Стража

ДИЈГСМО Г. Мил. Јовавоввћ нарОдви посланик и члан анкегног одбора, допЈпговао је јуче из Крагујевпа у Наш. Ових дана г. Јов*аоввћ пу 7 ује у Београд послом анкешог одбора. ш Тдговачка Акодамаје Свн ђааи друге године Државне Трговачке Академије треба да буву у Крушевпу 10. ов. мес. када Не -отеочета матурантски курс ТргОвачке Академије. ТјЈЈШ Ш.У82 Срисва Трговачка АгенТ 1 ија у Милану известала је азше министарство народне иривреде, да обавести све шљиварске трговце, како је у Игалији велика тражња српских сувих шљи^а, и да стога пошаљу мустре и услове. Г. м. Борђаалћ Г. Мил Ђорђеввћ, члан лореске уараве допутовао је у Ниш где је одређен решењем Г. Министра Унуштрашњег Дела као цензор нишких нсвена. Жешшка таркфа Наша влада извештена је од грчке владе, да )е министар граћевина донео одлуку .да жељезничка тарњ фа на пругама Солун Битољ и Солун — Гуменђа остане нста за све време трајања рата.

Ш Л008СН Зишн Ш1 1 Кигла Србија данас изобилује мисијама лекарским, пријатељских, нам народа, али’кодсвију љих, запојених једним духом, истим идејама и циљем, да се јуначком нашем народу помогме. може свакако бити и истих увиђввносги, исте енергије и лодузетности, из многих, често! и оправданих разлога. Колико пак. једно тако пле-ј менито удружење жена задахнутих милосрђем, чини, и ко-1 лике могу бити користи одј услуга урођених ваљда једино! женском тону, ми ћемо украт-1

ко овде изнети постројење, ради услуге, које се указују нашим рањеницима и болесннцима, од шкотске мисије који је заузела просторије наше више женске, и женске учитељске школе, у којима је пред болесничких соба, и лепа операционћ сала, са апотеком. Унапред треба знати, да је у Крагујевцу само цемтар 'ове мисије а да шта има и своје филијале у Лазаревцу, Млад^ новцу и Вагеву, Шеф мисије је племенити, Др Инглис. ЈеДна Корпорација, са ВоД-‘ преседником комитета Националне Лиге, Српских жена, г-ђом Мила.!! 9 РНћк 0 М ЈГ члДницом Лигг г-ђом Балтићком, по сетила је лре кратког времена болницу Шкотске Мисије, и немогу довољно да нахвале љубазност, вредноћу и велгко одушевљење у раду шефа мксиЈе Др Инглис и његова осбља. Само у неколико црта, да изнесемо суштину онога што смо од речене Корпорације чули, Болесничке собе, намештеке креветима и веома чистим постељама, видно падају посетиоцу у очи. Болнсници су сви избријани, опрани и ошишати обучени у чиста болесничка одела. Осећали су се као у својој кући, јер је свакн био потпуно задовољан, и сваки је имао по какво лепо занимање Болесници се на појави племените Др Инглис и чланица корпорације, — сем тежих сви одмах устајали и видно указивали све знаке поштовања и њиховом добротвору г-ђи Др Инглиса. Више многих кревега, стоје таблипе од бакра. са рељефним нааисом на страном језику. Др Инглис је објаснио, да су ти кревети радови разних друштава из Енглеске, као: „Уни верзитетске Ом ладине“ изЕ-ринбурга, „Друштва Елизабет'итд и да су написи на таблицама, знаци тих устаноаа. Апотека је смештена у једно| собн која нема све услове за то, али је ииак. одлично уређена н похвално снабдевена. Али, што највише задивљава, то је операциона сала те мисије. СвршиЧе се

се повогне борбе по нас. Северно од те вароши заробвли сво 29 авгуета 91 офшмра и 4200 војника, иеђу којима се налазе и Неици, запленвли смо 2 митраљеза и ведаку количину ратног материјала. Одбили смо аротнц ћападе недријатељеве ^ анев . 1би му [ОГрОМ»' губитке и поред знДгних појачања, која Су Аустријанцима стагла. Аустријаицв гу пуштали днм Од загушљивих гасова на фоснту од 2 врсте* У борбама Северно ‘од ТарнопОЛ.а наше су трупе искористиле блвндиране аутомобнле, који су подпл&зили испод самог 'непрвјатељоког ланца гађзјући непријате^а из митраљеза ао чнтаве часове, У југру јО августа наше трупе у јужној области Тарнопоља прешле у офанзиву. Аустрнјанци настављају своје аовлачење на Серету вз I области Тлуста ка Дњестру Наше се гоњење са успехом нтставља. Заробалв смо маого војника. У свему настављамо извршење нашег плана, који побољшава ситуацију наше аојске. Библиографија Добили смо на приказ ново изашле књиге: ДипломаШска преписка — италијанска зелена књига Издање: Државне Штампарије — Ниш. Цена 1.50 дин. (Јио и^ие 1апбет, Бугаријо..?

— односн Бугарске према Русији у данашљем рату. Од К. Ј. Шуљепова, у преводу Вел. Ј. Рајића. Издање: Државне Шгампарије — Ниш. Цена 1.— дин,

Око Тарнопоља

Петроград, 2 септем. У области Тарнопоља воде

Ратиа пошта Моли сесваки онај који ма шта зна о Николи Вујићу учитељу из Костајнице — Босне који је отуда пред овај рат прешао у Србију, да о јјтоме извести његовог брата Симу Вујића тумача енглеске мисије — Наталинци.

