Стража

ГОДИНА I БРОЈ II

БГОГРАД, УГОРНИК 1! АВГУСТ 1915 ГОД. е р п е к #

СЛОБОДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БГОЈ 5 ПАРА

С (аи РедакцмЈе п Адммииотрацкме Косиајска ул. е»р. 22. ' Огласи се дају у Адиннис грицшу. Це«а V 1 врђена. Непла^ена се пнс«а не прнмају. — Рукописк сс не вравају. Пнсма, рукописе, мо»ац в све остало ш+о се односн на лист, слати власиину лнста

ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ | ‘УРВЂУЈ Е ОДБОР | ТЕДЕФОН УРЕДНИШТВА. 1092.

Одговор наше владе НИШ, 10. гвгуста На данашњој седници влади изгласано поверење са 104 против 24. У своме одговору Краљевска Влада изјављује, да присгаје на уступке Бугарској али их условљава за уступке у Хрватској и Далмацији.

Наше поаицвске н војне власти чвке, можда, нехотичну погрешку, што при паднОст урођенвх Босанаца р Херцеговаца, квалифћкуV са — „аустроугарек и “ лоданик, те се услед тога мнсго пута догвђају за Босанце и Херцеговце неугодностВ, г>д којих треба те, кваче, злОпаћенике, бар овде поштедити. Ми желимо то Свде са иеђународнога лрава у <рат ко да објаснамо. Међународно право не познаје Аустро-Угирску; у љему сна не постоји. Ау стро Угарска је нааив створен споразумом двеју држава: царевине Аусрије и крагвевине Угарске. Према томе, међународно право позчаје само те државе посебнце, а назив ,аустро-угарски" у двпломацији примљен је само ради администрације. Аустрија и Угарска учиниле ту причидни споразум мећусобом још 1867 године. Тај спсразум важи само за 10 године, а после тсга перијода мсже се продужити а може се и отказати; у првом случају продужује се споразум на даљих 10 годинз, а другом глундју (неспоразума) нестало би АустроУгарске Монархије, а за међународно право оСтала би само царевина Аустрија и краљевина Угарска. Грађанска припадност у међунгродном праву претставља једну од првих и најглавнијих тачака. Па као што то међународно право не познаје Аустро-Угарску као државу, тако не може признавати нити признаје гр»ђ 1 нску, ,аустро-угар ску\ припадност. Изтевезане монархпје међународ-

но право призааје само аустриску и угарску припадност. У овоме . иташу пасоши играју најзначајнкју улсгу. Јсву ла наше влвсти икада виделе аустро-угарски пасош Гажењем Берлинског међународног уговора, Беч је самовласно објавио анексију. Чин тај није свршен, нити може бити свршен, догод се Босни и Херцеговини не одреди међународни њихов положај, а тај до данас још није одређен. Да је њихов међународни по ложај одређен, онда би припадност Босанаца и Херцеговаца морзла бити или аустриска, вли угарска; али те земље насу присаједањене ниједнсј од њих. Наше власти знају, да су пассши Босанаца и Херце говаца издаги од Босаи.* Херцеговачке владе, а те земље међународно још нису ушле у делокруг Аустро Угарске. Србија не сме да прими као закон бечко насиље, извршено над тим земљама. Сроија .треба те земље да сматра као ауто нсмне и да тим припадницима не поступа као са ,ауСтро-угарСхим“ поданицвма Тај мучевички народ је *го заслужио, а и Србији би то ишло у рачрн, ;ер ће ти мученици бити наши поданвци у најблвжој будућностм. црима иикога. Говори се да је над султаном изиршена операција, али да није успела и да се султан веок а тешко осећа Иресто* лонаследник Јусуф Изелин, који се налази на Галипољском фронту позван је да одмах дође у Цзриград. Болост су/аанова унела је гелнку забринутост у влгдиие кругОве.

— Долвзак јапанаца на европско бојиште. Ссфија, 10 звг. Из Букурешта јгнљају да 200.000 јапансхих војника иау преко Сибира за сврспско бојиште.

|је месни одЛор продавао шећер 1 по 1*30 дин. килограм. па при то.ме и,\ао п заслу> е, данас је шећер у ,слободној“ трговнни 3 дии., а за најкраће време биће -4, па н 5 дннара. Кад би та тешкоћа природно долазн.та и да је то само последица 1 'впга | рата. «и бн г <1 мирно и трпе!.ниво сносили. А.ти то није слу* тај. Са вом те , ц>Коћим сто; ,м<> јми пред. несавевним шпекулантима и ми слободни грађани морамо се против тога борвти 'свнма могућим средетвнма. Имаде један начин :<а то Нека се у свима квартовима створе одбори, који ће цбразовати друштва све ао 80—100 породипа. То друштво за набавку ••кивотних намирпица да имаде ' једну собу. која ће преставл.а|ти продаваоницу за породиш I тога друштва. Друштво би ступило у веиу са страним гроси1 стима. а нема сумње, да бц му и власти у тоие ишле на руку. , јер је у питању живот. Го су I га, такозвана конзумна друштва. 1 којих имаде у целоме <вету, I који је водио рачуна о своме животу. I Покрене ли се питање о сгварању таких друштава, мн ћемо драговољно уступнти :<а то ру' ику у нашем листу.

