Стража

♦

Сараи« I

С I ► Л ЛУ 4

&ро« 244

Бугарска пристаје Директни преговори између Србије и Бугарске СОФИЈА, 28, августа У овдашњим се дипломатским круговимн сазнаје, да је шеф бугарске вдаде др. Радосдавов пристао на предлог Србије, да се о територијалним уступцима које би Србија имала да учини Бугарској воде преговори гепосредно између те две државе.

№к оуског (ронта — Руска офон::и*а је отпочела -

Петроград, 25. авг. Из предег.а Риге не ја зљају ни за какву пронену. Јужно од Фридрилштата непријатељ |е предузео ноћу између 23 и 24 августа енергичне нападе у блнзини реке Лауце. Те смо напзде одбала. Са правца Даин« ска—Свиренчани нема ни шта да се јави. Између Е венсе, Вплије и Њемена снтуацвја је непромењена. Нспрвјатељски напади у току 24 августа управљени на Оражи са доњег тога Меренченке ОдбИЈени су. На фронту средњег тока Њемена непријатољ је продужро 23 и 24 авгусга раз вијање операција југоисгочао од Гродна. Јужније наше арвјергарде ииале су у»'орну борбу у пределу Вол ковиска и даље јужиије на целом фронту до друиа који иде из Рунана за Слоиа. Између Расарзнде и Пине продужипи смо бор бе на линији Хонс—Дрогичина. Ту смо задржала не> пријатељеву офанзаву, који држе горе означену линију. У пределу железничке ла није која иде од Кевела за Сарни наша је коњица вз вршилауспешне нападе против непријгтеља. Нарочихо су имали срећног успеха јуриши извршени близу Во лоније у пределу Ковна и

у близини Кочке, на Спиру. Том приликом смо заробили три официра и сто педесет зојника. На десној обаки гсрњег Спира ујутру 24 гвгуста отпочеле су упорне борбе у пределу Радзвввљва из међу реке Слоневке и Ивхе. Под сиажном пресијом огромнвх снага непријатељских каше се трупе повукле и заузеле повољваје позиције. На рекама Горикчја и Иаке. На Серету напријатељ хотећч да предузме офанзаву у правпу Тарнопоља азвршио је 24 авг. нападе које смо потпуно одбилн. — Одлучан покрет ве11 бележа вначајне успехе Петроград, 27. авг. У области Риге и код Фридрихштата није било ни* какввх битних промена. Измећу Лауве и Јакобштата настављају се борбе са истом огорченошћу као и ра није. Немци не нздржавају наше против нападе на бајонет. Неаријатељ је преду зео нов низ напада у ци љу кико изгледа, да нас Одбаци на десну обалу Двиое. У правцу Двинска а на име код Обелије водила се јака пешачка ватра. На путевима за Вилну си гуацаја је у опште узен ши остала непромењена: не пријатељ се енергично уко

пава на својвм положајнма. У правцима ГрОдна на Југоисток према Скиделу ■ дјж леве о5але Њемечга у области утоке Росе каше су трупе 26 августа огор ченим борбама, задржавале непрк јатељеву офанзаву је дино у циљу да му наносе губитке. Непријатељ је учинио необачно упорне на паде у обласги Скиделу. Ми се и дгље повлачимо сагласно одређенсм циљу, вршећи с времена на време против нзпаде. Тако код Какова (западно од Ски делз) НемпР су аобегли испред наших прзтивнапада. Између Њемевн и Тријнета наше трупе се поме- 1 рају ка области измеђ/ре-| ке Зулвиалке и Ружлни. ј Дуж лезе обале Припетв ометсмо офанзиву недрвја- ј гељеве пешадије и коњице! на путу из Каменакашир-1 ски у Панск. На путеввма која води у Равно наше | трупе после борбе вс ђене! 26 августа против знатних ! непријатељских снага које наоадају дуж железшгчке прупе из Омка у Клеаан о тежале њижово наступање на положајима узводно ре-! кама Стуболом и Иквом где непријатељ потпомаже своју офанзнву најжешћом артиљериском ватром коју наше трупе издржавају са највећом храброшћу. На Серету у области југоза падније одТрембшне наш 1 офзнниЕа се непрестаноразвија и постигла је тако исто значајан успех као и онај који смо поетнгли под Тар нопољем. 26 и 27 августа смо ззробили 150офацира и 7.000 људи и запленали 31 топ а 36 митраљеза. Наши су губитци били мвни мални, 26 звгуста у вече непријатељ се у највећој журби повлачио гоњен нашим трупама ка Сприју. Од 21. августа на целом фронту реке Серега заробили смо укупно 333 офицвра и 17.000 аојника и запленили 14 тешких топова. Једном речју наше армаје извршују чврсто и одлучно покрет

који одговора циљу који им је рбележеи и гледају поуздано у будућност.

Са запада - Порба аероплава. Параз, 26 ааг. 1 Пет немачка аерплана бацили су јутрос бомбе вк висораван Мацевила, које нису причиниле никакву ште ту. Пошто су боиили бом бе на Нанси, било је неко лико жртава у грађанству. Уз сзрадњу британске доморске аеропланске ескад ре наши су аероплани бомбардовдла Ангаре уОсгенду. Једна наша ескадрила бацила је преко 60 граната на непријатељски авнјати чарски логор Сен Медар на станшу Дијез,

- Одбијенн напада — Делимична | офанзаиа — Бомбардоиање села Неиријатељски аеродром —

Рим, 25. евгусга (Званичнз) Наша артвљерИ|а разорила је непријатељске бараке на извору реке Пре зена, и пуцала је ва његове трупе које су бежале. У долини Ледра један наш одред разорио је стругару и елекгричну внсгалацију на Ленцену северно; од Бецене На Соча на сектору Толмина ноћу 22 и 23. авг. после јаке артаљериске и пешадијске вагре непрвја тељ је напао наше позицчје на падинама Мазлог Врха (Крн). Тај напад погоуно ]е одбајев. Непрајатељ је претрпео велике г убитке. На дсњем току Соче непргјатељ је бомбардовао село Св. Петар ва Сочи затим Касељан н Тржаћ. Међу становаИц*ама било је жртава На Сочи ухватзли смо две пловеће миае.

