Стража

С.10ан» ) Русија и Бугарска — Мере предострожности БУКУРЕШТ, 21. азг. Из Пегрограда јављају, да је руска црноморска флота добила наређен>е да се одиах праближа бугарсквм обалама. ради усаешнвје акције у случају да Бугарска нзаадне Србвју. Трн ескадре са по 7 једрилица крггаре већ поред бугарсках прастаништа.

Пред Варном

.У овом рововском рату најважније је да се одржа вају наши положаји, стога - к^ско^маров.рутк« старедмне свих јединица пароброда - морају непрестано зедава01 авг тВ ссбн сле Д« ћ а питања, на Јуче се Јој^вила' пред ко 1 а л М0 Р а 1У одговоритн в првстаништем Варне једна’ саоб Р азво Са там °« гово ' руска црноморска еска=ра;Р и “ а ‘ Д0Н0Сити неоаЈОДве од 7 јединица и зауставила! ода У |, 1 е 1 : 1 . је један румунски пароброд, 1 ^ та т Р е< 5з радвтв, дз којв је бво натоваоен бен м се Ј 0ш боље ц 01 ача одбранзвном за Турску беаа Сагга н0Л0 *а)а; У та к Са есхадре је дат знак **"■ ДРУгОкласне заштатброду да се приблвжи. Та- нице * орикрвћа аротизна ца је сва роба конфиско- падве Р° 80ве ат д вана, а .броду је наређено “ Да лв (е осигураа по

.С Г > А Ж Д* 8. Како да се вајбоље одржи дух код трупа. Давати арамер бодрости духа у вршењу аужности, бринути се о храни, о здрављу, од* мору и разонодама војнВ* ка, благовремено уочавати смол»авое, сдабодушне, непоузаане, говорити с њима В ве дати им да нашкоде другима. Морал је главна ствар. само он води победв*.

Ш I

аеколнко дана укрцане иа бродове, да се упуте у Д*рданеле. Пссле њих следује трећа партија. која ће се употребити за вскрцавање на малоазиску обалу У овдашњвм политичквм круговима говори се, да савезнвпв спремају један грандиозан општи напад са великвм сиагама на пелокупном фронту око Дарданела. Тај ће напад .решити судбвну Цариграда за не пуни 15 дана.

— О бу*ућој граииии Руиуније — , Париз, 20. авг. ј Јављају .Матену* аз Бу* курешта, да је између Руј муније и Сила Четворног Споразума погпуно постигнут споразум о будућо; румунској граница. ж Матен“ истиче да се Румунвји не чиве претеране компензаиије.

И

Ш!

да се врати у Костанцу.

ложај на случај брзог заузећа (мере у случају узбуне, вежбања у њима, довољан брсј и добро уређенвх комуникВција и т.Сл.). 3. Да ли су предузете - Бугарска 1 * нас нападне - довОЉНв мере да Се ВзбеБукурешт, 21. авг. гну взненађења (ослушнаРумунски лист .Виито- це, осматрачнице, обилазак рул“ јавља, да ће савезна- стражара. ровови, заграде, ци у случају да Бугарска патроле). нааадне Србију искрцатв у 4. Како да се још смање Солун једву армију од 80 губитца (арикраћа, галерв хиљада душа, која ће се је, пролвзи, маске, перв* кренутн на Бугарску прекоккопи, смањивање даевних Кавале. У случају потребе! стражара и т. сл.). савезннци ће имати резерву | 5. Како мсжемо још више да нашкодимо вепријатељу (набрајање већ позна тих свих среаава смрти, којима се додају још две напомене: 1. .стална веза са артиљеријом и 2. никада не бити пасиЕан пред кепрЕјатељен") 6. Какве мере да се предузму у случају губитка ро ва; како је предваћена употреба и припрема резерава. 7. Како да се најбољз припреме сфицира, подсфапари и војници (у рововима и резервама).

