Стража

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЈБАК 10 АВГУСИ915 ГОД.

ГОДИНА I БРОЈ 10 .

е р п е и

■ СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У б Ч ПРЕ ПОДНЕ | УРЕЂ У Ј

МИШЉЕЊА

БРОЈ 5 ПАРА

Стан Редакције и Адмииистрацнје Косиајски ул. Лр. 72 . .-Ј. Оглнсн сг у Адвннкстрацију. Цена ут крј^ена. НеплаКена се пнсиа не прнмају. - Рукопмск се не краКају. Писма, рукописе, нбнац и свс оствло што се односи на лнст,слатинласникулиста |

Н О Д В 0 Р | ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА, 1092.

рбија и Грчка

НИШ, 9. ав^уста

Сазнаје се из владиних кругова да је између наше и грчке владе измењако вишезначајних депеша. Депеша атинске владе унела је расположење у наше владајуће КруГОВе. ЈОВАНОВИЋ II ——Ч. I ј I * - ■ - - - - - - - - - - --— ■ - —

- УГ1УЋГНО Г. МИНИСТРУ Г1РОСВЕТЕ —

јих ће да трпи цела земља аиије. в њен углед и жввот у земљв, ЈИи понављамо. то је питање веома важно и оно

!цама и који су све, што су Напротив, истина, по при*, ранијвх годвна научилв, за

ватним извешта]кма, сазнајсмо — а врло је могуће, да то није тачно, што би

И ако смо у највећој ратној хуца где се ништи осим јеке пушака и гроктања топова не чује, впак ћемо проговОрВги о једном питању које дубоко засеца у животне кнтересе н«ше школе и наше шкоаске омладине. Том прилвком бићемо слободни да учинвмо неколико потребних напомева Г. Министру Просвете а и интелигентнијим представницима Народне Скупштине, која, право да кажемо, не врши баш најбо ље и потпуно своју широку и дедикатну дужност у оввм важним и судбоносним приликама. Народна Скупштина у разним питањима свију области државне управе требзла би ди покаже много више агилносги, иницијатнве и енергије. Међутим Скупшткни остаје готово равнодушна- Концентришући Сву своју паж њу на спољне догађаје и на развој међународно-вој. не сатуацвје, она је пренепренебрегла своју дужност

местима, где на убаствен начнн траће своје скупоце«

треба да заннтересује нашу јтако желели — да г. Ми

пажњу у великој мери. Ми (иистер намерава у интересу сл 1 мо, да биједно од првих уоавнотежења прекораченог но време и с^раћују дуге питања у Министарству Г1ро-' буцета, наставае снаге у нодане. И никоме до ланас,

ове три ратне годвне забо равнли. Волели бисмо, ако ово нсше писање ае би остало без практичних резултата. од позванлх и меродавних. не паде на ум, шта да се уради са том депом и да потражи лека катастрофи, која ће наступити за нашу омладину, после ових рат них прилика и дсгађаја. То је по мало и природно и може се оправдати збуњеношћу, која је обузела чи* таву земљу услед неиззеСности опште ситуације и тежње, да се све уложи за Одбрану земље. Али Вели* ка Генерација, која је створила ове велаке ратне догађаје и успехе, треба да остане до краја велвка и да свему у земљи нађе лека. Господа министри и народ* ни предСедници треба о све* му да воде рачуна. Наша влада, која је дозволила, да неколицина газдашких си-

свете, која су на дневном вим крајеввма ослаби ; и да реду, требало бити питање ! би на тај начнн извео неку о томе: какс ће да се нађе уштеду. Ако је го тачно. и могућност. да школе и гим- ако г. Менистар има такву назије прораде, барем у мо-1 ндеју, ми га јавно осуђујегућој мери. в на тај се начин деца н Школска омла-

ио. Зар у просвета крпаритв''' Зар и ово мало на-

рабош Пре неколико дана г.ксао сач О ОНОЈ руПИ, КОЈУ је ОПа. .1.. дала да се нскопа тамо, негдс око Хаџи-Поповца. Јуче сам прошао туда и видео сам опет исте људе. Из радозналости да копаше није ушло

дина извуку из убиственог ставних Снага слабиги? То|И У Другу недељу, навратих код њих. Али моме запрепаш-

положаја, у коме се данас!може сваки други да учинв, налаза. Сви врло добро зна- само не г. Министар Про-

мо, да су од почетка бал канскпх ратова, па до да

ћењу није било краја када сам нидео да се рупа, ,која је копана пуних пет дана ч која је

|Свете, јер је он по своме | положају позван, напротИВ, општину стала преко 150 дин. нас, за три пуне ГОднне, ј најревносније и најживље; загрпавала. Од једког копача, наше школске годинеуне- да штвти школу и настав-ј по ? одом овога ' л° би ° са « оас I 1 инЉопма1ЈИ1е: инжињеп нн1е лерецовни.м приликама, да су нике, а никако да иде про по неке биле и потпуно зат- јтив њих

информапије: ннжињер није дебро промерио те је рупа нмала бити на сред колског пута. И

Бадава.

