма још два, три, четири ^утајаче снаге Немаца... Штета, што имамо мало Курландија за шетњу новвх протаввикових трупа за време генералног бо* ја код Холма. Ала ми знамо како ће на ово одговорити тајне потркуше немачке ове ће нам ваписати: „Зашто Отворено не признате да сте потучени у Курландији? к Ако хоћете, да, потучени смо, ако се праввлно одсту□ање читавих армија може назвати потученошћу, без акаквог обзира на намернзст та* квог маневра. Али се зато, бчагодарећа томе, главни немачки удар разбио о нас, крв лопи аз њега и... мучно да се може надати да ће се вратити у Немачку са триумфом онакве победе. какву жели и очекује кајзер. Овако ми можемо да говоримо тек после целог низа уступања протввнику огромних теоиторија: то је прикупило наше снаге у једну врло снажну спиралу, врло способну да раскане немачки Вјепржско—Васланско —Наревски загрљај...

нас, истина, првнудиле, да Силно скратимо нашу варшавску западну заштигнацу. Алв је урутарњв садржај догађаја сасвим други. Генерална бит ка с нама, кад већ взискује тако кс мпликовану демонстрацију, нема никаквих нада да нас смрви на самом попришту Висло—Бугске битке, која се још увех нздази у перводу прпаремном, перводу делвмичних бојеча. Немци се код нас бију, али већ и добијају надлежан кусур, бију, али са тешквм губатцима. Једино још свеже немачке снаге, ако би однекуд биле послате, могле бн дагр Немцима већи вмпулс од овога који она сада развијају. Али где да наћу снаге, кад су од 70 корпуса дову* кли протвв нас 45 а остазлли најаише 30 корпуса према равном или чак јачем другом противнику!"

ииком. Г. Тончев путује најдаље у идући петак у Берлин. Ворко.

— Стрељања и {десетковања

Рим, 29 јула Бегунци из Монфалконе, првчају 0 грозотама које се врше према војницимз — та лијанима, којн се налазе у саставу армије првнца Евгенија, који оперише против Талијана. По њчховом причању у самом далматинском приморју је стрељзно око 40 официра Талијана по народности, а један батаљон састављен из талијанског, живља десеткован је.

I!!

За Србију

— Глас једиог талијанског листа -

» Рлм, 29 јула. „Ђорнале д Италија** доно* Си на уводно место подужи чланак у коме се бави питањем о српско бугзрском спору око Маћедоније. Позивајући се на историју и ослањајући се на статвстичке податке лист вели, како је захтев бугарски, да вм се Маћедонија уступв по све нелогичан, јер су Мзћедонци Срби и као таквв има да припадну Србаји,

Белгијска влада је издала Сиву Кљигу —

Операције овог великог рзта још увек су највећеинајОзбнљније код нас. Оне су

Г. Тончев

Бугарски зајан —

(Спецвјалан телеграм)

Софвја, 29 јула, У владиним се круговима говори о путу министра финансија г. Тоачева у Берлиа. Његов пут стоји у вези са бугарским зајмж и неуспех начелника дожавног рачуноводсгва Стојанова у Берлану у погледу последње рате, Г. Тончев је одржао неколико конференцвја сз бугарским финансијским круговима, а јуче је одржао ужу конфе ренцију са министрсм-председ-

Хавр, 29. јула Белгијска влада је издала Сиву Књигу. У књизијефактима доказано, да је немачка влада још пре четари месеца од објаве рата предложила Француској да поделе белгијску колонију Конго каоисаму Белгију. Француска је влада одбила предлог немачке владе.

јјрој зароблехвка

(Спец. телеграм) Рим, 29, јула По званичном саопштењу број Аустрвјанзца заробљених у досадашњим борбаиа износи 18 000 душа, међу свима 380 официра. Већина их је заробљена у борбама на Изонцу.

