Стража

Симна 7

СРП^КА СН А/пА

боо? %

Одлучан корак

— 80 хил>ада савезничких војника пред Солуном — Специјалак изаештај СОЛУН, 4. августа Атински лист „Емброс" пише, да је Четворни Споразум решио да на сваки начин реализира сзо| предлог у Нишу, Атини иСофији. Ради тога Савезници су довукли на виле транспортних бродова око 80 хиљада војника, за искрцавање у Солун, да тиме објасне Бугарима и Грцима да се њихова акција мора привести у дело. Ако би се Бугарска противилз, савезничкз војска Не у кооперацф целокупне грчке снзге поћи на Бугзрску. Сантјаго

Наше железнице

— Портрети са илших железница 'Доста је пута у јавности - речено да се на нашој железницв незна нк ко пије ни ко плаћа да се незна ко је ста ријп а ко млађи. Да се незна које на железнаци старији а ко млађи то је факг, али да се незна ко пије а ко плаћа то није та но: Зиа се и ко пије и ко плаћа.

Котери а коју је створно министар грбђевана Михаило Илић а коју је примио у на слеђе минисгар јопа јовано вић још и данас код госпо

полиције м Божа Матовић који псред службе коју има у дирекцији узгред буди речено а предржава капуте политичарима код хотел ^Парпза*. У Овој другој групи која је тобож била до скоро у оппзвцији а која јесада иа Влада јесу Јован Станојеввћ као председник, а чланови Светолик Лукић, Миладин Ђорић, Андра Петровић (вештак) Ђока Косовац чувени дефиаитлиј& а њихови посилни јесу Вељко Павловић, Вел Јован чип и Милош Нешић. Дакле ове две групе рзде у ствари споразумно гли ма су лажу ла војују једна про тив друге. Они имају уговор да једни друге помажу кад • су њихови људи на Влади и се показало кас тачно. Же„езничар. — Саршнће се. —

крај. Људи луде од сграха јер свакога дана ваде аогребе својих другова. Велика је оскудвоа у лекарвма и лекарском матероталу а чести врели ветрови који прелазе преко равница оомажу да се епидемвја шири. „У гр ђанству има 52смртиа случаја, 8 у Пешти према службеним извешгаји ма којима се свде не покла н>а пуна вера. Јављт се да је

оерацијама, износећи јуаатхе нааоре русках труоа за поС»ед«>их шест месеца. Повлачен»е руских снага, — аели се у том издештају — взвршено је у поттгуаом реду и руске су трупе >век успевале да бласовремено евакуншу сав војнвчкл матери)ал и прсфијант. Лист говори 0 могућним даљем одступањима ради арипреме новога ваступања. Ззузамзње те-

в јгцч би-| 8Г случај од којах риторија од стране кегри]зтеј е било 62 смртна случа|а. ља »оже иматн моралног де Ства на неутралне држазе.алн прани стратггијски ц-љ, наи-

Поилике у другим заробљеничким логорима ннсу горе него у Дебрецину, али су вр-

ло критичне

то

Колера

ме, уништење непри]етељ:ке зрмаје Немци не *огу постићи. Историја нам сведсча. да Руси могу дубоко одступата у сзоју територвју, не гчбећв нимало од својих ратних оСОбин-, а нансаћи мећути.н непријатељу велине губзтке. ! .\Уе51шЈп^1ег6агеие* каже: ј Енергичке мере, које су у Руси су се храбро тукли С; земљи предузете за п јачања непоијатељем и ни би, какој пооизводње мунапије, ствдри-

0 руској В0ЈСЦ8

— Колеигари стране шта*пе -

1је Аскит рекао у парламенту.Ље мог>ћаост да се неарија, V Аустпо-Угвоско. узича били заиста неблагодзрни кад, тељ разбије. динаминистраМилорадаДраш Ј лустро ј- гарској^ не биС||0) нарочито у 0 в0м I Даље .Булетин" зазри',је,

