Стража

БЕОГРА/1, СУБОТА 29 АКГУСТА 1915 ГОД.

СЛОБвДОУМНИ ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

ГОДИНА V к»РОј 242

БРОЈ5 ПАРА

С * мп Редакцп;* * А дМК1<И«'*р|ЦИ>* )‘ОС*ЛЈсага ул. **/р. Л (>! л*си с« V Ад■ ■ицстр»ц 1У Цсн« У I Крк>С И*. ЦсплиКснд 4<1 пмсад ЧД прНМДЈу. - Рудописм сд н« ирдћвју П*с«а, ругопмсс. н0“ ИДЦ М сне ОСТДЛП ШТ 0 С« 0ДН0С1 НД ЛОСГ, сла >м нласнину листа

ИЗДАР.И СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРН НОДНЕ

УРКЂУЈВ ОДБОР

ТРЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092.

СИТУАЦИЈА КИШ, 27 августа Ситуција створена делимичном руском офанзивом сматра се у владиним круговима као повољном. Једка личност веома блиска влади изјавила ми је, да је ситуација по нас веома повољна. ЈОВАНОВИЋ

0 !»анату О Банату се више путајтога пвтања деабе, наципвсало и говорило. Наро |Оналитет мора да буде понвто лепо брана србизам | лазна тачка. Узме ли се Баната г. Марковић. Ње- пак пч грамзивости за тегови су докази истинитн. риторијално шВрење, онда

Јадни Београду шта си доАргус чекао!!

Даљ?, у нас вма света, која

ба се погазио циљ интер

мнсле, да је Бзват за нас венцвје и балкански мир не изгубљсн. У ствари света ;би наступио. Огњиште доко није и тако не стоји. садање националне борбе Са Румунијом Споразу добило бв само другог по мева се Француска у имејседника, са Аустро Угар Четворних Сила. То спо-Ј ске прешао би на Румунију. разумевање не треба бу- оар Румунвја не би моквално схватити, да је само гла то учинитв; четири миспоразумевање око компен лиона румунских робова

запија, што бк вх вмала Румунија добвти за своју иктервезцију. Румунија није Бугарска. Она у интервенцији својој кмаае значај националнога уједињења, а тежиште томе је у Ердељу, који и у Угарској формално претставља једну целину. За то тежиште нужне су позвтивае погодбе. Банат, као и један део Буковине, у којима жвви в је дан део румунскога наро

иод А,-Угарском знају, штв значи национално ропство. Наше је мишљење, да ће се питање о Банату тек по свршенсм рату свршавати мирнвм и правилнвм путем на задовољство српског в румунског народа. И данашње писање о Банату није сувишно; алн иаше је уверсње, да Србија треба да се постара, па да прибави све оне прввилегије аустриских

да, имаде да остане отво- ј царева, које су дате срп рено питање, које ће сеЈском народу у Банату. То тек после свршеног рата,;5и била исгориска основа на лвцу места, расправити. | о посгојању Срба у БанаДанашње преговарање н- гу, а после рата би се мир

маде Само ту циљ, да се

нвм путем утаначила на-

одреде гранвце будуће У- ционална граница па лицу гарске и будуће Буковине, места, и уз суделовање та респектвве, до које грани- ! мошњег народа. це ће се узети од Угарске! и АуСтриЈе на основу на- ! циовалнога стања Ердељ

се узнма као центар ру мунске народносги, нрема

Рабош

Београд је осуђен да увек осећа оскуднцу у свим арт«-

томе,Он ће припасти Руму* ’ к.чима нији, као неспорна тачка;ј У београдском стоваришту Банат и Буковиза ће посае налази;,а се ) една извесн > копата постати спооне тачке ' личииа петролеума, којом се Р аг * постати сиорне тачке, могла подмирити „отреба, али пошто у Банату имају в О дједном Главни Одбор из НиСрби своју јаку националну зону, а у Буковвни опет Русвни. Као што рекогмо, Румунвја ступд у интервенанју из чнсто нацноналне потребе, н при решавању

ша наређуЈе да се петролеум не издаје ваше београдским трговцима пошто је истог нестало у унутрашн.ости, па да се тамошља потреба подмири одавде — а Београд може и без осветлења!

