Стража

Ш0ГРАД, ПЕТАК I АНГУСТА 1915 ГОД.

ГОДИНА I БРОЈ 7

БРОЈ 5 ПАРА

Стаи Рсдакиијс " Адуммистргције Косиајск* у.т. Лр. 22. Огласи Се дају у Ад»иимстрацију. Цсна у 11 >рћеид. Неилнћенд се писма ие прниа|у. — Ручописи се нс нракају. г, Писми, рукописс, но- I иац и сае остало што се односи на лист, I слати класннку листа |

ерпеи

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ 5 ПАРА

Адре(.н нателегрк«« ,СРП. СТРАЖА* Г>с «1 рад Претплага аа Србију на ношти. ии 10 дину ;1ин. 12 . Г> аесеци . I . 3 песеца . I . 1 ассео . )■— Ј — ; На иностраисти« на пошти : иа с одину Дио 30 - | , Л иссеии , 1ђ — | , 3 иесеци , 7-.’>0 |

ПЗДАЗИ СбАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | У Р Е Ђ У Ј Е ОДБОР | ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

Грчка и Румунија БУКУРЕШТ, 6. августа Поводом корака Четворног Споразума између грчке и румунске владе воде се журно преговори о даљем држању. Из поузданог извора се сазнаје да су обе владе сагласне, да се Бугарској не дају никакве компензације на рачун ма које балканске државе, јер би се нарушио Букур. уговор од 1913 г.

ЈЈондон, 26. јула 1915. Од нашег;- извсегисиа добили смо овај извешта : У најкраћсм в(:емену очекује се, да ће б: ти донесен закон о всјној обавсза и ЕнI леска ће моћи неколико ми ■ лијона нових војчика избааити. То стоји у веза са че сгим звзнич им изјавама разних минисгара: да мира ие може бити до кон; чне иобеде. Овде се очекпвал' , да ће те нзјаве утицато на држав ии 1 -е балканских неутралних држава и> нагоннги иа на дубље размкшљање. Снага, коју ће Енглеска спојити са сна гама својих савезника неогпорно очекује своју коначау лобеду. У лигЕЊу је сгмо вре ме После те > обеде РЗалкгн очекује Свој политпчки облик. Има нвштОј што балкДнске неутралне државе требају да имају као основу нри данаш њем свом одлучввању. Изгледа, да они на ту основу не обраћају пажњу, него се данас уорављају по моментаним рагним појавама, што ћс им Се доцније, дец нијама светита. Та о« нова је географски њихов положзј пр:ма зара ћеним државаме. Другим речима, не полажу много на основу суссдства. Р/муикја, на пример, гра нича се суном грзницом са А Угарском н Руслј' м. Она има да се определи. Пређе ли цечтралним силама, њтзина је будућност азиграна. А-Угар ска. као трули анахронизам, ’,Ора се распасги, па ма се ' '0 свршио рат. Њезином пропашћу, Румуиаја губи суседа, као пријатеља, а у једиом преосталом делу тога суседа, добија највећег непри-

јатеља, а то су — Мађарп. Између Румуније и Мађарз ве може ннкада ки до политичког спсразума лоћи, а камо дк до пријатељ-ког савезз. Румунија би тнме изгубила тежњу свога националнога у једвњења С друге стране добиса би у Русији, као_суседу моћног непријатеља, јер Р/ сија није ангхронкзач, она ие да неће пропасти, него ће је овај рат прелородити; пОСле овога рага тек наступнће пра во цветање њезине колосалне вел 1 чине. Бугарска још мгње обраћа пажњу на основу овога су» седства. Она гранвчи гд Турском и Србијом, у неп.-сред ној близини.јој ;е и Русвја Пређе ли Бугарска централним силама, куда она тако јавно нагнње и номаже их, онда Бугзрској не претстоји само врлосумњива будућност, него и мог) Ке нестајање ње зине независности и самосталнссти Турске мора из Европе нестати; тај моменаг је одвећ близу., Нестајањем Тур ске Бугарска губи суседа тек пријател>еаог пријатеља. Пропашћу још и А, Угарске, Бугарс<а Не остати изолована. Србија, као њезин други суссд, имаће своју будућност, јер су снпски државници са свгјии владарсм ишли путем народнр душе и народних осећаја, што код Бугзрске ниједно наје. На место Турске, дсћи ће Бугарској, као непосредви сусед, Русвја. Од ње зине милости заввсиће опсганак и независност Бугарске Хоће ли она забораввти не морал, којега сва чини према Својој ослободитељхи, или ће је казнити као народ, који

'ки}е способан да управља својсм душом и својим осећајима - то ће будућност показати. На овој оенови по матра се положај неутралннх држгва на Балкану и по тој сснгви изгледз, да ће Балкан, после јрата. добитк свој политички облик.

