Стража

ЕЕОГРАД, УТОРАК 18 АВГУСТ 1915 ГОД.

ГОДИПА V ЕРОЈ 231

СЛОБГДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИ1ЈЈЉЕЊА • *

БРОЈ 5 ПАРА

Ст »н Релакцнје и Адми! кпрацн|е Косиа)(«» ул. Лр. 22. (5| ласи се да|у у Ад ■ нсиссрац !у иена V ■( крКеиа. Нгпла(|ена 1 е оис*а ие оримаЈу. - Рукопвси се ие нраКају. Писма, рукош 1 се, нокац и све остало што се одкоси иа лвст, слати иласиику листа

ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ПОДНЕ

УРБЂУЈЕ ОДСОР

] ТЕДЕФОН УРЕДНИ1.1 ЈТВА 1092.

Круна против Радославова СОФИЈА, 17. Јвгуста На јучерашњој министарској седници, која је одржана у двору под председништвом краља Фердинанда, дошло је до размимоилажења између краља и д-р Радославова у погледу бугарске спољне политике.

Ми смо јуче у нашем чланку говорили о крвном сродству неких владара бал канскнх држава а изнели, да цео балкански замршај лежи у германсксм утицају, који је засејан на Бал* кану после Берлвнског уговора, када је немачки ути пгј на Балкану порастао, а руски утицај уништен. БОрба, која се данас водн у „неутралним" бзлкзнским државама, апсолутно није б:рба нарсда тнх др жзва за своју величину, или сгоје егнографско и нацаонално право. То је само фирма, која најбоље звучи, да се може оправдати овај непомирљиви, не неспоразум, јер је то од више благ израз, него јаз. којега је са рачуном створила Немачка, када је оиа добила утицај на Балкану. У данвшњој борби у неутр?лним државама изгле да, да је то борба држава; у ствари је пак увутарња бсрба сваке те државе, између народне иолитике и политике, која је утицајем германским ушла у њихове државе. Данашње неутралне државе, као младе добиле су Јермавске владе. Прве генерације интелигенције тих држава васпитане су на страна у месгима, која су одговаралатежњамагерман ски х ] тицаја. Германски вла • дари окупили су ту интелигенцију, како нз цивглнога, тако и из војнога сталежа око себе и задовољавајући њихове или сујете, или стра сти, ила слабости, па чак и њихове пороке, задржавали су их око себе. То су те тако зване камарнле. Кадгод је државиа политака дошла у сукоб са инстивктевном правдом народне политике, камернла,

имајући власт у својим рукама, морала је н победити. За таку непрк родну победу увек је од с гране те камериле узимана [ фирма великог национал-[ ног значаја; фирма, која ласка још неразвијенсј нарсдаој души Под том фирмом радила је Германија преко Софије у Македона ји. циљ јој је пак био, да Македонвја добије аутономију и свога владара, новога Германа или да се присаједини германској Бугар. ској. Пре краткога времена лепо је г. Пашић рекао у једном интервјуву, да би до споразума са БугарСком могјло врло лако доћи, кзд ба |Бугарска иоле показалаво љу за то. То је потпуно истина Камерила бугзрска медозвољава накакав спо јразум. Немачки утицај у Софији тражи рат међу бапканским државама. То је аише него јасно. Борба око тога водн се данас у Бу гарској; ко ће да победи. то ће се видети, али из гледа, да је већи део инти ; лагенције германством ко руптиран. Савршено је исто и сз Грчком. Беницелос, највећ’.Г грчка не само дипломатг, него и патриота, ос>мњи чен је, да хоће да поклањ земље своје отаџбине и кзд му се мора уступвти упра } ва земље, она му се уступа! уз обвезу, да не даје компензације. Германска камерига већа је Грк, него шт. је Веницелос, који пре де вет година спасао стожер германске камериле. У Бу гарској пак, Дерманац јг већи Бугарин од бугарског Ског народа. Не би по народвма били немогућа сноразуми; они не мог/ постигнрв бити, што 1

германски утицај то недозвољава. Хоће ли народн. саага псбедиги — то се видетв.

ЈУош У једној војној станици начелни« је неки пензионер. Благајник је исте сганице зет г. нгчелннка. II сад је. таст наредбодзвац, а зет рачунопо лагач. Заиста, фамилијарна станица. Ди смо весели! Лргус

Г|Ш I [ 1 Ш)!Н - Закључеи.е грчког вајиа Солун, 17. авг. Из Атине телсграфишу, да је Веннзелос повео преговоре са Четворним Споразумом о закључењу јед ног већег ратног зајма. Изгледи су да ће Четвор ни Споразум у лицу Ен глеске осигурати ГрчкоГ поменути зајам.