ворене. А какве су штете Ово износимо у најлеп- због тога се иста морала да могли ђаци у тим иередов- шој намери и сматрамо, да затрпа ним приликама имати и и- је* г. Министар дужан, дау; 'е потребно ворити. То најбоље зна)у наставници, који су у поло

Нигде се аише не мали, није потребно ни го- ^сооразуму са свсјим друго- ј'ј ] ' а 3 [3 л у е н ° у Ка ои ни Нл ва " вима у влади нађе пута и ■начина, те да се овим су-

жају да о томе даду тачну ■ ровим прилвкама, од којих оцену и ђачки родитељи,, нашатпколскаомладинастра-

шару, а нигде се више не растура и расипа но у београдској општинн. Аргус

да, учини кра) и да нареди, да од јесени у свима шко-

ксја тешко осећају очевид нова а министрових рођака! но пропадање њвхове деце „ . _ оду у Солун, да похађају ! Што је главно и апсолугно лама, које нвсу кеопходне неке француске школе и тачно, то је, да ће ее та за војне потребе, отпочне курсеве у њима и да се из* штета и тегоба јасно пока- рад, рад озбиљан и ннген-

у земљи, пасивно посматра I вуку аспод војне обавезе, зати тек по окогчењу г зиван, јер с« мното вздансве унутрашње ствари и у- требало би, да поведу ра- ликвидирзњу ових ратних губило. Кад је могуће, да нутрашња цитања в свелв чуна и о овоме огромнсм догађаја и у даљој будућ- у свима осталим зараћеним се по готсву на један прост ј сстатку у земљи. Треба на* механвзам без ствгрнога ћи неку рацвоналну меру, живота. На пример, школа која се има употребатн, да да наш Министар Просвете у аашој земљв, у толико в настава који су од нај- би се помогло целој нашојји Просветни Савет врло пре, што се иначе у прошбитније важности по цело»| омладини.

купну нашу смладину и њену будућност, не зани-

Данашњи г. министарпро Све1е, ако не нађе неку со-: нистра Просвете била је, и мају ни мало наше народно луцију свим јадним школ- треба да буде, даучини, да предстгвништво, а у приом ским прилвкама, носвће ве- ! се барем у наредној школ реду а нгрочито просветне лику одговорност за будућ-; ској години, све школа, у ност, која ће се родити из којима је то иоле могуће, Ових ратних дсгађаја. Наша| отворе и у њима отпочне је шкокска омдадвна уба

Кшкоемз шмеиз Данас, у добу ратовања, живот целога народа, који је у позадини. лежи искључиво у рукама наших трговаца. Они лају директиву, да ли ћемо моћи да живимо, или, да ли ћемо гладовати. У Србији иема дангс човека, који се не тужи на грговачки сталеж. Кад лрође рат и кад буду могле на шнру јавност изићи све нечувене бруталности, онда ће се и видеги малупажњу поклањају овом лим ратовима много у шко- З а И е °3 свих сталежа у Српитању. Дужност нашег Ми-1 лама иропустнло. 6и|и ' в,|гори би0 т рт 0 “'"'*' Молвмо

/

ности. Слободни смо приметити

државама гимназије,

раде школе и зашто да не раде

' рад.

сталеж. Без милости је он уб» г. Ми.чистра, да ј ( ао живот целога грађансгв*. размисли о овим нашим не- Није у питан<у, која )е класл колаким напоменама, да ИХ ; трговачког сталежа чинила то, то је чинио трговачки сталеж. Мањи трговци (бакали) туже се на гросисте, а гросисге бране се трошковима око тешкоће увоза робе. Све је то неистина која треба да обмане и народ

усвоји, лреко нздлежних, издејствује ослобођење професора и учитеља, који су Онда ће тек г. Мени- на обичним војнвм дужно-

и интимне чланове његове. И то је за сваку усуду. Мв сви знамо да се наша деца, наша омладина, пена и ссакаћена. Ми ћемо стар доказатв, да је кадар стима и да их упути у шко на којвма Т4е сстати про у будућнссти имати читав потпуно да схвати даљу бу- ле на рал и на тај начин| и илас1и - Ј ширена Србвја, по ваздан један низ пропалих, штурих, дућностиашешкоће в школ- спасе од пропасти и штете| у утоГб^им ЈЖ налазе по улвцама и дру- осакаћених и морално раз- ске Омладвне ида је нави- нашу децу и ђа <е, који не 8али сандук шећера одбОкгр. гнм јавним и сакривеним траћенвх генерација, од ко- 1 сини данашње тешке ситу- 1 одољиво пропадају пО ули- по 125 дин. У 10 сати, истог*