8Ш№№ МШ После трговаца, фурунуијаи месара, као најважнији еснаф за жцвот, долазе обућари. Рад њихов, ила у опште тај еснаф' још није избацио на површину социјалнога живота свој знача , због простога и најпримитивнијег разлога, што је летња сезона. Хиљадгма душа у Беогрзду живи данас, у летњој ј сезони, без обућарске потребе. ј Шдљиве рубрике београдских ј новина од згоде до згоде на- ! зивају то .ссзоном нанула", уј ствари пак овогодишње лето је билс сезона ,босоногих“. а ! нануле су у потпуноме с.числу замениле обућу. ,У Београду ј ћете видети данас развитак но- ! ве индустрије, у Србши још { некиђене, а то је грађење папуча са кожним лицем и др-1 веним подлогама и грађење | ципела са дрвеним „брандсолнима“ пенџетима н штиклама.ј То већ нису ексиентрични ма- 1 нири моде, него је то жива потребз, Обућа је нераздвојии' услов човечијег живота и ми I се у Београду морамо борити за тај услов живота Данасће-Ј те, у том најмизернијем чиновничком сталежу, ретко коју по-1 роднцу наћи, да није сва на- 1 нулисана, из просгога разлога,; што је до кожне обуће, ради претеране цене, немогуће доћи. | Пар кожних папуча, што су! коштзле 2—3 динара, данас коштају 7—10 дмнара. О циI пелама — говорили смо пријдиком наших чланака о нашим кожарским трговцима. О кр(пежу обуће, што кућу држи, исто је оча но стање. Данашње шуце у раду своме ие познају грош; тек за најмање сто пара (чаршиских) или динар узеће у руке иглу, или чекић. Правдају се схупоћом животних вамирница и 0 (и не греше. Уда(рање пенџета и штикала на старим ципелама наплаћују по I 12 15 динара. Бране сс скуј поћом материјала, које кожар| ски трговци стављају и ту ти грешни обућари имају право. Те грешне шуце од свога рада опет немају ништа више до ли крвави и муччк насушни хлеб. Сва кривица је у центруму, а то су кожарски трговци. За гаада Здравховића свет каже,

да је за ово кратко време на-ј млатио стотинама хиљада. Нас ј се туђа зарада не тиче, ачи нгродна пословица каже: ,што год је народ рекао, или је било, или ће бити“. Овзко је стање у обући лети, а кад црна зима дође — —

Ми се радујемо, да је Управа Савеза Земљорад. Задруга објавнла, да је за два милиона динара поручила обуће. Тиме с.на чини једну неописану хуманост, опет понављамо само хуманост, која ће многу сузу убрисати. Ми ћемо је у томе најискреније и најоданије помагати, једино из чистога разлога, што чини хумано дело.

Женски свет Одговори на анкету: „Кад Је жена најири/атнија новеку?' 9) Кад с мужевљевгм знањем ј обмањује уображеног љубав-! ника. Београд Еељко 10) Кад се човек у озбиљним | годинама до ушију заљуби. Београд Ст. Ђ. Ј. 11) Кад је у туђим рукама. Солун Ага Сим, 12) У јесењим данима Куршумлија А. Т. 13) Кад му окрене леђа, Београд Ст. Сг. 14) Кад је уверен у искреност њ*.не љубави. Београд М. Зел.

На граници — Укопаиање аустро-немаца Букурешт, 28. авг. Ауетриске резерве се грозничавом брзином укопа вају на румунекој граници. Укопавање се вршн на самој граници. Румунска влада је преко свога посл*ии ка учинила енергичан корак протествујући против овога. Како је у влади велмка забринутост држи се да одговор бечке владе на протест посланика није задовољавајући. За мир - Акција аустријског ирестолонас.1сдиика Букурешт, 28. авг. Путницн који су допуто вали из Беча изјављују, ди је у двору између престо локаследника и цзра догало до несугласица, Као позод за ово Сматра се акција престолонаследиика за штс Скорије завључење мира са свима рзтујућим државама. Ова се ве;т потврђује к писањем бечких ласт ови, Тзко „Цајт* доноса да |е престолонаследнвк Карло Јосиф дошао извенадн с?бојишта у двор и да је по сле дужег бапљења код цара отпутовао на своје пољСко добро у Тиролу, « да се не мислн враћата у своју команду.

Два кајзера - Писмо Фран.е Јосифа цару Ввљсму Букурешт, 28. авг. По једном телеграму из Берлина у тамошњим цворским круговвма се очекује долвзак графа Тисе, угарског премвјера. Његов долазак је врло значајгн јер иоси својеручно писмо ау страског цара немачком цару. Садржина писма је велика тајаа и држи се да је нико не зна сем цара и графа Тисе.

Из Једрена Војници 6е>не у Бугарску Софија, 28 авг. Готово с.ви софијскн лиСтови доносе да турски војнвци у Једрену н околинв у масама дезертир»ју у Бугарску. Прем* њиховом ис* к*ву у турској војсци бесие зарвзке болест* * ва-