Стража
С 13 Ј«а '?
Д КиСКА СГГАЖА*
6
ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД:
М 1 [|К 1 № 11 ! 1 р
Реч у своје време
још наје нзаошеи. Овнм законом бн
— Дажња надпсжнкма Пред Народну Скупштину Париски ,Тан* у својој хро- ј је динломатскс односе сз Пор-јизношен је недавно нвии о Дкпломатској Снтуа- том. а да томе и не следује! закоиа аијн овако оаењује односе кз |објава рзта. Пример њезиних 1 штанско телегрлфске струке међу Игалије, Грчке и Турске: односа са Немачком доказује; Прошан пи кооз Скупштину Турска појачава своје пос-јтакође, да те затегнуте ситуације и гу да се поотегну
се поСтрука вокаиије према Италији и Грч кој. Младотурскч национали
|на прзО’ који би
штанско -телеграфска потпуно преустројила. Г. Мијалковић је потпуно пројек! схватио стање у коме се по* с преустројству по-јштанско телегрЈфска струка налази, С ватио је оно што се дуго и дуго година није дало видета. Наиме видео је да силне злоупотребе, дефра
читању, онај закон, био као чорак на>
ве. ма дуго. Турска међу пм, пред и почетак у решењу чи-;удације и друге неправилно
зам испуњеи мржњом не води ; пружа Италија читгв низ ра- новничког шпања, није биО;сти које компромвтују ову
више ргчуна ни о најелемен-!злога, бало за прек* д односа, ттрнијим сбз-рвма, и Немци'било за објаву рата. Неоспор-
те среће да прође и кроз|схруку, долазе од рђаво ре друго чнтање. Кад је пек са-|грутованог чиновничког кадрај
не мсгу да их обуздају из:х*о је. да ће римски кабинет да пред Нзродну Скупштвну бојазки да не уздрмају слеау 1сдлу ити. шта је најпотреб- више закона, го ми апелујемо веру коју Турци ииају у гер - ије зз уради и усзојиће др-Јса увиђаввост народних по- разреда гимназнје манску моћ. От«. манске вла- жање најсходније њезиним :а- слани*а, тггжећи да овај за- школованих — који
њеног. Поштари и телеграфа сте већином су л»уди са 2—3
- има н су због
Ста узаптиле су у луци лате једзн италијански ре« кер, и у пркос протгстима амрација
'а- дањим интересима као и оп кон још једаред прође крозјразних стицаја околностн мо-
штем плану савезничких опе ј Скупштину и првми се. Аутоп овог закона подне-
рали отићи у ту струку. Трудећи се стално да за поштан-
бива обратно. Да је оао. истана види се и по томе што је Мих. Павловић и данас швф нишке станице. Он је скупио под своју команду сво београдско и нишко особље и камџија их горе но п^д напредњачкнм режимом. Ова о* бес ов^ша човека дозлогрдила је чак и једном командавту станице који је иорао да на сред перона нсправља своју сабљу о леђ* овога силеције. Па ко је свлме свему крив? Свакојгко они нз тирекције. Дирекција има сво их .‘.евет нзчелника, али точак кО;и покреће целу машину радх на железнаци јесте саобоаћаЈаО оделење. Саобраћајно оделсње по
басадора употребили су га. Грчка се такође н»лгзч при- сеног Мннистру Грађевииа, ј ско-телеграфску струку запн- природи службе која сгздау
на вОјничке цнљеве. У добу нуђгна, да узме у одбрану, ј јесте нхчечник поште и теле- тересује и школоване људе.; делокруг овога олелења мсра г. Соннно већао са Грке у Турској хоја су из графа г. Сава Мијалксвић. За« г. Мијалковнћ је видео да ; имати на челу људе од струке, људе часне и поштеае
кад Је војим
колегама о тоие дога-јложена најгрознијем поаупа јрелатввно кратко време по-1школсвази људн не улазе у
ћају, као и о другима >0|И њу. Порта се ни мало не за- штанско-телеграфска струка!овој струци у којој један младјкоји Не хтети и моћи СЈвесно јасно доказују систематско не- узкма да прекине та гоњења проненхпа је око десет начел- чиноваак почиње каријеру са отправљати своју дужн-ст ка-
аријатељско расположењепре која она у осталом преко сво- нпка. Ати код свих је била| 70 динара ллате
ма Талијанима у Турској, до јих предстазаи^а и званкчЕих иста слабост. Сви су они до знало се и у Риму, да су тур- јорганз, једнашо демантује. Гр- вођени као љубимци ПЈЈедиске једрилице вскрцале на чко јавно мнење показује се ! них аартија, али ниједан као стручњак. Наравно да због тога ниједан није могао уна-