- Стр»н* штавпа о руско| арнијн .Рускв Инвалид“ дон^к:? о овоме слелеће: У последње време у енглеској и шведској штампи аојавиле су се картктернстнке руских трупа на основу прошлог в текућег искуства овога рата, позивајући се и на отворена признања самих Немаца. Сиуда је нревага у корист добрвх особина руске војске и указввање на подцењивање тих особина од стране Немаца пре рата. Највеће одушевљење изазива чврстнна, бојно упорство и способнОст руских трупа да сносе све тешкоће ратнвх оскудица. Затим подвлаче руску природну тактичку памет у смаслу вештог прилагођавања тер*ну, нарочито истичу артилерију која взбегава при свом намештању истакнуте предмете који дају лаку орвјентацију, већ бира места једнолика са равннм рељефом... Руско маскирање, ссматрач* нице и артилеријска азвиђањз доводе Немце до одушев љењз, у колико вепрвјатељски односи и бојна утакмица то допуштају. Уопште, Немцв празнају да се за време рата испољао талензт рустог на!рода, без обзвра на то што ;је војна уредба мало потпомагала његово цветање. У томе они виде промашај својах агентских изввђзња и старају се да докуче тајву успешног дејства рускс арталеријс. . ал и без успехз, јер овде је реч о сгварању а не о каквој саСтеми. Енглези увек, при својим оценама које посвећују руским операцвјама и руској армији, упоређуј/ релативне улоге које играју армије разрих држава у овоме рату и просто се ужасзвају при помисли; како бв био очајно тежак положај у борби са Немачком кад ба у њој одсуствовала руска моћ.

Претплата на „Стражу“ 1 динар месечно,

ФЕЛзТОН

— Мемоари Хајнриха фон Роса —

( 36 )

Чим сам се вратио од графа фон Шелера иашли су се одмах пријатељи, који су желели да разговарају самном, и ја сам већ имао пуне руке посла. Штабовскиофицири из Мивтингена и Фалкеншгајна, који су ме познавали пружалв су ми руке здравећа се са мном. Жалим што сам их затекао рањене, један је био рањен у леву руку други у десну обојица су билв мојидобри пријатеља. Под каквим тешким околностима морао сам им ране преввјатв, по највећој хлздноћи, мразу и снегу а под отворенвм небом вадао сам вм саломљене кошчаце вз рана,

тзј моненат још ми је увек у живом сећању. Па ипак су ране зарасле за време повла чења. Интересантно је било ви дети како су ова двојвца јахали на коњима, кад се зна да су обојица била без руке и само су се могли помагати с једном руком. Још пре подне смо напустили ову башту повлачећи се у страну. На овоме путу пало мв је у очи како су се наши батаљонв смањили и како су ма* ло њих добро опоравили у Москви, добро су били одевени. Хране су имала у довољаој мери. И поред толаке ма-

лобројности она су ипак вукли све своје топове за собом. Истога дана срели смо стару а младу Наполеонову гарду коњанике и пешаке која је долазила из Москве. Горди и увек лепо одевени гардисти, с- довољно хране Снабдевени,долазили су к нама. Сваки је носао са собом три до четири хлеба, а на корци од сабље ила телећњаку ввсила је флаша с ракајом. За њима је ишао транспорт са стварима какав ми до сада У рзту нисмо могли да видимо. Сваки генерал и виши официр био је снабдевен најлепшим фијакером натоварен с најскупоценијим стварнма и најбољим в најукуснвјим животним вамнрницамр. Ожењенв војнаца имали су по једна кола такође натоварена стварама које су спре* мили да презеатврају своје жене. Сандуци уколинабила

су аспуњени шећером. кафом тејом и другим намирницама тако да би се могло дуго живети. Такође в коњв за вучу ба ли су натоварени стварима разних врста које су представљале велако богатство. Кад смо напуштали околину и пут који води за Калугу, а кренули се за Боровску, догодило се много што шта, од чега је вредно забележвти ово. г оворило се, да Наполеон има намеру да продре у јужна део Русвје узгред да разори све фабрике муниције и оружја у Гули и оида, илв да нам спреми добре зимске квартире и ш да нас води кроз богате земље кући. Последњом борбом в повлачењем из Москве, наше наде на мар потпуно су уништене. Тога дана у вече почела је иадати киша те сам бво принуђен да у једном селу под

кровињаром преноћам. Иза нас чостоји један узав пут на горњој ивици једне ду* бодолине. Много кола са стваЈрнма и фијакера наступалису Јтим путем. Услед тога што је овај пут био рђав, кола су често застајала Између осгвлвх првметио сам и један путничкв транспорт ксји су сачињавали Ј једна кола 1 :а четири седвшта,

у коме су седеле четири даме.

Мрак се [спустиО. Ми смо се постаралв за нас и ?за коње што је потребно за наступајућу ноћ. Сутрадан чујемо, Д« С У се та кола срушила у ону ДУ' бодолину и кад смо се кренули дал»е, на жалост, спа« зисмо одозго с пута нс-срепв путнике како јаучу без ш-" моћи. пЛ У једној па:ршв догодило се, да једном војнику застане коњ на сред путз — Наставвће се —