Стража
Кро! 229
С*Т Р А Ж А
9Сгом« 3
з* *. Дд бк од ове рад^ониае наши оривреднисш виде ли што веће користи Мииистарствс је арописало на рочвту таксу по којој ће се вршити оправке. Отрани тџ Министар Унутрашњих Дела поднео је Министар ском Савету предлог, да се око 40 странаца лекара, већаном Аиеричана приме у државну службу, као кок< гракгуални. Џг за стрш лвкара Министар унутрзшњих дела у најскорајем вреиеау огвориће курс за српски језик који Не посећивати страни лекари који се налазе у државној служби. Набавк! намирниш Мвнистарство народне привреде нсси 'се машљу, да у Амервцн изврши веће наруџбиве гаса, соли, шећера, спирнтуса а осталих намирнипа Желети је да ова гамисао не остане само мртво слово на хартвји већ да се и у дело приведе, и го што пре јер прети опас ност да у најскоријем времену останемо без овах та•* ко потребних артикала.
ђевешке Српском Друштву Црвепога Крста потребно је за огрев 1000 куб. метара дрва буковн и церови прве класе. Ко би се хтео примити ове испоруке нека се јави Друштву са понудом. Ближн се услови могу сазнати у Друштвеком Дому у Нишу.
може прићи са западне стране. Тек што је Јован одмакао од вода, спази недалеко пред собом тридесет непријатељских коњаника који јуре право к н>ему. На петнајест до двадесет метара растојања, они сјахаше, јер ближе не могаху због једног широког рова који им препречи пут и осуше ватру из револвера на Јована. Алисе ни Јовап не збуни. Скочи с коња, скиде карабин и на ватру ватром одговори. Ова неравна борба водила се прилично дуго и непријатељ се приблнжавао Јовану. Кад је готово иаступио критичан тренутак, пристигоше у помоћ Јовану лоднаредник Душан Филиповић, из Креж бинца, срез Параћински, округ Моравск, и редов Михајло Казимировић, из села Јабуковца, срез брзо-паланачки, округ кра • јинскн, те сада сва тројица сложно осуше ватру на противника, који се поколеба и окрете плећа. Командир је похвално сву тројицу указујући свима војнн цима на храбро држање Јованово и другарско пожртвовање Душаново и Михајлово, а Јован и данас прича: ...,,3а ово моје спасење увек ћу бити благодаран Душану и Михајлу, сматраћу нх као браћу, јер су мн били прави другови у невољи".;
Ото Вжјс: Озакви омо (АФОРИЗМИ) „Нашем времену недостаје паузе" — рече један музичар ј „Наше време има мало боје“ | рече један сликар. „Наше време је без поезије“ рсче један ј песннк. „Наше време се смеје одвише“ рече један комичар. „Нашем времену недостаје прави сјај“ — рече једаи чистач обућа. И најзад један филозоф је рекао: „Наше би време било на свом месту да нисмо ми у њему“.
Скрећемо пажњу наших читаоца на данашњи оглас: Отхривена тајна наше будућности.
Хз рашке тфцг Другови у невољи. • коњичког пука буде одређен у извиђање у правцу Огзр—Шимановце. У патроли која је илЈала да извиди •село Голубинци, био је и редов Јован' Боран, из Злота, срез бољевачки, округ тимочки. Кад је вод био близу села, водник Фдреди Јована да оде у лево од ^лг и да види да ли се селу
О пољупцу - Р. Де О. Први пољубац треба сравнити са зетином у води. Као што зетин не може да потоне. тако и сто ни први пољубац не може да потоне у море — заборава. Пољупци су разговори срца. 1 Гсдине са својом густом копреном могу да скрију све миле Ј и немиле успомене прошлости, ј али први пољубац никад.
Разно Чиме се може писати по стаклу. Многи би вероватно врло радо желео да на каквој чаши, флаши, вазни или каквом другом стакленом предмету напише понеку реч ради украса или успомеие. Један руски хемичар пронашао је срествз којим се може помоћу обичног пера писати по стаклу, тако да напис вода не опере. За ту сврху справи се извесна црвена боја, која се добија кад се у равним деловима смеша цинобер-боја, фирнајз и терпентннов зејтин. Смешу треба брижљиво измешати, затим умочити у њу перо и на сухом стаклету писати шта је по вољи. Поменута боја се суши врло брзо, вода не може да је спере, али зато се врло лако и потпуно скине са обичним шпиритусом. Ршка пошвда Петоро ситне деце са својом мајком моле свакога, ко би шго знао о војном обвезнику трећепозивцу Панти Стојановићу IV чета III батаљон, XV пука Моравске Дивизије, да јави уредништву овога листа.