ковића иарује и владз. све ши Р е Р взме Р е јмоменту, признали њене хра Г. Драшковић и као човек Будимпештански дописник бре напоре да заустави непрки као политнчар и најзад и .Морнинг Поста* пише: јатељску инв*зију и задржи као министар не да се ни за „Ја сам у јеаном од својихјсвоје положзје. мислити да се упореаи Са Мих. последњих чланака рекао да Кад се рат заврли, кад се Јнимало не слабећи. издржаза Илвћем. Он се труди да ту колера, у току месеца јунзЈни у свима подробноствма у ;главну тежину непријатељске котерију разјури ала 0н је не-; узима узбунљиве размере, на- аознамо са историјом оввх! Н авале. моћан да то учани. Велим да рочито у дебреиинском зароб месеца, тада ћемо тек моћи Испољавајући јуначку чвр*

да је тежак положај, у коме се сада налази руска грми]а, само привременог* карактера. Армија у току шест месеца.

се

Сацо они којв пију али не; је немођан зато, што он сам плаћају цех већ неко другаЈјош незна са каквим људама Рачун за пиће праве онајима посла, могао би али кад »ласници на врху железничке би узео метлу па све редом;н>е три недеље управе а плаћају га одсвога;да чисти али с' обзиром на број болесних удвостоучио: зноја они гаравци који ни данашње прилике у којима се^ нових случајева чмч 2566 од зубе не оквасе. ; налази наша отацбина њему! којих |е бнло 106§

љен'*чком логору. Један служ- потпунб оцеиитк услуге које бени извешгај тврди дааас дајсу Руси учинили оаштој ства

у тсме логору, за послед ри, како њиховнм наступањем месеца јуна, у почетку рати тако и оним губитцима које су руске трупе нанеле непријатељу.

стину, армија руска стиче нејоспорно прано на вепику за-

хвалност савезника. Руска; ција у свом јединству са Цзрем, владом и Врховним Главнокомандујућам црце Саажну

Пнсано је о томе много;је то демогуће учанити, а та Број смртннх сдучајева дока- дана рата Руси повлаче иа оне

Ј^ад се по:ле пуне године ј веру у коначну побеау и испо*

али су критичари увек избе-котерија »-ористећи се овим зује да нема наде да се епа

гавали да јавно именују оне која воле да праве рачун на туђа леђа и док се год о њи ма буде ћузало и гледало им се кроз прсте дотле ће он ватати све дубљег корена и до

стањ?м гледа да себк и сво демија стави псд контрзлу. јим пријатељвма што више Прошле недеље било је само напуне џгпове нз рачун др-јЗОО смртних случајева. Један жаве. дебрецински лекар рекао Је,

Ми на две групе

одбранбене иоложаје, које су вм обазриви људи саветовали да заузму још у почетку ра та, они у истини немају зачим да зажале и још мзње имају

љава непоколебљаву кж-->; да иобедоносно заврш* свзј рат који сви смзтрзју

свети/

железааци имамо пре неколико дана, једаом но освова да себе прехоревају.!

ЈрИ људа подељенс ујвинару да су 20 000 заробље ћиће зреме као што је дошлц два табора од којихјепоЈед них Руса у логору просто о да им нако ништа не може,; на као тобож пред масом у- суђени на смрт, јер се из ло а неред и хаос на овој врло! век у опозицији али увек јед важвој државној установи ца- на са другом потајчо у савезу. роваће и дал>е. ! У првој групи која Је била Влади

и дал>е. Писац овихредоза изложиће право стање овога нереда и хаоса али неће пропустити прилику а да не именује и личности које су створиле јед-

на Влади до скоро бали су Антоније Панвћ, Пера Јоаа новић, Мзрко Јовановић, Јо ца Тодоровић, Јевта Поповић и Михаило Павловић. Њахо

Њихови напора, који су знат но припомогли успешном то I ку рата, дали су зремена сви-; ма савезним држзвама да мо-1 билишу све своје резерве и

гора не може одвојити ни један једини човек и, усред једне епидемије таквих размера|све счоје снаге. Сад су са-; мере предострожности нису везници готови да одбију удар;

Још

ни од квкае користи. Наравно да су бодесни одвојени од осталих, ала људи у здравим одељењима падају стотинама

Један подводни брод на морском дну Б^куоешг. 4 авг. Званични билтен аустри-

ну котерију која корумпира чи посилни или потркуше би*; дневно као жртве и нема взСамо особље на железници.! ли су Јован Гачула познат из гледа да ће се томе учинити