Поеледње веетн Наше бојиште (Извешгај Врховне Команде) - На Сави и Дунаву КРАГУјЕВАЦ, 1 септ. У току 31. авгусгд на дувавском фровту спреченс је непријатељу утврђавање на левој обали Дунава према Адакалу. На савском фрснту код Београда вођена је борба између наше артиљерије и непрајатељеве артиљерије, којз је била пбСтављена на Бежзнијској коси а кбд МаријенфелдТ Неиријатељска аргиљеријај била је убрзо ућутканаЈ НоНу нзмеђу 30. и 31. августа једио непрвјатељско одељење било је успело да пређе С«ву код Засавице, алн га је наша иатрола дочекала и натерала у бегство. Б^жући непрвјатељски су војнаци ^бацали в пушке. Ноћу 31. августа и 1. септекбра, непријатељ је □окушао прелаз код Парашнице а Царинарвице и са дза чамца пуна војнвка. Ватром нашах стражарскнх одељења овај аокушај прелаза је био спречен. Румунија и Италија БУКУРЕШТ, 2 авг. — На аустро-румунској гра ницн чине се на обема странама журне припреме. Из Букурешта је оташла сва војска са арталерајом. Возови пренозе само војску и матерајал. Голц паша БУКУРЕШТ, 2 септ. — Голц паша је тражио од кајзера да га опозове из Цариградц Ово је изазвало у Цариградскам круговима силно узбуђење. Изјава Радославова СОФИЈА, 2 септ. — Д р Радослаеов је изјаввс преаставницвма Четворног Споразума да Бугарска в не мисли на какве непријатељске кораке против Ср бије. Њена је жеља да остане неутрална. Талијанска војска АТИНА, 2 септ. — „Дрептатеа* сазнаје из доброинформисаних круговз, да су савезницв решвли да талијанска војска не узме учешћа у Дарданелсхим операцијамд, већ дс оперише зчједно са српском всјском против Аустраје. Султан оптужује СОЛУН, 2 септ. — Примајућа кнеза Хоенлоа султан је оштрим речама прекорио Немачну што је Турску потпуно напусгила и оставала је судбинв. Султан је, даље, изјавио, да се каје што није послушао вели ког везира, који му је још пре три месепа предлагао закључење сепаратнот мвра.

покрај гробова, на$ чнјим споменицима и крстачама шушташе увело цвеће, а зетрић којв је са Дунава долазио певао је своју по смртну песму. Црна прилика засга крај једног свежег гроба, затим чресну паладрвцем и његова светлост обасја новв дрвени крст, на коме је пасало: „МЛАДЕН ВИЛИЉ' Један болан крик оте се се из груди црае прилике ■и гласно јецајући она паде пО гробу квасећи га сузама. Бледи месец не разумеваЈ;/ћа бол младе душе смеажао се је и обасјавао враивмз чудан призор. Дуго в дуго је јецала а затвм нагло скочи. На ли ау јој се огледаше страх, очв јој необично сјаху, Учинило јој се као да чује мораке, затим <ао да је Он

Младен дошао к њој Олги и позвао јеу загрљај. Дрх* тала је као у грознаци. Наједаред нешто се засја према зрацима месеца и ,она узвнкну: „Ево ме Младене и теба у загрљаЈ* и зари велики кујнски нож себи у груди. На један крик, ни један уз> вик. Она се заљуља и стропошта преко гроба, младог сликара .. Месец се даље '•мешкао на небу, ала једна од најсјајнијих звезда засја, затак утрну а угаси се!

РОМАН веоградсхог жввот«

Млада девојка је ћутала. Ове благе речм које је изговорила племевдта жена на њу су утииале као балсам,

— Тићутвш. Зар нећеш твоју срећу, ту твоју тајну самном да поделнш!? — Ах, мамице, мамице, а још јаче прагрли своју помајку. Затвм, полако, пригушеним гласом исцрвча јој све

Стари Перић је ћутао и слушао своју ћерку. У маслима се вратио неколико десетина годииа у назад. У овој прачи видео је ои у у неколико себе самога. Да није.... и туПерић прекиде своје мислв и једним дубо' ким погледом одмери своје дете. Он је био одличан психолог, али ипак није могао да јој продре у душу. Ах, не, мислио је он даље. Она н* би могла ту ствар никако да прокљуви. За то зиа само ом ■ она, оно несрећно створење које је волео, в које је због н>е* гове љубави пропало. Али

она је давно мртва, њезина су уста нема и то за навек. А’он, пак, ту тајну је закопао, дубоко у својој ду ши и носи је већ више од традесет година. Лела се правила Да је уморна. То је била њена тактика. Хтела је да се прво договори са Павлом и са Јованхом, па да само једним ударом своје мале али саажне в одважне песнаце уклони све препрека које С/ стајале на путу браку њиховом. — Татице, ја видим да са уморан, а и Јовица има сваког часа доћи. ^Зато ћу те оставити па ћу доћи по подне да тн довршим причу и да чујем твој Суд. А сад пааа татице, н пољубивши га у оба образа изиђе из собе, осгављајући! старца још је размишљала 0 свему оном, што се је пре тридесет и неколвко

година одаграло! Чвм је напустила очеву собу Лела отрча у кабанет свога брата. Међутим ова| беше изишао. Оглшао је на нмање. Како је сгвар била хитна, Лела се преко телефона са њиме споразумела Испричала му је све шта се је десило у 0чевој соби, и зарад доброг исхода ствари, позвала је да одмах по ручку дође Са Јованком у њен стан, ради завере против оца. како је весело добапивање брату. Тачно у дза часа по по* дне Павле је био саЈованком код Леле. Нако од укућана није приметио њихов долазах. Лела је пре њиховог долаека упозмала и свога мужа Са завером. (Свршиће се)

„Сгражв“ орнма огласе ко умереној цени