Стража
БЕОГРАДСРЕДА 9 СЕПТБМБРЛ »9)5 I ОД.
ГчјДИНЛ V БРОј*
ВРОЈ 5 ПАРА
Стаа Рса»*пг*»Ј€ ■ Ааманвс гратос К©с«а(ш V л. б* ;2 О' КК1 с* Л*\У ј а л а««1Г I Џ»Ц ‘Ј П«» в у гар н л, Н*П иМна (• п кс« I *• ири**[у. Ру*о|*п с• н« кр|1 к *I?. Пчш*. ру*вПШ€• «•• *ц ■ с»е •с*т*лв ш тт <• ОАМОС« М* Л»СТ, с н* I* тоигу исгв
И&ЈАЗИ СВАКИ ДАН У 6 Ч. ПРК ПОДНЕ
У Р В Ђ У Ј В ОДБОР
1
ТЕЛЕФОН УРЕДНИШТВА 1092
ВИЉЕМ У БЕЧУ
БУКУРЕШТ, 8 септ. Из Беча је овдашњем аустро-угарском посланству јављено да ће тамо у току ове недеље допутовати цар Виљем са својим штабом. Тврди се да ће на састанку између царева бити утврћен нов операциони план.
НА ПРЕЛОМУ
Бал;:-.нска к]..'Ј?за је акутна а С њож и Е ропска. Прва уцар;:п од па за некс/;нко д«на дјекнуће страхсвктг Ои ииа по мишљењу свих днпломата овсга света, ла реши пита ње с надмоћности јегне . 13 друге зарниене стране; п'иТЗНЛ које се затегло с крај.а на крај Европе, хао каца на гудалу; са*о да прсне. И код тог новог Гордлјевог чвора, који се опет некако завезао око Маћедовије, секара је, попут А.•.ександра М»ћеаонског у рукама браКеБугара. — 0, маого части, за браћу Бугаре И све свр.пске држае сгале Су око њнх п напрегнуто окренулн главе гледајући ;ад ће секира пасти и рзсћи чвор. Само, ми се јед 10 г бојимо. Бојимо се дабраћа Бусари не распале т>м секирои, у ме сго по ЧЕОру, по около
сгшно, А то је првн пример у Европи, и врло ре' дак чак и за велике држа ве. да један народ држи своју судбину у својој руци. Да т ће Бугарска умети да гскорвсти тако диван положа)? Ј«р не»а погледа само на понеког свог суссда, па нека " се ОДЛучи. Кслико би он део за такву једну прилаку да,- сам ре шава своју судбипу и да му нико не кроји ћулав. Иколико ли ће Бугарска дава ти за још једну такву прилику, ако јс сада пропусти.
јМош Имам једног пријатеља страшну небрнгу. По њему, све ће се свршити како ми хоћемо. И он има своје: хоће да може... — ПЈта је с Дарданелима? питате га
стојећимлава&тг. & %
Ну| ба;?0 како било, Бугарска| је н.т лрелому. ®на има данасда, реша<ј вајући ^вај модеран ш ди пломатски Гордијев чвор,; реши и своје сопствено па- ј тање. И за кас би билој много миаије, а и за њу| много пробвтачније дауто: своје решавање унесе сву озбвљност данашњих при лика и сву важност постав. љзти питања. Јер, ту одстуинице више не може ба-; та, а сви су роковв прошли.! У Бугарскам је рукама Суд б«на Цариграда — веле| Бугари и сва им двпломатија оног света то изгледа, | не пориче Али, ии мислимо, да Је дангс више но и-; :*да, у њиховим рукама, њвхова сопствена судбина. И они, што је најважније. ма како и ма које питање било постављено, имају у-: век да реше и своје соп-ј
№ I Еуш Ривалство око пољске круне Букурешт. 8, сент, Неспоразум између Беча и Бсрлина око пољске круне узима све озбиљнији карактер. Сгзнаје се да је Фрања Јосиф послао цару Виљему писмо у коие га потсећа на пргва хабсбур шке круне на краљевску пољску круву. Кандидат је Аустрије за пољску круну ерперпогКарло Стсван.