од 50 хвљзда душа, која ће такође бити одмаж употребљена. лшн тпи 1Ш58И $99 КЈР Наредба генерала Клука, која је нађена код једног заробл>еиог немачког офицара на^ западном фроиту, карочито је ннтересангна својим последњвм тачкама. кОје опртавају несумњив сочетак замарања немачке армије.

!П0И № 111 — Нове новчанице ол 5. »аја Софија, 21. авг. Из Цариграда је стигао следећи телеграм бугарској телегр. агенцчји: Како у Турско) влада ужасна оскудиоа у ззечећем злату, и турска нгродна банка нема подлоге за издате новчанице, то је решено да се издаду нове новчанице од пет турсках лвра. Италајаха « Зарвакш Ј - Итвчија сарева огрожиу војску за Дардаиеле. Солун, 21 авг. Из Рима телеграфвшу, да је у пристанвштама Лаворно, Неапољ и Иалерна сконцентрисан огроман број одлично опремљеивх трупа, које су одрећене за кооперативау акцију на Галипољском Полуострву. Ове ће трупе бити кроз

И поред туреко-бугарског споржауиа Турци грозничаво утврђују Чаталцу Софвја, 21. августа На супрот сва.ча вестима које потичу из доста меродавних кругова о тобожњем споразуму између Турске и Бугарске, Туоци грозначавс утврђују Чаталу/. Око 50 хиљзда Јермена и Јеврејз раде и дању и ноћу на преправци старих утврђења н подизању нових пољских форова. Бугарскн листови нерасположено поздрзвљају овај турски корак, јер им он мути све наде о постојећем добрии односима између ових даеју држава. С8ЕТЕ ЖРТВЕ *ј- Михајло С. Михајлозић ..Ноца“ грутевап, 19. авг. 1915. Међу мкогим жртвама .ча иа;шу кационалку будућкост био је и лок. ,,Ноца“. И као виђени .грађакин, овога града. и као Јчлак-кмет суда општине крушевачке, показивао је ве.тику активно.т. и где год јс мсгао, пружио је свЈЈу руку, да допринесе општ.ј ствари А кад 'је планула борба за наше на јционално ослобођење и уједијњење. он је одушеаљено похитао. да се одужи земљи, која ј га је родЈЈла. У прошлом турском и бугарском, као и јовом. са Аустро-Угарском, уче|ствовао је свим оним што је чогао, и до последљег издисаја показао се достојним сином Отаџбине. А-ти, њему није било

235 ; суђено да падне на бојном пољу. ■ Г1о свршетку бор гба. њега, као и многе друге. захватила је епидемија, и он. квји је толико ! желео, да дочека крај ове гигантске борбе, и крунисано дело 1 наше велике идеје, сломљен умре далеко [ од својих у Нризрену. Кр>шевац губи у њему једног најактивнијег члана, грађанина ретког угледа, поштеног и пуног врлина човека. Био је омшњен у друштв), и уве- са једним нежним и тоолим осмехом на јлицу, који улива псверење. Као члан суда био је неуморан у Iпослу, и излазио је свима у Јсусрет Био је добра срца, и ; радо је пома^ао оне, које је | удес гонио, и који лзте; за та!кве је његова рука била отворена Он је био од оно мзло људи, , оји нису жнвели само | за себе веђ и за друге. Посте ; себе оставио је супругу Јеле:ну—Лену. и усвојеницу. Као јнајближи му је био г. СтоЈан Г. Петровић, такође члан-кмет 'суда оп итине крушевачке. Ц ја г сам га познавао. и на његову јуспомену. као човека и Србина прилажем један авет сећања. Крушевљаииа

Здгавор Срлека Влии Са меродавног места сазнајемо, да ће Краљевсха Влада свој одговор нз ноту Свла прелати у недељу •: ;е подве. кт— Баогри Једна наша угледна полатичка личност, бласкз владиној већинв изјавалз је, како се азмеђу Београда и Атине воде веома важии преговори, од чајег повољног привођења крају у многоме зависи какав ће одгоаор дати Краљевска Вдада. По истој личноста преговори ће бита за дан дзз приведени крају, н в-ада све дотле неће предата сво, одговор. ПОШКЈМ Г, П1Ш1&9 Г. г. Филалити и Александропулос, румунски а грчки посланаца при нашем двору посегили су јуче г. Пашића у његовом кабанету.