Каренаши, оружије муницију: нарочито ссегљиво према тим
и официре, од којих су некодицина бали Немци
јударима које му наносч ње гов вековаи нелријатељ поте-
Официозни »Ђорвале д’И- жући на живот и имање ње
талаа* налази, д’ 1 је 1превр-јгових сународника. И она тнм шила дара меру, и изјављује, ј енергичније гони своје влада„да је дошао тренутак, да се јуће кругове да устаау у од-
Да би показао какви из гледају школовани чиновници били такве среће. да у озој Сгруца г. МијалковиН | ложају овако важном је успео спремиги у 19121913 годнна на војном курсу
преаити струку и сав њихов|за кратко време Око 100 млапосао сводио се на админи- дих школованих људи, који
су данас од велике Зато ба га данас
користи. пре него
ко то сами државна интереси службе налажу али ми смо на аоимамо људе кретене, по струаи и Сареми најгори, али као партизани најбољн. Да ли Је ко могао да помисли да начелник саобраћајног оделења буае једач Ан-
стратизне послове Године 1901. долгзи за качелника поштанско телеграф ског оделења г. Сава Мајал ковић, који је с Једном малом |једрна по^лања њој сву своју ! ног практ-ханта, Турском*. Не знамо, у којој тован опструкцијоном поли ;паузом, начелник већ 14 го- пажњу. Требало би овај за
учини крај плановимз крими-|брану јелннскгг ирестижз валае банде која управљајшто увиђају, аа јекомпроми
икада требало помоћи, јер на тоније Панић човек ксјч не њему почива цела струка. Он! ма квалификације ни за јед-
ће мери званнчно
италијанска: влада тихом, чаје се аоследаае с дина. Као
човек струху
човек који је био обичан келнер у једкоји је сту-' кон примити одмак и остави-! ној сељачкој кафаници у ЗаИ морао' ти га да ради неколико годи- јечару?; да ли је ко могао попа ће мислити да шеф једног од-
санкционксат.ч "ну- дана у дан показују све опа- пио у ову шање које све впше обу^ма. сивје. Велики грчкх« државаик ју је пззнаватн, јер у маси|на с таквим законом, атллијанско јавно нњење и кога се појединн утицаји тру- нешколованих људа. једном ! се снда видети шта је вредео|сека у саобраћајном оделењу да 1 и ће прнвести уделоми- деда одрже далгхо од власти, .чладом чиновнвку, при томЈтај зекон. Примањем овогајбуде Један Мирко Јашшовнћ ; човек који је скроз неписмен. | јест, томе се нвсмо надали ! телегрзфској струци и саиом«али ми смо дожавели да ове дуго годвна тот. Мијалковићу, хоји и садујљуде видимо на овим врло искуство и своја опа-|време ових тозавица неумор .нажним местима у овој дрг. Мијалковић, кад јејДо рада и као начелннк и каојжаннО| установл! Истина њах управник Поштанско - Теле графске Шкоје у Нишу.
сао о прекиду односа, којаје у пркос ј«сно искззаној жељи факултетски образованом, мо- ;закона дала би се сатасфаквећ изношена пред министар бирачз, добзја схевишеу ау- рале су па ти у очн све сла-'ција целокупној поштанскоску седницу поводом ранијих торитету и арестижу. Изгледа бе стране једне Сфуке.
догађаја. За сада Италија решена, да не делн свој во| нички напор, и да га целог управа према противннку који се сада налази пред њом. Успех њезине офанзиве, чнје се напредовање рачуна од 3 до 5 калометара недељно, можда ће у неколнко нзме* нити тај првобитни план. У гоме погледу, немогуће је ма шта предсказати, то је тајна њихове највише команде. У сваком случају, могуће је, да да ће Италаја прекинути сво- ;
!да одлагаље скупштине до 3. Купввша изгледа • августа имаће само за резул* своје тат да дскаже неопходнсст жања
што бржег доласка на држзв- дошао за аачелника поче рану управу г Веннзелоса, и дитн на побољшању струке то у тренутку, када Се сама и реши се да по могућству Турска труди свим силама да изради за њу и закон, који би нагна земљу у конфпикт, ко поштанско-телеграфску струји је садањи кабинет сматрао ку у Собији ставио у рел" те за дужност да избегава. струке у Францустој и Енглеској. Овај закон о прешвшшшшшшт устројству поштанско - теле/(њижарница графске струке изношен је дакле и пред Народну Скупдвваампшпкл штину н прошао је на лрном читању, али ка друго читање
Словенска отворена је.
