Стража

*■ 94) 240

т Р А Ж *

/П К /)Ц А

гл?ске имали су јуче по нодв е врло дугу и значајну конференцвју са г. Трубец <сии у руском посланству. Уз 1 ј|«но поздраш Нз. К. В. Престолонаследник Александар на гелеграфски аоздрав који је добио од скуоа окружне скуаштине округа ваљев ског заблагодарао се телеграфскл на врло срдачан Н8ЧИН. Г. Пачу и опорааља Г. Иачу, министар фн* наневја, нвј лО се оаоравља н гакеравЈ да још у току! ове неделе отпутује у бању. Пмчн« ти Др. Вој. Субот^ћ, санитетски пуковнвк отауговао е јуче из Наша у Пирог.

Секретар евглеског посланства г. Хевдерски премештен је за секретара Мч* нкстарства Иностранах Д; ла у Лондону. Оа је синоћ отпутовао на нову дужнол. Одлшвш Њ. К. В. Престолонасседник Алегсандар одли*овао је орденом Св, Саве; првог сгепена чувеног аме* I ркчког налијардера и ве-ј ликог пријатеља српског 1 народа г. Рокфелера> и ор-1 деном Сз. Саве другсг сге-| пена д р Стронга шефа сви- 1 ју амерачких масија у СрбИЈв. Оошшо ПРШ2ШШТ8 Учаљене су све припреме дј се у што скоријем року отаочну радови на преуређењу нашег пристаништа у Прахову. Ппнаш гр|ђшп У знак бгагодарности за чињене велике услуге варошзц 1 Маоница ивабрала је за свог почасаог грађг* ннна, мајора Милана Пешаћа команд. градске артилерије. ПримаЈЈћи се за почасаог грађанина г. Пешић се је

упвсао *а добротвора сиромашннх ученнка у Мио ници са прнлогом од 50 д. + А. ВШ10 У Ђевђелији јеумро ре34рвни Санитетсаи мајор и познати шабачки декар, ап. Аврам Винавр. Бог да му душу просги. Наи подш У охрвдском округу образовава су нова три сре* за и то голобрдска. подбрадички и доњо дебарски. За „[8883 ДОб09ВО/!>»ЦЗ <( Инникјативом г. Мнлована Драг. ТадиЈи, среског начелника среза подгорског (окр. вал.ев) прикупљено је у именованом срезу 175.80 дннара за Савез Добровољ*ца. У нме Савеза Добрсвољаца изјављујемо благодарност г, начелнику м приложницима са жељом да се на њега угледају и други.

§елемк( Сгудент филозофи'е којн је с услехом спремзо ђаке, слремао би и сздз једног или двојицу нз свију предмета гимназија или основне школе, за скромну награду Јавити адресу уреднишгву под знаком „студент*.

От« В«јс: Оаакви смо ГАФоеизми) Многи се ките именом мајке а колико их је што га заслужују. Пре ће вам сваки опростити кад га сиажете, но кад му нстину у очи скрешете. Клони се онога, који ни о коме добро не мисли,

Анендоте Из живота знажштшх људи Пре почетка некога банкета, | којег је приредио енглески пре-1 мијер, Гледстон. приђе њемуј неки постаријн, уштогланн и до зла бога говорљиви господин, па преставивши му се, игли на Гледстона море претеране хвале и великих славоцоја, да се Глед:тону већ смучило од тога, па да то избегне, | он се уморно и немарн« спу- |

сти иа блиску иаслоњачу, миСЈ(ећи, да Ке га овај напасник оставитц на миру. Али стари господин место да остави Гледстона, он се веселим лицен приближи њему. као да хтеде обгрлити столнцу и као да хтеде нешто рећи, али се ие усуђнваше. Гледстон приметивши то, упнта га, али не баш пријатним гласом: „Господине. желите ли још што од мене?“ „Ах не, Ваша Екселенција", осмехкујући се и тарући руке, одговорп стари господин. „Ади, ваљда ћете ми дозволити, да нзразим, како се изванредно сретм- , м сматрам, шго, — што мој шешир ужива неоцењену част, да ужива нсту стгдицу, коју ужива највећи човек данашњега сто. 1 ећа“. Једнил скоком усгаие Гдедстон са насложаче и са сажалешем посматраше до скора фнно и сјајно упеглани цилиндер свога го:та, који се необично радовао, што је он на њему седио. =.