Опет мир Новн немач и предлозг / Букурешт, 8. септ. ОвДаШЊИ Л0СТОВИ Г?!ОТ штавају телегрзм из Жг леве, која јавља о новв.ч редлозима зз мир од стртне Немачке. Немачка је поед лог упутила днректво Ру г ији, и сгавља јој као услове за икр 5‘ д{из цЦо у Е вропи, а у Дарданелвма слободан пролаз за војне и тргон»чке бродове. Осим тога Немачка обећава Русији извесна права на Цариград. сковођа, који је кадар наћа достојне излазе из нзјјтежих псложаја. I Свагда прибран и ујед1начен, са свима љубазан и јприступачгн, обдарен вештином да одушеви своју јОколииу, ђенерал Алексејев ј Се и Сам потавко упознаје јСа свима потребама армије, сам даје све иаредбе на фронту, и седи за послом дубоко у ноћ. ј Постављање ђенерала А1 тексејева за руковаоца Вр-
ховног главног команданг биће у војсци дочекзно с сдушевљемем оно ће вгдахнути јаке, ојачаће малодушне и имаће утицаја на сву земљу Русији требају велики људв — она је велика земља. Она се нада и не губн веру гг ће. н у земљи, на државну управу доћв једна тако исто јака личаост. која ће, ужввајући нароД' |но повереље, извести државу на светао победни-пут.
Сиротињско бити ил‘ не бити
- Начелник штаба рускI Врховне Команде
Нови начелник штаба ВрIховног главног конанданга! руске војске, ђенерал Алек сејев врло је популараи вО|сковоћа. Руски у:песи у Галицаји! !који су били почели сломом аустријске армаје при ! воло тешким условиме ко* Красника, поход на Карпа 'Те, стотине хиљзда зарсб-ј љеникг, — све је то веза-; но за име ђенерала Алек !сејев?, који је тада биона-ј челник штаба код глзвног команданта југозатадног| ! фронта Затам сјајан излазак из тешког и опаснзг | положаја на Висли, кад су ј Немци већ били триумфз • јвали. хвалећи се, да су нам !припремили нови Седан, и неуморан рад, прожет ра зумевањем душе простог војнвка, ди«тован љубављу према Русији, и надахнут умом ришега стратега којн уме дА предвиди и дубоко схвати положај. Ђенерала Алексејева зна у армији сваки официр, а ко је рздио у ње^овој близани а читао његове кратке, јасае и категоричке на редбе, тај разуме шта значв спокојан и одлучан вој-
Један од иајважнијах прсблема соивјалне политике јесте пигање: да нико у држави не буде гладан. У рату то је патање најважни је. И кад је оно решено пола рата је добијено. У нас је то питање само изашло прец насјошодмзх у ночетку рага. Данас пак, оно је сасвим акутно. У сгмом Беогрзцу и то само у пороцЕЦ-ма рат.чика остало ,е 19 815 душа буквално без хлеб,; Захваљујући нипрезањ\’ месног бео г рад;ког сдбора нлзда је дала помоћ тој сиротињи у 90 хиљада двн. месечно. Ала то је, по извешгају самога одбора и суЕише малЈ. То је по 0 90 дин. дневно на једну душу — а то је та м*в само за суа хлеб. Па онда остају породице и онвх ко, 1 и нису ратници, тзко званз; општвнска си ротиња. Па онда: сиротиња целе земље. А то је огро ман број. То је данас једно од најважнфх питања, које Срби]а има пред собом. А тешко га је решити и зато, што се нико јсш од почетка — није решио аа га решв. Влада је сву помоћ била оставвла приватној нници јативи. На гај начин, она је мислила, најбоље да реши то питање: не решава јући га никако. Приватна
пак помоћ била је и сувише слабв л неорганизсванз и није дала никакве ревулгате. Питање једакле, остало отворено. И пошто се оно поново обрело аред владом, она треба н да га реши и то одмах. Јер, ми мнслимо да је то пигање врто важно, взжно исто тако као на пример питање о уласку Бугара у акцију. Несрећа је ако а вл*да не буде тако мислила. Помоћи шт;> прратну сиротињу, осигурати јој мвнимум за живот то је данас најважнија мера зладине унуграшње политике. |Ако би је се о*рекл* она :би довела сав тзј огроман јброј својих грађана пред стрпшно питање: ^бити нл' не бити. А онца?
Женски свет Каква треба да је девојка у 1Н години Један енглески писац који је , дуго година живео у Паризу, студирајући жнвот и манире младих парижанки, доиоси та' белу упустаиа: каква треба да це девојка од И> година. Ми ћемо цигирати нашим драгим читатељкама пд 16 година само оне тачке, које 6и могле корнI сно да се употребе и у нашим | животним приликама. .Девојка у мају пубертета ј не сме на себи да носи белу |хаљину безазлености ако жели |да не буде покапана неисиери! вим мрљама закулисногживога.