'Мехмед | Султан је веоми тсшко оболео Б/курешт, 10 авг. Из Дедеагача саопштавају .Адеверулу". да је султан вео«а тешко оболео, ј и да већ 5екплк<<0 дана не

Невоља нас гони, да се бо-| римо и ннко не може што против ге борбе имати. Животи се мора! Ми смо у својим члаицима иа неколико места истакди. да је народ у позадини у почетку рата оетављен био милости и немилости појединих шпекуланата. Власти су кас коликс толико заштитиле. а месни одбори притекли у помоћ. Без њих би народ у Веограду врло и врло бедно прошао. Али сталност тих месних одбора, изгледа, да није најсигурнија. Трговачка Комсра, као институција, дигла се против њих; тражи њихово укинуће. Колико ће Комора имати утицаја, то ћемо видети. Главно је само то.ако се у Нишу ти месни одбори, питање је, шта ће онда грађанство чинити? Код наших трговаца милости немз, то смо се уверили. и сваким даком се уверавамо. Мим ]е београдски месни одбор огласио. да шећер неће више доносити и продавати, пошто ]е са њега скинута царнна и прешао у слободну трговину. гросисте су колосално шећеру подиглв цену. Док

Ж^НСКИ. СВвЈТ

Златне евадбе. У октобру месецу 1902. го|Дине славили су у франиусксм депаггмгну финкстере златну свадбу тројица браће Жеменср у једномс дану. Њихова слава златне свадбе изгледа; да јс била још по најмирннја и кајграђанскија. Младожсње, сва тројкца избацили су годик^ свога живота укупно — 236 го|дина, а м.паде — 231 годину. На дан златне. свадбе присуствовало је 23 сннова, осим унучића и праунучића. Веселијло се, пило се и јело се. Једино, што је програм * тога весеља екзоточношћу зачинио, било је то, што јс њихова сестрл, стара уседелица, стара 8! годину, изводила соло игре, којима се јсви дивљаху и бурно јој пље|скаху. Али овај случа] је рсдак. I Неки Јован Дорман у младости својој имао је чссто сукоб са полицијом у Паризу и често јс био затвором кажњаван. Приликом издржавања таке једие казие. упозна се он са једном

; девојком, која је такођер издрј жавала кгзну у затвору. Они се нгкако затледаше и .-аводешс. а кад беху ослобођени, сни се и венчаше. Дд би црекинулн успомену на париску полицнју и њезкч затвор онн се одлуче. ;да назусте Европу и отселвше 1 у Америку Мири Ј и сретно нроживнше близу 10 гоаина. А ! ча ~ .е првближашнг е пглгсе гогодишњи дан њиховога брака, ! они закључише, да гл протлаве I на истоме месту, на коме су своју л>убав и рвој б; ак и за! сновалн. а то је, да гп прославе у — затвору. Крснуше се из Америке у Пзриз Ту учиI нише некк мали преступ у грађансксм преступку и 6> ше ос^ђени на неколико дана затвора, а у пооедњем даиу њихсгеога затвора, требала је да се прославк и златна свадба. Али не лези враже! Фргицуски закони ие дозвољавају, да звтвор издржавају мушки и жсжжи заједно. у једној ћелији; међутим каква би то била свадбепа прослава и то златна, кад не би младенци билк заједДо. С тога Јован Дорман, који је већ упућен био на пут ва.тле кности, |упути понизну молбу суду, у којој опише целу стЕар н замо.ти, да суд дозвол>, да тај дан, и што ]е главко, гоћ, проведе заједно у једној лелијн са својом супругом. И француски суд правилно ]е схватио ову молбу и одазвао се и они беху зајсдно. А кадјебил<‘ у сутону слављенога дана, кад« капци на тамничким прозорима учинише већк мрак у мраку, б. ба-млада привуче се своме чк а-младожењи и милујући га по лицу, улита га: .Стари, право да м> кажеш, што ћу да те питам“ „Хоћу! Рече стари „Јеси ли за ових пгдесетгодина икада отишао супружа>ском странпутнцом?* „Кад ме пкташ, на данашњм дан право да ти кажсм, само једном Баба-члада растег>у ру>ом» па свога младожењу — пљес по лицу. „Шта то би?!“ упвта стари. „Ето што би! То т> је :-зто, што то једанпут нис> оставно за данашњи дан, Старк Дорман увиде, да његова поло зина рвзложно мисли и да и»а право. Сутра дан осгавише затнор в Париз и одоше опет у \м<рику.