мисли — Скупла Вер Често је више сгидно о неким стварима говорити, него њих аршиги. Збогом, које се овом или оном каже, не сме одвише да звучи. Да мора да постоји несрећа у свету то нам је јасно. Али што несрећа може. и нас да снађе, то иам је необјашњиво. Човек је способан на протест да дође до коре хлеба а на 310чин да уз хлеб створи печење. Из јгбдејскаг царсшба Деиламација Мони Дешја: Нама је земља — земља Била руска, бнла пруска Јер свуд чека чиву Накљукана гуска. Кон: И Леви, и твој је жена чораво на један око, н грбаза, и има велико нос н ни)е лепа и... Леви: Говори слободно даље; она је и глува.

НАША ПОШТА С. —- Кр 'гујаац: Примили смо само: Синови и пасторци и Јуриш н« државну касу! О новчаној храии, штамлано је у једном од ранијих бројева.

РОМАН ■■ Деогрииског жмота Па ипак ја сам бно за цовољвн. Нека унутарња глас ми је говорвп; не очајавај, не тужи. Ти си сре* ћан иако не осећаш. Твој дан још није дошао а када буде дсшао твој дан, срећа Не ти се јавити у свој ње зиној величина и ти ћеш бвти срећзн целог векз јер твоја срећа није пролазна, дије хладан и бистар погок крајдрума, на којн навлази сваки пролазник и гаса сво* ју жеђ. Твоја је срећа постојана стена И жчвгћи у том уверењу, )а сам проводио даке ц стрпљивп сам очекивао ча :ове среће, часове када ће и иоја срсћч доћи. И то је дошло. И једног дана аошао је и тај час. По положеном испиту дошао сам код сесгре. И ту, ту сам 1 нашао вас. Прва сукоб сај вама јако је ут цао на мене! и ја сам осетио како ми је! кроз жиле шикнула крв а ушима ми је 'говорао о

вај тако аобро ми аоават глзс: млада чоаече срећа ти се ближи. Онц |е ту хоа тебе. Чувај је! И тада првв оут осетвх оно, пито су други дотде тлко често осећали. О, колвко пута сам хтео ту соећу своју чарсто аг придржам, и да је сачувам да ми је ко не отме. Али увек сам стрепо, бојао сам се нечега. Шта је то. пак, било то насам здао. Чекао сам трпељвво, и чекао бих још дуго. да није дошао тај грозан час зх мене кадш сте напустилв кућу моје сестре. Неколико сам дана себи пребацивао да нисам био довољно енергичал! И зато сам ево дошао данас да вам своју тајну откријем. Госпођкце, Ва сге моја срећа. Да лв ће ге ми ускратити то, да жввим без среће?! Ја сам ре«ао оно што сам морао да рекнем а што ме јетслкко врсмена мучило. Госпођице дуго година сам јз усвоЈој ауши, у своме срцу задао храм, урезао икоиу којој сам сву своју младсст, срећу и жввот жртвовао. (Насгавиће се)

Цоеледње веети Наше бојиште (Зааннчан извештај Врховне Команде) — Са дунавског фронта КР.АГУЈЕВАЦ, 26 авг. У току 2 4 августа на дунавском фронгу спречал« смо неарајвтељу утврђавање према ушћу реке Пека. — На Дрини Исто тако на дринском фронту спречали смо му утврђивање на више места на левој обали доњег тока. Дуж руског фронта — Руске трупе повратиле Гродно ПЕТРОГРАД, 26 авг. У кр ју Раге нема никаквах важних измена. Ноћу измсђу 20 и 21 авг. наше трупе по поелазу нз леву обзлу Двине код Мизена потиспе су Немце иогвоон-