Свршетак о нашој обућ и, Ми смо упутили апел на наш Месни Одбор, да он створи себи могућност, па да набави готових ципела или каже, које ће се продавати грађанству. Нека се та роба иродаје и по 10° 0 скупљој цени од коштања, та ће цена бити ипак огромно нижа, него ова садања код наших кожарских трговапа. Онај вишак од 10°', могао би отићи у касу за помагање београдске сиротшве. Тиме би се вршила два добра. Да не би наши сироти обућари услед тога остгли без зараде, боље би било, да М«. сни Одбор набави кожу и еав нужни материјал за прављење ципела. За руке обућарима би се, према скупоћи жЦвота у Београду, имала одредиги цена, за мушке, женске и дечије ци пеле према величини калупског броја. На тај би начин о ш имали своју редовну зараду, а народ би имао бољу обућу, него што је то куповна и го- ј това обућа. Материјал за обућу ј из продаваоница Меснога Од-I бора добијала би се путем ле ј

гитимација. У легитнмацијама |е већ предниђен број домаћих | чланова, потреба бн била унети 1 спол и старост, тиме би се откл нила евентуалма злоупотреба. Тиме би се доскочило овој ј великој спасности у којој смо I и коју ћемо тек на зиму упаста Кад је већ Месни Одбор у-! становљен у циљу старања за олакшање нашега живота, онда је ово једно од највећих жквотних потреба и Месни Одбор би морално обвезан био, дато! снроведе. Ми смо сви’видели. да код наших трговаца нема човечанске савести: у њих је пара Бог. Народ виче на дета љисте, а ови на гросисте. Колико та шпекулација да.чеко иде, опет да наведемо шпеку лааију са шећером. Ми смо у ј једном своме чланку навелиј тужбу бакалина на гросистуј 1 К., који је 5. јула у једном само дану подигао цену шећера от 115 дин. на 135 дин. данас тај ј исти шећер кошта 150 дин. н !још неће гросисте ни да га ;продају свакоме и отворено ; веле, да хоће да шпекулирају. I Шећер је, и ако потребан, али | се ипак може узети као лук-1 1 суз, али обућа је исто што и : ј хлеб. Мило би нам било, да; овај предлог не остане глас! вапијућег у пустин.и.

ЈГуизд Неиин гуше народноену штанпу Копенхагеи, 17 ав<. Пруско Манкстарство У кутргшњих Дела забранил м је изипажење свима пољским лвстовима у Познањ I ској. Оза дракснска мсризазвгла је огромно негодовање међу Пољацима. Не колеко пољских посланика. који јсш нису лвшени сло боде упугг ће у Рајхстагу интерпелацију. л- I ^Женски свет Последњи чудновати огласи. Да донесемо и последња два' огласа. Овај први, и дко неј спзда чисто у горњу рубрику,! доносимо га ради ратних прилика. Он најбоље нлуструје ка-. рактер немачкогг народз. Ми смо уверсни, да ће у овом мочснту наше Српкиње за чаакс прегорети чисто женско задо-

вољствз и да ће мислима својим прићи општој ствари. „7. априла 1444. године изишао је у „Даушицком Листу“ (у Саксонији) овај оглас: „Потписана фабрика тражи себи портира за улазна врата своје зграде. Исто мора бити на мање шест стопа висок и пс природи лшра имати ангипатију према скитницама, коцкарима и просјацима. Исто тако мора имати и великог пса. Ако је исти дивљега изгледа, у толнко је пријатније. Околина захтева то. Рефлектанци нека се јаве код Вирб> лера, Елстер н Блазе, фабриканти чохе у Каменцу". И ми се чудимо ономе дивљаштву, што га Немци у овоме рату починише, чине к што ће учинити! У последњем < гласу имаае нешто а женску и њезинуполовину увредљиво. Нцје то од нас изишло, иего опет од јсднога Германа, који није хонетан ни према женскињу. Ево у чему је ствар: Био један Шваба и Швабица, муж и . ;ена. Они су нмали повећу менажерију, па намисле, да путују по Немачкој. А као грамзиви за новац, ош: поделише менажерију на двоје. Са једном половином путоваће Шваба на једну страну, а са другом половнном менажерпје путоваће Швабица на другу сграну. Обоје се растадошс и свако путоваше на своју руку. Кад једнога дана, без претходмог споразума, састаше се обе менажерије, т. ј. муж и жела у Дражђанима. Публика је била изненађена доласком двеју менажерија и Швабо, као муж, иађе за сходно, да то објасни нспбрвештеној публнци и у Дражданскоме листу објави овај оглас: „Случајним састанком са мојом женом, менажерија се моја знатно умножила, што обраћам овим пажњу поштованој публици. — В. от Б.“ Као што се види, он је из оне старе, заједничке менажерије остао и даље медвед, а она стара хијена.

Шала — Шта каже уредник за ваш сп.чс. — Мисчи, да треба прво много да читам. — Е, па онда немате времена за пнсање. Добгр савет.