Стража
6ЕОГРАД, УТОРАК 1 СЕПТЕМБРА 1915 ГОД.
ГОДИКА V оРОЈ 246
1
БРОЈ 5 ПАРА |
Сив Р.слагци « > АдМ»ии«тр*ЦИј* Кос»»ј(II уп. лр /2 л»си С« ;.»|* * Ад• ви»с Iр*ц* ]Ј. 1Ј«и» утирђ« и». Нспл*К«и» с« 11 ИС*» ■« ори«»|». — Ру»ои»С» с» и« ир»А»*у. Писв», руипнисе, ио«1Н и сее ост»ло шт» «« ооиоси и» л««т, сл* I и иисиику листи
ИЗЛАХИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРЕ ИОДНЕ | ~~ У Р КЂУЈК ОДБОР | ТРЛЕФОН УРР.ДНИП1ТНА 1092.
Бугарска и Споразум СОФИЈА, 31 августа У владиним се круговима говори, да ће влада у место одговора на корак Сила Споразума поднети своје гове захтеве у погледу решења питања о територијалним компезацијама.
— Улућено г. Министру Просвете —
У нагшм броју од понедељника 10. гвгуста, иза шаојеуводанчланак: »Школа и Наставнчци*. који је обратио пажњу г. Министра Просвете па школски не рад, и педагошки утицај, који се мора појавати штегтно по целу једну генерацију, са којом ће држава доиније имати посла. Ми ратујемо трн године и за то време у оиладини млађој вргаи се природан пре лом, који одлучује њиховом будућношћу: или да постане човек или мангуп. Њихова младалачка бујност доноси то собом. Господин Министдр Про свете примио је те наше предлоге и вндимо, да ће средњи заводи у старим и новим крајевима раднти у целом свом обиму. Остала су без наставе само мест», која се прогласише као ратне зоне. Прво и најглав није тако место је — Београд. Ми учтиво обраћамо пажњу г. Министру прссвсте, да се Београду тиме чвни неоснсвава неправда. Никакви разлози не могу то о ј пргвдати. Преко 35 000 становиика живе у Београду;: ако се доззољава излагање; њихових живога, онда сеј држава мора побринути И; за услсв њиховог живота. У Беогрзду постоји већ је-! дна настава за средње за поде г. Хајвуковића. Ако се у принцнпу дозволила једна приватна настава, онда до следно се тај принцип има | де прстегнути а на држав-1 ну обавезу Ми мопимо г. > Хајдуковића, да нам нн најмање за зло не узима, што смо његов 'завод сооменули. Нвкакве зле мисли немамо; на против, ми га 1 препоручуЈемо. Али за ту ]
Одвећ потребну наставу мора се платити, а овај 0статак београгског станов* ништва, као сиротиња, ни;е у стању то да чини. Ми 5и молили Г. М' нис тра Просвете, да затражи извештај од Ураве Града Београда о пријавама дечачких изгреда на перифервји Београда; о њиховим тучама убодама ножевима, крађи воћа, рушењу и обарању кућа исељених становникај и онда ће г. Министар са! педалешког гледишта доћа ! до закључка, да се у Бео ! граду морају отвОритВ нај ј мање две гимназије и ве колико основних школа, без обзира н 1 њнхов обу ковни успех. Ти су заводи веопходно нужни, да неза-; послену омладину прикупе, запосле, макзр чнке, даим! на тај начан онемогуће за*{ једницу по пољанама, из које ничу сви пороци, Тг омлздина нема овојих очева код куће, својих се матера не боји, у добу су најопаснајих година и ако се то све занемари, прва београдска генерација биће полицији нашој нај тежа брига. Ми се надамо, да се г. | Министар неће .сгдушити молби 35.000 сзојих грађа на. Где ми сви имадемо петље да живимо, могу без 1 бриге живети и неколико прсфесора и учитеља.