Рим, 26. августа (Званачно) Наша аргиљерија истерала је иепријатеља из за. хлона Мандроча на горњем делу Валди—Ђенова (Трентан). Непријатељска аргиљераја узалудно је трошила муиицију пуцајући на наше позиције нг Монте Мариви, које и даље држумо. У доливн Авизије збег који се зове НчрвбергерХате, као и мн ге бараке у непосредној близинв југозападаих падвна Масива Мар-олгге потпуно су уништени од наше артиљерије. У Кадоре продужили смо нашу сфанзиву која се развија у целокупној зони Кол ди Монта. Заузела смо невеколико непријагељских позиција. Међутим наша о фанзива морала је застати пред јаким дефанзавним утврђењима на необичво снажним висовииа положаја. Једна авијагичарска ескадрила летела је у два маха над изшим аввјатичарским логором и бацила је 37 бомби које нису причиниле штеге на жртава При повратку непрајатељских аероплана бацане ’су бомбе на^, логоре иаших трупа, Три^ војника погинула су.

ЈМШ !ШИ“ Потоп.ћен још један немачк* поморски брод Солун, 28 авг. једна немачка ескадра састављена из десет бродова на челу са оклопњачом .Фридрих Велика" покушала је да учини препад у ришком заливу. После јзке аргалериске борбе, у којој су узеле >чешћа руске обглске позиције Немпи су морали да се аовуку. Том приликом јако је оштећен брод .ФридрихВеликн* који је одмах одвучен у Кил. Оклопњача је још нов брод, спуштена је 1911 годвне у воду,

Ф ЕЉТОН

ВАМПИР - Јвн Неруда Излетиа лађа превез^ај нас је из Царкграда на обалу острва Приншпа, где изађосмо. Друштво није било ве лико. Једна породица из Пољске, отац, мати, кћи и њезин вереаик, а нас двојица, Да, да не заборавим, још на дрвеном мосту што вода преко Златног Рога ;у Цариграду, придружи нам се некакав Грк, још млад чсвек; ваљада сликар, су дећи по мапи коју је имао под пазухом, Дугн црни увојци падаху му по рамену, лмца бејаше бледа, црно око дубоко упало у очне дупље. Занвмао ме је у први мах,

нарочнто због своје услуж-1 ности, н што је зиао месне обичаје. Али је одвише био брбљав и ја сам га одбио Ачи у толико било је јпријатније у пољској породипи. Огац и мати чили, добри људи. вереник млад елегантан човек, понашања отворена и отмена.^, Отвшли су на острво Приаципа да овде пробаве цело лето, да би се опоравола кћи која је болОва ла. Ова лепа и бледа девојка ши је скоро оболела или је одавно бона. Ослањала се на,свогаве. реника, рздо би села, а чести сухи кашаљ прекидао јој је шапутање. Кад год је звкашљала зауставио би опрезно кораке њев пратилац. Вазда би погледао на њу са саучешћем а и она на

јњега, као да би хтела рећи:{ — Виднш да није ништа, ј — ја сам срећна. Веридба Је била, кад суј обоје били здрави и задовољни Одмах на обали Грк се одвоји од нас а пољачка породица узе један стан на једном брегу. Гостионичар је био Француз, и све је, као и кујна, било уређено^по француски. Доручковали смо заједно, а кад је се после о«орини мало расхладила одосмо на брдо у парк, да се одморимо гледајући о колину. Тек што смо сели на згодао место и што смо све удесили шта треба за уживање, кад се појави Грк. Поздрави нас лако, разгледа и он околину и разапе ногаре на неколико корака од вас.

[ — Изгледа ми да је на ј мерно сео близу нас и да 'је палету тако окренуо да ’не видимо шта црта, рекох. — Не морамо ни гледати — рече млад Плљак, — кад све то имамо пред својвм очима. А после мало млада 11ољзк додаде. — Изгледз ми да нас устафажи црта; нека му буде. Заиста имала смо дита видети. Нема на"свету лепшег и срећнијег краја но што су Прннципа. Политичка мученаца Ирена савременица Карла Великог, живљаше овде меСец5д*на „у иностранству* — кад бих овде могао проживети месец дана био бих најсрећнији за цео с ој живот. ^И овај један дан што сам овде провео, биће ми неизглалнво успомена.

Ваздух је бао јасан и светао као дијамант, а тако мек, тако угодан, да је душа лутала по њсму удаљина. С десне стране мора, дизали су се сави азијски окамци, а лево у даљини, модрили су се стрма брегова Европе. Облажња Халка, један од девет острва Принципових Архипелага, дизао се Са својим ципреским гајевима као тужна сенка у тиху висану, која је окружена великдм зградом — азнчов за полуделе. Вода Белога Мора беше само слабо разбистрена и преливала се у свима бојама као шаренн опал. (Свршиће се)

и Стража“ прима огласе ао умереној ценн