Стража

«!Ч

Сојид ?

,С?П>.КЛ С7ГАЖА«

В-км 4

ку цену, да се оже^е девојком која је носила име Марија, веру|уки да Ј' том имену има сваковрсних злих духова н штетних мвђија. Ако би се Јнеко заљубио у дееојку са тим именом, ом бк јс онда натермвао да измени нме. •Све су Мармје, према том ве ровању, имале у себи скривену моК. да апсолутко господаре човеком, да утичу само погледом, ча човек буде склон на сваки попупак. Сне су биле у стању да иагоне човека на свако зло дело, на краИу, на убиства, па чак н на самоубисхво. И ако би човек

ма шта учннио, сд њих то није могло да осгаиескрнвено. Затоје као са некам ужвсом гледано на девтјку, која је носила кме Марија. То глупо веровање ннје бчло распросграњено само међу нижом класом, већ чак и међу краљезским кућама. Тако је краљ Апфонао IV од Кастилије захтевао од своје веренице која се звалх Марија, да пређе у хришћансгво и узме друго име. Ладислав од Пољске и Марија од Невере, кад су се венчазали, Марија је морада да нзмели своје нме.

тк актавне ш уоорве, како кад аатреба, и оие ће, ао свену што се о њнма заа, изврсно чсаунвгд свој задатак. Иггер\.савтпо је оатање, да ли ћ» се твргмм Ново Геор гијевск, Варшква и Иаангород бранити, нлк ће, на про тав бчти порушеле и напуштеке. Кроз те тврддке вду железннчке аруге које су Немаима најаотребаије за њихоко даље напредов5Н.е и Они ће, у свОм гонењу Руса, биги јако ометеаи, дко км се, ма Само за неко- нреме, употрсба тад пруга ускрати. Иаак, остзвнти у там тзрдињама гарназоне, тп значи одвојнти аа _ страну 100.000 људв, за које (Од пуковпика Репннгтона, нојнога стручњака лондонског наје Сигурно да неће бита из,,Т*Јмса“) губљени за увек. Сем тога, не и аа линији Вилејке у ком тешко је рећи колико у оп би случзју могао пресећи ру-

ВОЈН \ СИТУАЦИјА

Руеко повлачење

Русија [е одлучила да напусти Пољс су и да се повуче чл другу одбранвезу линиЈу, Немогућно је спорати уме сност ове одлуке. С погледом на негфијатељеву бројну сна-■ и наоружаше, као и с иоглецом на пезвције које његове војскг држе рускг трупе, које у Пољској никада нису биле врло снгурне, дошле су сада у сасвим лажну си туацију. Непријатељ је ззобишао линију Васле на југу, линију Нарева је пробио. а врх свега постоји претња од зеговбг напада под Беловом .евернО од Њгмена. који је

Скекомуникације. ВеликиКнез без сумње ће бацити на север густе редове каваљерије којом располаже, јер је протиано свима правилима да пуСта непријатељску каваљернју да жари и пали по Русији. Ако се ове предохране буду узеле, онда се можемо са раллогом надати, да ће се руско повлачење с успехом иззршити. Нема сумње, чим повлачење гастане, немачке ће се армије натаснути зз ру ским заштигшшама као глад

ште те тврдиње за много крз ће време него што се претпостављало, То је једаи про блем време и аростора, који се не може решити без прецизних података, који нама недостају. Повлачење са Васле на Буг, и зко пзставља у исту ланију централну војскуРусије са њепии јужним војскама, до* вешће ипак ове последње у неколико у тежак положа због Прнпетских блата, кој* деле те две војне групе једну од друге. Овај предео није

најоигСб?!" °Д С ви * другах. За Русе је било краЈње вре-јда се иде напред С па ме да се повуку. Може битијром. Руске трупе врло се до бро држе у таквим приликауа и не даду се ничим помести. Од Варшазе до БрестЛатовска има 12 дана марша за

ни вуци, и немачка зрховна ; непрохсдан, и нсиресецан је команда само ће наређивати ј извесним бројем железничких

руске су рк.*зерве већ биле код Бресг-Литовска, кад је објављена оллука о повлачењу. То ћг битн једно тешко позлачење. Безбедност целе линиЈе зависи од гога да ли се може спречити Беловљево наступа-

СРуГа и путова, 2Л« ',е ивак . азвесно да ће он сметати комунакацајама и зајглничким операцијама између централне војске и јужних војски. Разуме се, намера је Кемаца да

велике војне снаге, и руски Ја два дела руске војске од цтаб имаће тешку дужностјдоје један од другога, н пода тзко руковоли повлачење, ’ ти сну снаки у другом правцу.