РОМАН из 6<:огр*дског жизота — Красаа ова девојка, рећи пе г-ђа пуковникоаица, кад Је остада насамо са својим братом. —• Часто иу јс криво, што ће за неки дан напусгити нашу кућ'.! — Напустиће кућу! А због чега то? У колико ја видим, њојза је овде врло цобро, сви се са њоме оп« ходише као са блвжњом! — Да, то је све тако али, девојке ће кроз неде' љу цве у Швајцарску, у пансаонат! Овим сазаањем био је поражен. Он је у својој души осећао велаку наклоносг према девојчету. Истина та наклоност нвје бала на чврстој основи, јер он се као човек који је дошао са стране није ни тренутка толико занео да помисли да је узме. Али као
ока склопио и т. д. главно је да сзаки има занимање. Наш сгражар је сео на клу< пицу, лупка штапићсм и нешто ргзмишља. Шга је размашљао тих тренутвка не зва се, али се сигурно зна, да је тога истога дана рекао својим друговима, да оне Швабе у рову више не Јможе да гледа: * * * Већ^е неколико месеца хако су операцнје престале. Вашим комапдамајпотре-; бни су тачнаји извешгаји 0 неариЈатељу, али је до н»их врло тешко доћи. И једнога дана дошао је комаидант пука у Љ., да се договори са командаитом и официрима Л> ског одреда како да се дође до неког непријатељског војника, од кога ба се добило ово пгго Се жсли. Командант је бно а оташао, али соследица
његовог доласка била је прнпрема, како у матсријалвом тако и у људском погледу, за извршење јед* ког дрског прелаза. Припремама је руководио потпоручнв* В. И. коме беше поверено ово деликатно предузеће. И зато га врло често видимо поред Дрине, час код Овог стражара час код оног, пита ах о броју непријзтељских војника, распореду њихсвих стража и ровова у колико су могли да уоче. Понекомј чичици поверио би свој задатак а упитао их као старе ратнике, пуве искуства, о месту прелаза, о начину хвзтању заседе, о поступку при аападу и о другим појединосшма. Неки би то пи тање врло радо прнмили н препоручила ово али оно, а неки би сумњиво вртела главом. Био је и код нашег Стражара, кога је нашао ва
стражарском месту. На неколако питања, која му бе. | ше поставио официр, ла одговори: .Господине погаоручниче, ја ћу бита вођа. За ништа се не брините!* Офиаир га је посматрао ј још неколико тренутака, па га затим остааи са пуним уверењем, да ће он биги најхрабрији међу храбрима, и да ће њиме на првом меСту остварити идеју прелаза, * * * Кад се човек реши да нешто уради онда нема препрека. Драна на изабратом месту имала је у Средини аду. Шнри рука вац Дране био је с наше стране. Обала наша и непријатељска била је покри* вена шипражјем. Чамац је био Д Јтераа у !Л>. одакле је требао бати пренесев на место прелаза. Добровољци су Сепријази
Iсваки београдски господичаћ н он је волео да се забавља, А Бога ми не би се устручавао ни од корака даље. — Боже мој, резоновао је он толико пута, кад би у мислима представљао часове уживања са младом девојком. — Зар ја немаи за тако што права. Ја Сам богат и могу јој добро платити, а за њу сиротипу је новац главнаствар. Њојзи, као девојца из најааже класе може да чини само част да се назове мојом малосаицом! Изазвана од служавке пуковниковчца је отишла у кухињу, а Стеван је осгао сам у соби и стао је да пре мишља. — Дакле. Она одлази! разговарао је ,он шетајући по соба. —*То наје добро. Стао 1 е на сред собе и ду-
го је мислио. Не, боље је што иде, ако чо чега дође кућа сестрина ће бмти здСтрањена од непријвтности. — И задовољан а уверен у успех отишао је у своју собу. После краћег времена вратво се натраг. Био је необично весео. У руци је држзо писмо. Пажљиво мо трећи да га ко не опаза он се полако довуче до врата која су водала кухињи и пошто се уверио да је у њој сама девојка, он је зовау. мисли — Скупља Вер Задобити пријатељство једнога човека, и одржати га, најпре ће се постићи ако је човек што даље ођ њега. За множину значи свака оптужба у исто време и пресуду.
Доеледње веети * Талијански фронт Напредовање талијанских трупа РИМ, 12 звг. — По подне 9 августа непријатељ је покушао препад на вашу линају која брани вис која салази нз Салеза. И ако |е овом нападу предходила јака артиљсриска ватра која је трајала и за време његовог извођења и<кј се непријатељ снремио и бомбама иаак |е аотауно одбајен. На сектору Томлнкса опкољазање месга развија се методски и са сгалним напредовањем. На Красу су ноћном акцвјом наше трупе заузеле неколвко врло јаках неарИЈатељских ровова који с/ спречавала наше лево крило да нааада. Одбил* смо на лак начан слабе непрајатељске нападе у зонв Сеј Бузи. „Арабик" — Немци о торпедовању „Арабика* БЕРЛИН, 12 августа. .Локал Анцајгер* јавља да је амерачки посланнк |добио Од мивистарства аностра. вх дела одговор да ; министарство царске марине нема иикаквог извештаја (0 тобожњем торпедевању .Арабика* и да јенемогуће рећи да ли се то торлецовање може довесги у везу са каквим немачким аодморсквм бродом, поагго обавешгења узета на лицу места тобсжњег торпедовања ннсу јасна.
ли и тако исто дошли у Љ Међу њима је и нама већ позната наш стражар, који се својс^и заузимао, да се прелаз изврши код оног рова, али није могао никако за то да придобије официра. И чбиља, место је ту било врло опасно. Он је и наименован за вођу храбре гомилице људа — патроле српске војске. Све је било готово, само се очекУвала мена месеца, када ће под заштитом мрака весло шибнута по немирној површини. Најзад давно жељене мр ч не ноћв дођоше и они се увече 21 аарила кретоше возећи чамац друмом поред Дрине ка месту славе а 1у ковском штабу већ је јав љено да су се они кренулч, што је са радошћу примљеио, кад одједном тсле фониста јави: — .Осовииа на колама орсла је. Ве-
черас нвшга неће бити.* Лупа чамца као и граја нехогице произведена допре до ушију непријатељскнж ; сгражара. Најаре једном, па још једном а затам неколико пута одјекну, нашвм војницима тако добро познати глас аустриских манлвхерки и зрна поздравише наше храбре војнике опомињућв ах, да свака дрскост има гренице. Даљи иокрет чамца не| могући је Прелаз је одло!жен за сутра. Маскирали су чамац и нечујно се удаљили. * * * Пада је ноћ, ноћ без месечине. Наши храбри војници су сви на месту код чамца. Обавише га шиљелима, које поскидаше са себе, да би азбегли тандркање и лупу при утовару и превозу. — Свршнће се —