тсљ“, јер је заиста бао врло висок и витак. Каго је позиавао јааански језик, боље него ма који од нас, оне га учанаше својим повереником, па је по ми> лој вољи могао нарушавати или успостављаги наш кућнн мио. Оа се забааљао и ужквао ва наш рачун., Нјш дугачки пријатељ, дакле ужива све угодности, што му га могу пружигн ова мали створови, а бриге и кућевни терет оставља лепо нама. Ако још додам Иа» и мзлу Ојуку, ћерку госпође Шљиве, моје газдарвце, онда сам вам првказао пот пуну слику неше случајно на једну гомилу набацане .породаце.*

гова боља половина — две неизказано комачне фнгуре — становале су у прнземљу асаод нас, Оаи су Оили и сувише стара за младу ћерку Ојуку, која једза ако има петнаест годвна и која је првсна прајатељица моје Хризантеме. Од ране зоре до мрклог мрака клече ово двоје старих пред кнповима свога бога Култ Шимпе*) и без престанка мрмљају бескрајне молатве тапшући често дланом о длан. Оао тапшање би сигурто требало даскрене пажњу божанству на молигву овнх старах. — Наставиће се —

ПОДЛИСТАК

.Р^егге 1 м 1 г Ма«1ате Нгуш1ете Туки понуди Сику неком сликом која представља пародију Дај-Кока, бога богатава. Сику се Одужује дугом стакленом цевком којом се може подражавати пућаурање ћурановоУвек взгберу сасвим не' обачне ствари које скравају у себи изненађење, па се вади да ах је измишљао мовак, који је рађен сасвим другачије од нашега... У прве кафане, у које редовно Свраћамо при завршетку шетње, поздрав лају нас мале дворкиње већ као најчувеннје град* ске каваљере. Оаде се брбља, почање јсдна реченаца, па се аре к ине, ила се уошате мзгуби

правац разговора, лотиче се стотину сгвари нечувеним речима и седи у врту осретљеном шзреним лампионима поред малих ба зена. у којима пливају цр вене рибице, и у којима су удешени мостаћи, удољаце уметвички направљене развалиие старих градова. Узимамо чај. п* спапрене беле и црвене слаткише, који имају чуданукус, која се неда ни чам упоре/ити, — па необичне мешавиве од цвећа и снега, које с> аарфимиране, а које потсе ћају на нашЈ сладолед. Кад би човек хтео да сасвим верно опаше ове наше вечери, морао би уаотребити много више извештачен језик негд што је иаш а поред тога још неки особити графачки знак, ко. Ји требао расути по рсдовима, да бв се мојим лепим чататељкама и озбиљним

читаоцима представиојапански смех, који је додуше мало усиљен, али који је поред свега тога свет и грацаозан.• А на крау ових диваих вечери, мора се ићи кући козјим сгазицама. Ах, она улица н стаза, уз коју се морамо пењати под звездааим небом или у тешком невремену водећи под једну руку упола за* спалу „мусму*. а другом држећи бамбусовину с лампионом, да најзад стигнемо кући и легнемо V постељу!., ХШ. Луј де С... био је зацело најоаметнији од нас свију. Пошто је већ једном био у Јапану, и „оженио се„ овде, задовољио се данас тиме, да нам свој четворици буде — кућни пријатељ... Наше су га жене назвале: „Комодаши так сан такај", што би значило „дугачкн прија-

XIV. Саго-Сан (господвн Шећер), мој домаћин, и УмеСан (госпођа Шљива), ње-

*) Вера Кјгл1 Шнмпе је старајх од буда*ма « нарочнто је Јгкорењена к вма снојкх прнсталвца ј ннжкм друштменнм слојеннма.