Стража

ГОДИНА V 1.РОЈ 230

БР.ОГРАД, ПОНЕДЕЉАК 17 АНГУСТ 1915 ГОД:

СЛОБС ДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ5 ПАРА

С 1 ан Редити|е и Ал1 ,ц| иетрације КоСмајска ул 6р. 'Л2 0| лаеи се да|у V Ад»ииистрац ју Цек* утир^еил. Неплаћеиа ее иисма ие прнмају. Рукопи, и се не ирићају. Писма, рукописе, иоиан и ске остало што се односи на лист, слачи иласнииу ли< та

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ

У Р ЕЂУЈЕ ОДБОР

ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА .1092.

Грчка уз Србију АТИНА, 16. ав г угтз Венизелос јеизјавио пред кореспондентом „Тана“, да је Грчка потпуно решена да раме уз раме са искреном савезницом Србијом брани заједничке интересе обеју држава. Верује чврсто да је и Румунија на страни Србије.

Кад се рад данашње диолсшацвје за балканску пслитик пссматра из ближе, онда се у њему мо 1 у пова* ати ковци засаована . *ош нз где четпрв деценије. У с доба може јасео да се ; »ида систем, по коме ц< нтралне силе виде политкку га Бзлкану, Познато је. да су вледари неких балканских држава Германи, данастичкн повезгви са владарима цеатралнвх сила. Бизмаркова је политика била да у Русију шаље и удаје Гермааке, а на Балкан је опет слао Германе балканским народима за влгдаре. Та Бизмаркова политика за Немачку је била добро смишљена, данас се тек види у пуној снази. И за данас није сксчила сксро цела Европа, утицај немачки на Балкану у будуђности био би велвни. Помоћу те крвне сродно' Сти одржава се тај ,неу тралвтет* неких балкгнских држава. Грчка краљица је рођена сестра немачкохе цару. Историја нам је небројено примера изнела о улози.чакодлучујућој, женскиња у државиоме жиооту. Нвје накакво ч/до, што једна краљица могла у Грчкој да нађе утицајно друштво, које ће радати управцу њсзинпх осећаја, који опет не молу бити раздвојени од братовљевих осећаја. 0 бугарскоме краљу, ма Слимо, да не треба ни говорита. Бивши аустриски официр, тек Бизмарковим бдагословом, послат је у Бугарску. Он је мор го ра дити, како су му истц нарсђивали и о* јс у раду своме успео. Данас, кад се ломи, ето како Берлин ди-

пломатски ради: Велики грчки патриота, Венизелос, свргнут је, расписан је избор, а против -В^аЕослоса Н’ 1 тго се са па-1 ролом, да он хоће земље да уступи Бугарској. Венизелсс је победио, али се од њега тражн обвеза, да неће Бугарској ништа усту- ј пиги. Грчка дакле неда ни-! шта, то је можда и народ на в ља, али је Берлин употребио то за своје циљеве. — Бугарскоме је опет краљу наређено, да тражи све, што се ни у сну не може замиглиги. Значи Берлан држи у рукама позитивну и негатгвну струју и уоравља њима по свој потреби, да никада не дође до споразума. Четворне Силе пак граже, да се компензације даду Бугарској. КаО што се видн то је Гор дијев чвор, којега може само одлучна сикира пресећи.

Рабош Наша администрација добила је од нашег ревизора новина из Лазаревца, једну карту, на којој између осталог налази се и ово: ...„Част ми је известити Вас, да Вам новац по обрачунима за месец јуни и јули, не могу послати, а хтео сам то учини- ■ ти још пре 15 дана, пошто г улрав^ик поште није овде, а управниковица се разболела, и кад буде дошао нов управник, | ја ћу Ван новап послати!..." Мораћемо се стрпити док дође ко _<д г. г. управника! Аргус.