Р»2ош
МИР Нем .чка енергично агитује аа и«р к'з Штокхолма јављају „Иечерњем Времену*, да Неллчка по сваку цену жели и дође до мира, знајући га се зимска кампгн-а не М 1 . .че свршити добр; јо њу. ГТч\то су 10 ј покуш.|ји, да сондпра герен за закљу чење сепарг.таот мира са Русијом пропств, она чри бегава новвм мктодима. Неколико немачких дипломатских представннка у неутрааним државамз псзвано је на саветовање у Берлин, куда је отишао 4. августа и немачки послани г у Шгокхолму Луиус. Амстердамски доаисник листа .Дели Кр^никле" сазнао е из сасвим поузда ног изворз, да Немачка ире Свега намерава да се појави са серијом чланакл у корист мира у германофилској неутралној штампи. Ачо тај план претрпа неуспех, онда ће немачка вла да праближно кроз 2—3 недеље изаћи пред цео свег отвсрено са својим предлозима за мир. Немачка акција у неутралнвм државгма већ је отпочела.
М 11 ШН Једна нажна посета Рим, 26 авг. Фргнцуска и италијанска штзмпа приписују велвку в знатну важносг посети генералвсима Жофра на ита
лијансков фронту, поеети !која прсмаша границе оби. чне куртоазије и показује ! гавршен и тесан споразум нзмеђу два генералштаба. Између осталога велв се да је Жофр првк пут нзнустио свој фрсвг. Према франнусквм листовима ге нерал Жофр упозвао је управае и војнекругове фран цуске са својим одушевљо нвм утвсцима о труивма; гскералштабу и успесвма Галијанским, Врагивши се ју. Париз генерал Жофо ујпугко је генералу Кадорни кргачан телеграм, којч- је !произвео најбо^и утисак |на јавно : мишљење тзлв!]анско. №ШШ 11 ШШ 11 0 цпгар-папиру Ово пигаже И^згледа по свом< !наслову мало незнатно,па мож;;а и смешно, да дође у ру: орику националне економије, |Али је тако мњење погрешно. |Цигар-папир је саетавни део нашега живота и ми се дуванџије морамо борити као и за хлеб. — Два убојига месеца Бе оград је без њега. Све могуће шпекулације, које се само замИслити могу, вршиле су се са овим, неопходно нужним артиклом. Те силне шпекулације нагоне нас на размишљање, да ни је то мучење овога грађанства потребно? Рат тражи жртве; даћемо их. где је неопходна потреба за то! Ала какова је потреба, да грађанство приноси те жртве без потребе? То није хлеб, није месо, није шећер, што се теже налази и теже превози. То је цигар-паиир који се по целоме свету може буд зашто наћи, оснм европских централних сила. Зашго наша Монополска Упрака не узме већу количину, да грађанство не трпи оскудицу? Нека на тај папир ст 1 ви свој жиг Iи нека му одреди цену, да држава не штети Нико се од нас | неће бунити, да плати и грош ј.ча 100 лкстића; он је нпак још ј многб* јефтинији, него -ли, што * се нрло ретко добија данас испод руке. Ми не можемо да видимо те тешкоће, које би се уирепречиле пред редовним снабдевањем те потребе. Једнни је разлог, којега можемо прозреги, јесте немарна наша маннпулација. Грех је толике
V аде етановника мучити без жне потребе. 11 онда треб? у 'ти у обзир, да народ не мож. пушити цигарете, а пушити мо. /11 се надамо, да ће наша Моно. олска Управа обратити I у буду е бољу пажњу на ово. ОШ N 1 Р№ Не*ци су одбијени од Риге са огромним губитцима Букурешт, 31 авг, Псследњи. телеграми 'из |Г трограда, којл је приМ 1 ч Румунска Телеграфска А» -ија саопштаеа, да су Не» I покушали офанзнву с ромним снагама у правРиге. Руси су се испрва ! зли повукли до бољлх положајг, па су онда извршилв величанствен контра* | нааад на фронту од 30 кв лометара и успелв да потисну Немце уз огромне губитке. На томе фронту Руси су • наставили гсгвење и имају досада врло велвки 'број !заробљених војника, топОва и шитраљеза. Детаљи се очекују у сутрашњем коминвкеу. Шранзпт кроз југарску Одлука бугарске владе Софија, 31. авг. Бугарска влада је одлучвла да од трговачког транзита који иде за Русију н ; Румунију за своју корист !задрж»ва 30 од сто. То је учињено зато, што су Си ле ЧеЈворнс г Споразума затвориле бугарско прастанаште у Деделгачу. Поводом тога румунСка влада уложила је протест, а српску владу је умолила да задржи у Пироту 100 вагона робе за Румуннју, који су требали да путују кроз Бугарску.