који бв. ослобођене на исто 1 ске марине саопиипава да је ку, немачке фаланге могле нз' подводни брод У 20 због из њвх уперити. | весног 'квара у маишнери1ама Француски .Вилетин десј потонуо. Спасено је само Армес* од 17. јула доноси по- два лица од послуге дробан извештај о рускимо-;

ПОДЛИСТАК

Ргсгге (.оН:

Ма(1аше Нгузап1еше

И Ив поче гестикулиратћ рукама по кншв и по олујиЈ и довика неки мали бели сар-, кофаг, који поче обилазити око брода, под сагурним веслима двојице сасвим голих дечака. — Саркофаг пристаде уз брод а ја скочим у њ. Један од веслача подиже неки заклопац, и ја се увучем у ову мншолсвку и изаалим се, колико сам дуг и широк, на асури. То се звало ,кабнна* јапанскога ,сампана“. У овоме сандуку који плива по води. једва сам се могао аспружнти. Али био је чвст и сув, те сам се осећао Срећав и зааовољан што не каснем по киши, која је луаала по крову ове моје затоћелајчвае. Пловис сам

према вароши лежећи потрбушке у овоме сандуку, који се је тако љуљао, да изгледаше као да ће се сваког часа преврнути. Посматрао сам дечзке којина сам био поверио свој живот, кроз један мали отвор ове моје мишоловке. Беху то гогово још деца, једва између осам м десет го дина, с мајмунским лицима, али жилави као одрасли љу ди и сигурнв на мору као стари морнари. -.:Од једном почеше викатв; сигурно је обала била близу. И заиста. Кроз мој отвор угледам пред собом сиве камене четвргасте стеоенице; те измвлим из мога сандука в спремим се, да први пут у животу ртанем на јапанско земљиште. Киша је непресгано безобзирно падала, а капљице су шибале по веђама, тако да се осећао бол. Тзман сам бностао аазем

љу, кад се око мене скупи де сетак чудних бића, код којих се тешко могаше одре дити ко су и шта су. Колико се могло од каше видети. личили су на јежезе са људским обликом, а сваки од њих ву као је за собом нешто велико и црно, Сви се скупише око мене и арепречише ми пут (Наставиће се)

; рићева застаде за тренутак са читањем и пажљиво погледа ју свзга оњаЈЈСтари Перић је !гледас кроз прозор. Био је прекрстио ногу преко ноге н пажљиво слушао стих своје кћери. Гледајућа је како чита, ои се сети да се и он у њезиним ггдинама зааимао књиже8ношћу, и боже мој, колако је песама и новела прогутао кош чвка Љубине

и Ш/маданке!* Акадаје^први

- РОМАН шв беогркдског жнвота -

Дани су пролазили. Прохујалн су брзином којом проху ји све на овом свету. вд младе шапарице испала је лепа девојка. У радничкој школи као и у кући удовице добала је образовање, које јој је омогућавало приступ V првим београдскам кућама. Лела Пе-

|пут њггова ствар угледала ! света он је био толако узнемирен да две ноћи вије мој гао марно да спава. У сну је I предввђао лаворовевенце, свај ку седницу академије наука и јтрзао би се. ГледајуНи своју ћерку а мислећи на то доба Своје младости он се у души благо смешио и радовао и у неколико му беше крвво што и његон Павле ннје такав! — Али Једвог дана — пре киде тишану Лег-ин звсвак

глас — добије она Једну кар* ту. Гсспођа Ј звановићка женз једног пуковника. којаЈебила чула за њу и њезину вештану у кројењу, звала је да јо) поучава две девојчице. Г-ђа пуковниковица је бала и поред васоксг подожаја свога мужа, жена стзрог кова. Она је полазила са те тачке г»едиштз да добра домаћвца поред светског и друштвеног шлнфа, мора на првО месго да је добра домаћица И држећи се тога, она није баш са великом пажњом пратила Оддичну диплому својих кћери, које су биле одличне у Фраацуском, Немачком језнку а музици. Она је хтела своје кћери цаЈуведе и у све ове оотребе потребне једној ДО* маћивеко] кући. — Наставнће се —

М • г Л ' Ш : ■;