вШОШ!! ШШ 1 Ј 1 Насиа Трговачка ћ,омора. Наша Трг. Комора објаеи а је своју резолуцију, донесену са изванредие пленарне седнице, одржаге 2. азгуста г. г. у Нишу. Морамо одмах признаги, да та резолуција имаде врло слабе стварне основе сравњујући нх са трговинским лрнликама у којима се налазимо. Ништа маље не вели се у тОј резолуцији, него да су дајнашњим неснссннм приликама у јтрговини криве државне цивилне , и војнс власти и неколицина шпекуланага, а да се иа трговачкн Iсталеж, услед непознаваља тргсјвинских при ика нсправеано виче. ј Тврди се сал>е, да је установа мс снис одбора нецелисходнаи ип ј гна и тражи, да их влада уките. • Осим тсга захтева, да влааа без љеног претходчог мишљеља V 1р говинско -привредно саобраћајним предузећи .а не предузима ништа; тражн, да држгвне трговинске чгенци,е на сграии пређу у љене руке; да војна управа располаже жел>е.- ницама уз њен споразум; једном речи, у тој резолуцвји Тр• говачка Комора тражи прерогативе, ноје, ако баш нису једнаке са најзишвм државним властима. а оне су њима врло близу. Изјављујем , да ми нисмо пројтивниди Гргов. Коморе, напротив, ј ми смо поштоваоци таке потребне устзн ве у Србији. Трговачха Ко; мора не постоји само зато, да брани и неоправдане интересетро вачког сталежа, него је установа, која поспешава трговнну у корист ! поГрошача, а го је — цела Србија. | Дал.е, Трг. Комора лужна је да водн надзор над солидним мора, лом у трговаљу над свима вишим и чижим трговцима. Са том дуж, ношћу везана је Комора не само 1у мирно доба, кад трговинв тече ј мирним током, него је још већа

| дужност те обвезе у ратно доба. ј би веровао. да то може да учинп ј У том периоду показала би наша један зрео човек. којп је иеН 5° | Комора вчснну свога позиваИ При годииз био ожељен. Жен:ка >една ств.чрап.у Трг. Коморе сви смо ми послокица вели за младнће; чека ! тражили да јој се даде нгјширита. кад се ожени — опаметипе се ! круг повтасгица и слободног кре-!жена ће г а већ научити намстил ! тања и све јој је дато. Како је ' Али кад прочитате глу пости, штс ; Комора оправдала то? Кад је по их чинв ледесетогодишњк у.лаСрбију наступила ратиа опасност. ' деицн, оида ћете се уверитк, ::г Комора се разбегла куд који. Није | је та послсмица жен:ка непрабил > г.таве, која ће да води над-1 вилна. Евочујге неколико тих лу зср над моралном солидношћу ! дости, а срећа је, штс ни једке трговаца. Хоће ли то чинити вр- нсма и? српског народа. ховна команла? У тој обезглав- Године 1897. у Магдебургу е гљекости појавише се. до кра но- вио је своју златну ск-дбу, а у сти несолидн 1 шпесуланти, опет 'из трговачког сгалежа, па и чла

исто доба и срезрну славу свога I . сина, некн магдебуршки лончар, ' нови Трг. Коморе, да је народу ! што је правио разне вззне, г који претила глаз у потпуном смислу.; је у исго доба био 'и држаани Народ, као потрошачи. који су уелат, који је сикирама осуђенк јтребали индчректно заштићс-ни цима секао главе. У те својесБ,бити од Трг. Коморе, тражичг је тове позвао ]е сне лончаре из цсI од власти по.чоћ против. до крај- лог немачкога царства. који праве I ности нсморалне трговине, ко;а је ј вазне и заиста одазвало се њах | стајала под згштитом растурене ј 230 званица. Кгд се после ручкЗ. јКоморе. Власти су изишле на су-; добро накитишг, младожеља са срет, ствараљем месних одбора, млгдом изиђе у пространу авлију. ! ХОЈИ омогућише донекле снош т>и- гле је било 10С0 разноврсних повост грађанства Грађгнство би ређано и кад засвира иузика младанас ратије пристало, да се ->а ложења и млада стадоше пооннл. време трајам.а рзта затвор .1 Трг.! вазнама снакати док их и до једнс 'Комора. него укчну месни одбори. не направнше у црспове. — Баш чији рад још једкНо омогућава гентонски и џелатски!

народни живот. Молимо Комору.

Али чујге о овој саздби; да нам ову ј Мсте годите, у ав'гус>Т >'6д-

сио у свако доба потврдити ову истину небројеним лри^ерима.

истину не узму у зло, а во.вни овоке садашљсм мессп.у! слде; т !Је у швг;царском месту Гринделвзлду неки Кристијгш Алмср сао у -— алатну свадбу. Он је цедога свопз века Оио путсвођа туристимг, који ^ РНРКИ ! С У лолпзили да обиђу та.брда. А за чудо дивно н.егова жс.на ни;е ' се никада устела ни на јсл.чо од тнх висовз, по којима је љсн ђучита-! веглвја проводао 'многе и хноге

— Злвтне свадбе Кад наше лепе

младе тељке прочитају горн.и наслов, 1 туристе. И на дан свадбе бедни љима морају бити пуне и очи и Кристи;ан дође на ванредиу мнуста. Сама реч свадба прсбије им | са °- Д а покаже свету, ко ико је електричним иглиизма ► душу н он Ј ош крепак, сподои он своју срце, па и цело тело. Ако се при 1 баба-младу као туристкчку торбу тсме дода још н златна свадба, |,а кркаче; па е тако изнеее на е онда.... денојачка душо. шта хо- Ј с Д Ј н срх од 3000 метарз. Ту гг ћеш више! Али у свим златним чекзху .многе туристе. |-оји су му свздбама, о који.ма пишемо, има- °Д а -*и славу и хвглу — Педесет де нсшто одвећ веселога, за младе година је он нувукзо на својим душе немило. То су свадбе, које леђима у кући, у долини ч па чад се славе после равних 50 година се навршило равних 50 година, з од дана оне лрве, праве, истиња- он лолудио, па на кркачама к> ке и младзлачке сваабс, пуне љу- нео своју баба младу у небеску бани и... ово су свадбе, што но \ висину, да му и тамо једе кости, певао чика Јова-Змај. ;Где је до сада бар могао мир.но ланутн душом. ПеЖен-овка, чемер-дека Волела се пола иева. , То су свадбе без значаја и без вредпости, па као таке у њимв се врше и таке лудости, да човек не