како ниједно одељење неће

ње ка Вилнн, и у исто време бити отсечено и ниједан фронт спречити масе његове кава-1 пробијен. Руска крила, прељерије да не сметају комуни ' иа Нареву на једној страни, кацијама још и даље од те з код ЉубљињХолма на дру

тачке. Најориродније бл било да Велвки Кнез Николај по* јача пету армију својим резервама из Брест Лнтовска, па да брзо отклони ту претњу са севера. Ако то не учина, Белов ће опасати Ковно, очастити источну обалу Њемена, пребацитв преко њега десету немачку армију, и покушати да се утврда код Вил-

гој, морају се чврсто држати, докле центар са Сјерока, НовоГеоргајевска и Варшаве не дође у исти ред с њима, а сем тога и фронтоаи на Њемену и Бобру не смеју оопуштати. Прилаком псвлачења! ВО ра зиатн«? морају се све железничке пру*' ге и мосгови рушзти и путови кварита. У ^исто време руске зашгнтнице морају ба-

Да ли ће и на која начвн у томе усаети, има још да се вади; али баш да ђенерал И ванов буле и оцеаљен, остаје увек телеграф, и Велики Кнез Николај моћи ће његове покреге да држи у сагласности с покретлма осталвх коман даната. Војви извора југо западне Руснје стајаће на распо* ложењу Иванову ј ги су из*

Значајна конференцнја — краљ Ферлиилна г .?*?толонаследнич , и кне» Кирнло у министарском савету СОФИЈА, 3 . авгуСт-Ј Јуче пт подне кр»љ Фердаванд Са престолона ледни.мм и књазом Кирилом враћајући се Са свог пољског добра у селу Банки посетили су маннстарску седницу. Дочекао ах је председник др. Радославов. Ту је имао (раљ Фгрцинанд аужу конференцију са др. Радославовзм у присуству сзоја оба сана. Овој конференцији се придаје врло велаки полвтички значај. Конференција ама веза са одговооом који Бугарска Спрема да поеаа на демгршЈЗила Четсорно: С » Јразуиз.

Делинична офанзива Окора енергична акција на фравцуском фронту — Специјллан извештај БУКУРЕШТ, 3. августа По илформацијама једне д^.бро информасзне личиССти на фраацуском ће фронту у врло схорсј будућнгсти отпочети делимична сфанзива врло енергичног карактера и то на тачкама које су најосетљиваје за непрајатеља. То ће примораги Немае да са источког фронта повуку зватне снзге. Ј-»и.

34 жро«)рода до сада аотопљ »ио у Мраиорном аору Лондои. 1 авг. ЗзаниннС је утврђено да је до сада погопљено у Мраморном мору 34 турских паро брода, са укрпном товарном спосооиОшку С2 130.000 тона.

№ Рцш Михаелес и Тарновски посетили др. Радославова Ссфија, 3 авг. Аустроугарски и германска пуномоћни м нистзр ар« бугарском двору г. Махаелес и г. Тарновски посетила су председника министарства др. Ра|дославсза и имали с њаме 'дужи разговор.

ска војска за време последње гсдиае претрпела потпуну реоргзнизацвју и крајњемогућно позећење. Она сада броји око пола милиона перфектно спремнах и опремљеннх зојнака и то: 350 000 првог нозива, 175 000 другог позиза 5 500 новах подофицира.

1Ш)!) 1 и! — Неначка ревносно снабдева Турску санитетсков поаоХу Софија, 3 азг. Јављају из Русе (бугарска граиица) да су примећени два лекара и десет болничарки са потребним санитетскнм материјалом, да продуже пут з& Турску као помоћна санитет ска мисија коју шиље Не- ; мачкч.