не треба за ово кривити јер ;су се и они нашаи у чуду кад су дошли на ове положаали партијска дис^ налагала им је да иорају 0статв на овим местима. Запитаће се неко взмеђу себе шта су нам ови људи створали на железнацв? Ништа! Наје ништа. Ако хсћемо да говорамо онако по ду-
Наше железницеј^ — Портрети са каших железница ' П Кзда су они први т, Ју радикалн, ови други имају разне концесије и бенефипије дијурне, додатке и т, п. а када|ши непристрасно онда су снн су Овн други самосталци онда створвли много. И\елг.. -
ПОДПИСТАК
Р1нт- /. V/ . __ Ма(1аше НгузаШете. Један од њах, раширио је бно надамном огроман кишо брап, на коме су биле насликаче роде, Сви су се смешили, познвали ме на нешто и са очекивањем гледали у мене. То сам у осталом а очеки вао. Причали су ми о џнкима, који ће ме нудит, да им укажеи част и да се повезем на њвховим колима. Нвсам дакле, ликако био изненађен Овим прнјатним дочеком. Џи нн врше у Јапану службу нашнх фијакерааа, само стом разлаком, што они самн н грају и улогу коња, па по пОгодби воае или на сат или до одређенога места. Ноге су вм голе, и овога дана, разу месе, биле блахом упрскаве. Глава им се губ» под грдно
велнкам шеширом, која изгледа као штит на сијалици. Огрнули су се неквм огргачем од сламе из којег ии се само врат види, те су "зко , изгледала као неке покретне колиС е. Они су се још увек смешили и че.чали да се ја I одлучнм. Пошто нисам имаб част да I позкајем икога из ове гомиј ле, изабрао сам онога са киј шОбраном и сео у његова ко* ; липа. НГћм сзм сео, над мојом ! главом навукао се кров. Ах. 1 како је то било све мало и ј ниско. Преко ногу пребацио !ми ј. воштано платно и повуче га све до очију, упреже се и добаци ми неколико ргчи, које би од пралике требале да гласе: „Где желите да вас одвезем господине? 1 ' — Ја му. на његовом матерњем језику, одговорах; „У Цветви ирт, пријатељу!" Ове сам чегири речи научао на памет као папагај, па
сам се и сам чудио, да могу ма шга да значе; али сам видео да их је он разумео. Поћосмо. Мој цин јури у највећем касу, а ја се само тресем у његовим лаким колицима. Обоје смо се добро! поквасили. Он од кише, а ја! од капљаца које су падале по | мени, а које је он, трчући по 'барама. ногама бацао. И У цветни врг!“ — довик!нуо сам му као да сам дојбар позаавалад Ове варзши, I а чудио сам се да ме је у опште и м($гао разумети 5ио сам боље упознат са јааанским приликама, него што би се могло и мислкти. Прија-1 тељи, која су долазвли из| ,Микадовог царства* аричали су ми о свему, те сам тако| знао. да је .Цветни врт“ је дна п^зната чајџинииа, у ко*ј јој се скупљај најотменије ја-| панско друштво... ГКвД будем! ствгао т»мо, дозваћу себи не|КОг ,Камгуру-Сана“, који ар
ши три важне услуге: он тумачи, пере рубље и одмиче се за дискретно укрштавзње; најразличитијих раса... Натај| начин можда ћу се још нсте ј вечери упознати с девојком, ј коју ми је судбина одредила! за жену.,.. Ова ме мисао ки : је нануштала за сво време вожње. Ах! Како је Јапан учиниб на мене чудан утисак, тога кашног дана Непријатни, замазани и упол* поплављеци Јапан приказивао ми се, уме* сго лепих кућз, људи и жи* ватиња, што сам ја у својој машти замншљ?о на основу слика, које су ми долазиле до руку. Све оно, што сам гледао насликано ва илавим и ружичастим сунцобранима и вазнама, пролазино је сада! поред мене с кишобранима и ! У дрвеним ципелама, намрште-ј но Са упола затворенвм очним! капцима, испод којих су оча одавале иеку чудно»ату сјај.ј
Кад кад окваси ми киша лице, да се сасвим морам замотати, па од љуљања чах и задремам, потнуно забсрављајућв, у каквој се земљк на- ; лазим. На крову мојих коли ца налазило се неколико повећах рулица, тзко да се врло често деси, да се ииз лС' ђа спуСти читав млаз воде. Онда се одједнс-м орисетим да се налазим у Јапаау а“ аа се први цут возим унутуашношНу Магасаки а, па стога Опет провирим. из напоље и радознало С' етс*» ^ об ?ира* тв, без икахе С опет пе полје Пролазал»о г 0Д ОНИХ ХИГ." них уличииа. к биве у ономе ј — Настав,