Претплита на .Стражи' стаје 1 динар месечно

Успех руских апијатичара

Букурешт, 16 'авг. Од дужег времена'руски авијатичари лете свакоднев« но над Цариградом и ба-' пају бомбе иа војне об- [ јекте. Тако су пре два даналетела шест руска аероплана и бапили преко 60 бомби на касарне поред Златног Рога и на ново саграђену филијалу Крупове фабрике. Успех је био ванредан. У фабрици се појавио на два места пожар. Једва касарна је сасвим взгорела. Из фрахцуског парламектг Дискусија о ситуацији на руском фронту У француском парламенту одржана је |уче дуга дискусија о сатуацијн на руском фронту. Чланови парламента, гледајући на развој логађаја врло објективно, извела су закључак да руски положај ни у колико није неповољан. Целост руских армија још увек је у животу. Кад Руси буду увели у борбу велвки број нових трупа, тада ће се најјасвије оцртати свеколика нишгавност немачких успеха.

100 — Ј •дралнца ишопљено нт ј даи д,1м Петроград, 15. ав:. Руска црноморска флота успзла је да Један дан| потопи у Црном мору на улаз; у Б сфору око 100 турских једрилица које су биле натоварене угљгм. Због овог успеха сви су морнари одлико:»ани цар сквм ореенвма.

№ к »I № : Ивјава немачког мннистра фн- ј нансија Женевз, 15 авг. Прилвком гласања у Рајхстагу о новом немачком ратвом зајму од 12 мвлијарди маракг, министар финанси> Хегферих изјавио је, да по свима изгледима нема могућности да се рат заврши јои. за годину дана.

Ш« 11 НП 1 ј Аустраја ј« аарампла Иемалиу иапароа Лондон, 15 авг. „Тајмсу* телегргфишу Из Амстердама, да се Немачка заразила колером од своје ј савезниде Аустрије. Колера ј нарочит о бесни у Берлину, Оиелну, Дрездеву, Франк јфурту и Бреславн. Санитетска дирекција је предузела све мере, да се ова опасна болест локализује, али изгледа да нема стварног успеха.

[ОШкГЈОШ ФИЈУМЕ — Успех мталкјаисмиж ааијатичара Женева, 15. авг. Два вталијанска аероплана летела су јуче рре подне јнад Фвјумом и успели су да оружни мггацин потпуно разоре са 12 бомби. Пожар је избио на неколико та-! чака н онда се спојио у један широк пламен.

ТГобеда код ?иге — ИурландаЈа је опашана Букурешт, 16. авг. Телеграфишу из Петро* трада, да се у тгмошњим дипломатским в вој ним круговима придаје зеликв значај руској победи V залику Рвге. Стручњаци су увере-

ви да Немци неће успети ни по коју пену да саузму залив Риге, пошто је исти ванцедно брижљвво мивиран. Победом код Риге спашена је Курландвја.

Ваошш 1вбВ0И8|1 \Ј 0 нашој обући У јучерањем броју гоЕорили смо о нашим кожарским трговцима. У кратким потезима изнели смо стање, у коме се ми данас. у погледу обуће,налазимо и у каквом ћемо се стању тек на ?иму налззити. Питање је ово тако и тслико значајно, да се де можемо задржати само на том једном чланчићу. Код нас је обичај, да се многе корисне ствари, чак хотимично и намерно, хоће да превиде, или баце у заборав. Ми пак, као јаваи орган, хоћемо да тежимо, да се таки моменат нарочито апострофира. Власт и моћ за спровађање ове живогне потребе — није у нашим рукама. Од свега овога, што пишемо, у нашим рукама може остати само — морална аргуменгација. Ми сумњамо, да власти могу што против кохарских трговаца предузети. Није ни потреба. Али власти о дужне грађанству да помогну. Та помоћ може доћи. Признајемо, да је на леђа наших власти натоварено и оно, што није њихова, ни дужност, ни надлежност, али то захгева ратно стање. Грађанство, у погледу намире свога живота, данас је, нскључиво. упућено на власти. Не буду ли оне притекле у помсћ, гра<)гнству ће врло хрђаво ићи. А кад стане невољно грађанство у зимње доба да ропта и стаче недужну општину да '.ережи и председника јој да разапиње на крсг, онда чак ни цензура неће моћн ништа попрааити, али може сгвар може погоршати. Ми лишемо ово благовремено, а св«ка ствар благовремеко, доноса с.воје благотворне успехе. Наш Месни одбор, који нас је спасао многих неприлнка, требао би, да се и за ову најпотребнију ствар заузме. Он треба да нађе пут и чачин, да дође до извесне свот: новаца, да нгбави на страну и готових ципела и потребне <оже за овдашњу израду. Ка':о ће та ма-