Стража

ББОГРАД ПОНЕДЕЉАК 7 1ЕПТЕМБРА 1915 ГОД.

ГОДИНА V 1>РО) ‘х52

СЛОБФДОУМН* ОРГАН ЈАВНОГ МИШЉЕЊА

БРОЈ Ј> ПАРА

С 1 *н 1 ’ел »»I. »•»*»>Л 1 > '■ <>е»*|I»I »л Лр .2 * Оиш с* Т А м■ ■>»« : рд ";у П#»'В Џ М§ЦЛ**«М* НИ€*» »I иргтж ју. Ру»» 0 »• "• »М^ 1 Г Пкп, ругоимв, нц I С»С пст » ЛО ШТ1 «• однгс* иа Л*«т сл*т*ил»С1Н>у иста

ИЗЛАНИ С ВАКИ ДАН У 6 М. ПРГ ПОДНК | " У Р Н Ђ У Ј К О Д Б 0 Р | 1Г.ЧЕФОН УРР.ДНИ11П ВА 1092

Страх од Србије БУКУРЕШТ, 6 сспт. Дознаје се поуздано, да је на саветовању у аустронемачким генералштабима дефинитивно донета одлука. да се противу Србије не предузима никаква офанзивна акција, пошто то вратоломно предузеће изискује огромне потребе, које су сад Немачкој неопходно потребне због руске офанзиве.

ДАРДАНЕЛИ

Захвзљујући неодлучном држању Румуније и сувише првјатељском држању Бу гарске ушло је дарданелско питвње у другу половииу године, јер је Турска могла успешно да се одупре како савезничкој сфанзиви у мореузу, тако и офанзиви на Галипољском полуострву.

А у неколвко махова, савезнички представници от крИвали Су читаве трансплр те ратног материјала намв’ н.€не Турској.

Четворни ]е Споразум прабегео псследњој мери: енергпчним кораком тражио је да се оваквој политици учини крај. И из гледа да је Сво имало утицаја, јер по последњим ве стима Турска је остала без мунипије а снабдевање пре ко Румуније и Бугарске о немогућено је. По једнсј другој депеши, ■ која се потврђује и из Беча ј Савезници су учинили све| нужне припреме за поиовнуI сфанзиву у Дарданелима. СудеНи према припремама, ова ће сфанзива бити сд ; лучујућа, и оно што ге је требало одиграта пре не колико ме:еци одаграће се у току овог месеца. Дар-! данели су кључ сатуације на Болкану Али ]е њихов значај исто т*ко велаки и за остале борбене фронгове; јер ,падом Дтрданела решено је питање Цариграда, удара се темељ успешној ру г кој сфтнзиви а пре ма томе освгурава се и ко нчан успех С«везннка. рг&ош Сретох јуче на Чубури једну стару Циганку где иде и иешто грди и негодује. Приђох јој и упитах што је

се љути, а она ми одговорн; Да није право а ни Богу драго, што Циганима не дају јело из руских кујни, кад су и љихови мужеви и браћа војници, а што да се даје Јеврејима кад се извлаче и не иду у ров. Цигани су бољи од Јевреја! заврши она. Аргус }($мачкг п ђугарска Потрошња иемачког новца у Софајв — Курс наполеоиа Ссфвја, 6 септ. Аустро немачки агента у врло великом броју свако дневно стгжу у Ссфију, где купују од прекупаца за звечеће злаго сав земзљ ски производ. Пстрошња немачког новца у Софеји достигла је невероватну ци« фру. Наползон који је у Бугарској за све време трајања рата био стално на цеки од 28 лева, сад је од једном :мао на 23 левг Осшавка бладе Преокрет у Софвја Софија, б септ У овдашњим политичким круговима, који стоје у контакту са ; данашњом бугар С*сом владом. говори се од пре два дава о могућноств промене кабанета Латентна криза може да избије сва ког часа.

могне Бугарску у чишћењу Дун*ва од^мина, како би се могге успост« иги везе између Аустрије и Бугар Ске; 2) Румунија кма да да кзјаву да ће за све време рата ссгзти неутра ша и 3) д* ће у случају српско-бујгарског сукоба остати нем | лосматралац и да неНе сво• јом оружанои силом ин |тервевисати у корист одр! жања Букурешког Уговора. За ове услуге Аустрија Јје ставила Румунији у нзглед ов« концесвЈе: 1) Бе !с*рабвју; 2) Крајвнски а пожаревзчки округ и 3) Румунскн жнваљ у Траи силванији добио би пуну ' аутономвју.

Са Мора >— Потопљен мемнчки транспорпи брод Атвна, 6. септ један енглески подмор I !счи брод потопиоје у бли!звни Мокрикое један не|мачки транспортни брод и 125 шлепова натсварених !ратним матернјалгм. Овај; транспсрт :е пратио ;едан| турски контра миноносац, који је утекао у Босфор, да не би био торпедОван.

Лмерикднци и Нвгленн иа нашу

децу

\ттш

Шта је Аустрија тражила од Румунијс. Букурешт. б септ. »Адеверул* донос« из добро обавештених кругова да су се аустријски захгеви упућени румунској влади састојачи у овоме: 1) Румунска влада има са своје стране да потао-

Коликб је наша хрзбра војска својим јунаштвом за дивила и задобила култур ни свет, види се најбоље по одзиву културних народа, целога света, који нас на разне начнне помажу! Поред мнсгих страних мисмја, које су дошле да нашем народу помогну; поред разних поклона, које чине нашам храбрам војницима оив су основадв

још » школе за снроча^ наших ратнвка. Тако на цример кнегвња Трубецкој, основала је у Нишу код цркве Св. Николе две школе једну за децу до 6 гоаина а другу за одрасде. Ту поред наставе депа добијају доручак, ручак и вечеру. Имао сам прилвке да обнђем ову шкслу и ја сам счтраи тим што сам видео. Опхођење наставница са децом необичао је добро. Са малои деаом аабављала се једна наставнвца — Срл* киња а са одраслом насивница — Рускиња. Она прва забзвљала је децу игром и дечнјим песмама на српском језику, а ова друга са аесмама на руском језику. Обе су радиле на отвпреиом пољу. Наши пријатељи Американца основали су амбуланту у Нвшу више Св. Николе,*где сваког дана, сем недеље — ирегледају болесиу децу и лече бесплатно. Али се миси а није на овоме задрж»лз. Она је у својим доброчвнствгма отишла и дзље. Мнсија тражвла је од општвн ског суда списак деце погинулих или умрлих ратни> ка, пошто је намерна да оснује завод за васпнтање. Овој жељи наших пријатеља општински суд је изишао ва сусрет и кроз неколилико дена послаће се Ми г вји спвскови. Српскн нарсд вазда је био захвалан својим добротворима н умео је ту Своју благодаоност да пренесе и на своја поколења! И овсга пута српскв је народ дирвуг пажњом и сиипатијама својих племзиитах пријатеља и савезни* ка в умеће достојно да се захвали! т. к.