Шведска војска| I - Њено бројно стан»е после реорганнзацнје —

Фехти-оеј — Турски послаиик при бугарско« двору посетио аустриског н наиачког посланнка —

Букурешт, 3 ав'-. Једна приватна делеша аз | Штокхолиа јавља да је швед-

Софија, 3 авг. Фехти беј турски пуномоћни манистар при бугарском

ПОДПИСТАК

РЈ ггге Шг- /\ Ма(1аше Нгузапсеше Ово је сигурно онаЈ стари јааански Нагасаки, који се је још сачувао поред модерног варогаког дела. И, ко зна? — можда нза заклона од харгије чучи онде гдегод мала луткица с мачијим очвма, којом ћу се за два три двиа (јер не могу губити времена) оженити... Ах, ваше не могу да себа представим њену праву слиху, јер су ми поодавачице с белим мишеаима аомутиле моје замисли. Бојим се, да ће бити налик на њах... Кад се спустио сумрак, наш се брод био исоразнио са Истом Оном брзааом, с којом се бно напунио. Док сн удзрно дланом о длан, биле су покупљене сзе нутвје, све ја-

јасте заренице увучене једна. У ДРУ Г >1 а сунцобрани и ле -1 пезе позатваране. И онда се; све ово смешно мушкиње и женсквње, свакоме од нас по наособ дубо ко поклови и ишчег®. 111то се је ноћ дубљг спу штапа, н све око нас зчстиралз плавкастим сутоном, Јапан је постајас ,све чаробнијим и све сличнијвм нашим сно внма. Звездааи сзод ч висске тамне горе са својим исрец каним врховима, огледале су Се у непомичној води, испуњавајући нас илузијсм, као да се налазимо кад неком страховитом бездном, којој је тле засуто малим фосфорним жишцима. За тим се западаше у На-Ј гасакт безбројна светилз, небројени фењерчићи припали-ј ше се све до најудаљевцјих ј предграђа и до оних малвх колибвца, које се преко дана скривају у грању дрвећз, а

сада се као свитца ззсијаше у чаробној ноћи. За час се појавише час овде час онде око затона, од падине брега па до врха безброј светаљака, које су жтиркале у ноћ. Као да смо били пред Огромном вароши, која се амфитеатрално диже небу под оо..аке. А ско нас у не помичном жару огледала се друга варош, са својнм безбројним жишцима. — Била је дивна, јасна и гопла ноћ, — а вазду < је бво вспуњен опојни.м мирисом. Из небројенах чајџинвца и злогласзих ноћних забавишта, допирао је до нас 'утрнули глас'гитара, А овда онда оно крештање цнкада, без којега се Јапан не да ни замислитк.. Неколико ддна допн^јс неће нико од нас ни првмећивати ово крештање, које изгледа ше к?о да је овде основна тон свакога земаљскога жи во^а, а која без престанка и

монотоно допире до нас, као јасни шум кристалнога пада... Ш Сутра дан падала је киша као из кабла. Непријатан пљусак, без краја и конца, нагао и густ, да се није могло ни видета с једнога крЗЈа бродз* на друга. Као да су овн Ог блаци целога света уговофИ** ли састанак пред Нагасанијем, у оном великом и зеленом левку, па се договорили да се до миле воље исцеде. Бгцало је и падало. Од силне воде изгледало је, као да је сумрак пао. А и кад би се ова копрена пред нами за који часак продарана, једино су се моглс падине гора, док су се врхови гуи 0 ;.п у сивим облацвма, који су се били надвили над нами. Овда онда промвцали су обл?цв на чрховима дрвећа, али се с&е то претварало у воду, у непочјатну воду. Поред тога ду

вао је и оштар ветар, и чуло се како у гудурама мухло фијуче. Цела површина затонз к&о избодена од кишних игала, таласала се под ветром, СТсњала и запљускивала је брод... Наје се могло ни замислитие горе време, да чзвек стуои пр и пут на јапанско земљиште... Како ли ћу по овом потопу поћа да тражим себи жеау у потпуно непознатој земљи? • Али свеједно. Обучем се и позовем Ива, који се подсмену мојој намери, да по овоме рђавоме времену идем у шетњу. —- Дозова ми један сашпан, момак! — Наставиће се —