8 V. м. НАПРЕД! Ко погкне за свој народ Смрт та не коси, Вечво живи, а вотомстао Њил: се поноси И прах палог на бојишту, Кад ветар раздува; Славно име потомсву Не, Песма да сачува. Нема силе за Србина Неа је так 0 спраха! Напрео српска соколови. За нас смрти нема\ ФЕЉТОН 0 ПОВЕЧЕРЈЕ Младв пуксвник јс био вервоааи. Хуктаље Дри«?е, које се чуло в на пла№нв увосмо је у душу храброг офицвра вове осећаје. Он је страдао штс његов варод, што његоаа

браћа у Босна и Херцеговина страдају. Њега је душ 2 болела слушајући за муке и патње њихове. Све ово унело му је у душу тежак бол који га је сла маО/ којв му је срце цезао. На његовом младом и изразитом лицу видела се бора која је говорила, без речи о његовим бсловнма, о нАговој борби која се у души беше усадила и мучила га. Са болвим осмехом на уснама гледао је карту, в с времена на време његов поглед би се ма каз са мапе -и лутао би, кроз поноћ, далеко, далеко, пробијајући се кроз густу гору. Дуго и дуго лежао је пуковник ва трави преко које је бао пребацио сзој шињел и замишљеио гледао. — Г. пуковааче — раоортирао је један голобради потаооучаик све је го-

Јтово. Шатор је разапет! и затим као какваЈчвгра или вихор потпоручник се уда|лво. Јлп мало је пуковпик гледао у даљину а затим је аошао пут шатору. Док је ов разгледао ша тор и у њему удешену постељу, а затим и шатор официра својах, делила се вечера. На зелевој трзвв војници већ беху поседалн уз пуцкарање ватре чаја ии је чаробна свеглост ве!како чудно осветљавала ујмораа и арашљива и од јбаруга прљааа лнца. Наједаом кроз шумуду* ву јак ветар и столетне букзе и растови почеше да се пзвијају под његовим сважаим шабањем. Загам се све ућуга е нестаде, а мало после бљуву каша као аз кабла. Крупне капљипе | падале су на дрва пуна . лашћт одбвјала сесањега ,и расуте у безброј ситниж

капљица падале су на ратнике и хвасиле их. Посче прзог пљуска почела је да пада сатна киша. Са разапетим шањелима преко глзве, скрштенихногу војницв су очекивали знак трубе па да се бацг у загрљзј бсга Морфгја. азводници стража беху се вратали са сменама. И Спод шатора о који су лупале капл>е кишне, пуковник је лежао и премишљао. Чгкао је да се врате смене и да да знак за повечерје. — Господане пуковниче страже су распоређене! са једним покретом руке, ко,и је значио да је рапорг свршеи пуковник усгаде и извђе из шатора. Хдадне кааље кише поквасаше му лице, погледао је у небо, али нвшта није могао да види до гусги мрак. Једним погледом прелетео је преко вагре око кзје су

се пушили већ у пола мокри всјнвца. Гледајућв их онако мокре, па апак веселе он баци поглед на свој шатор и шатор својих офацара а нешто га хладдс аодађе. — Зар насам н ја као и оав од крвв и меса, зар нчсам и ја син истога нзрода? Па кад он све ово сноси, зар мени треба шатор? Не не, то ми не треба. На послу око подиаања темеља велике Србије тре. ба сзи зајгднички да радиј *о1 — и док му се око светлило неким вовим жаром, он аакну: трубач свирај јзбор. Кроз кишву ноћ нсдалеко од саме гравице овјсну труба, и војнипи као I и офииврв за трен ока беху нз својим местима. Са чврсто пригрљеном цушком јчекао је сваки знак па д* ! аолета у крваву борбу. КорачаЈући одмереаим Iкораком пуковвнк обвђе