Стражилово

СТРАЖИЛОВО. БР. 3.

„Матици Српској" 100 Фор., срп. вел гимназији новосадекој 100 Фор,, православној општини новосадској 200 Фор., српском народном позоришту 100 Фор. и занатлијској задрузи 100 ф. Тело му је на Богојављеље опојано у св. успенској цркви, а проФ. Сандић изговорио је неколико топлих речи у хвалу покојнику. 0 М Е 0 И Ц Е. (Полемика о Шексиировим драмама и песмама.) У новије доба покренута је сумља, да је Шекспир сам написао своје драме и песме. Вели се, да он није био тако образован, да их је могао написати, већдаих је Ватон натшсао а Шекспир као глумац за поворницу удесио. Да богме да је та сумња наишла на жесток протест, и од године 1848. кад је Јосиф Харт у Њујорку сумњу иврекао, изашло је досад 255 књига, чланака и књижица о том занимљивом предмету, и то 117 за Шекспира, 73 против њега а 65 остају неутрални. По народности има их 161 Американац, 69 Енглева, 10 Аустралијанаца, 4 Шотландеза, 6 Канађана, 2 Француза, 2 Немца. Прозборићемо о том занимљивом предмету мало више у једном од бројева, што долазе. (Забрањене новине.) Велике немачке илустроване новине „ТЈћег ТЈапЛ ип(1 Меег" не смеју више улазити у Цариград. Криво је то, што је у једном броју тих новина насликан био Мухамед, свети пророк Ислама, с мршавим ногама и т. д. (Земљетрес.) Сигурно ће многи наши читаоци и читалице знати с друге стране, да је јужна Шпанија последњих недел>а у великој неприлици: потреси, и јачи и слабији, руше куће, пустоше поља, смећу брегове, убијају људе и т. д. Хиљадама је људи закопано у развалинама, штета се рачуна на многе милијоне. На овоме месту нећемо се упуштати у грозне појединости о томе потресу, него ћемо саопштити само ово, шта су учени људи докучили. Још од краја новембра опажан је у читавој Шпанији јак притисак ваздушни, који је местимице био и 770 милиметара; време је било уопште суво и ностојано. 20. децембра додирнуо је грдан и јак бурни талас земљеуз калејеки између Француске и Енглеске и тај је талас био 22. децембра већ у средиземном мору. Барометар јако пао, чак до 720 милиметара, а то је тако ниско, да је код нас у нашим ширинама нечувено. 22. децембра у 3 сата после подне осетио се у Лисабону доста јак потрес, а 25. отпоче несретан низ потреса у Андалузији. У исти мах, кад се осетили први потреси у Шпанији, беснила је тамо грдна бура и непогода, на висинама пао је дебео снег. Ужасни потреси у Шпанији као да су у свеви са оним необично грдним бурним таласем, који је пошао са Па-де-Кале, дошао у средиземно море и ту на пиренејском полуострову произвео онако велику разлику у ваздушном притиску. Потрес, који је 1. новембра 1755 порушио варош Љеабон, био је у таквим истим приликама. После шестнедељне суше потресе земља сасвим изненада као муња из ведра неба, јер није било никак-

вих пре знакова. Па и тада иосле погреса левала је киша као из кабла. На острву Искији при последњем потресу догодило се тако исто; после потреса падала је киша, да се мислило, е ће бити иотоп У свима тим приликама дакле потрес се збио баш у онај мах, када се околности у ваздуху и8ненадно јако и на један мах изменуше. (Гдумица у коттац с управом). У Прагу је био пре неколико недеља чудан конфликт у ческом поворишту. Најивна љубавница гђица Поспишлова издала је у неколико прашких дневних листова изјаву једну и дала равносити. Колпортажу су до душе одмах обуставили али је изјава ипак допрла у публику. Апел, тај на публику гласи овако: „П. н. славна публико народнога позоришта! Систематско оштећивање мога дара и здравља — а то је директор народног позоришта г. Шуберт узео себи за задатак, дотле ме је дотерало, да сам одмах одказала службу. Поближе о тим сплеткама за кулисама, којима сам ја жртва, јавићу милој публици тек касније, кад мало ладније будем судила. Бог зна, да се нерадо растајем с публиком која се према мени свагда пријатељски показивала. На част своју уверавам, да бих до издисаја служила том народном заводу, кад би на челу био човек, који нада све цени освештану цељ народног позоришта БИБЖЈОГРАФИЈА.*) Весели ДВОри Иве Загорице. Роман Милована Видаковића. Издање срнске књижаре браће М. Поновића у Новом Саду. Штампарија А. Фукса у Новом Саду. Стр. 232. Цена 80 новч. Џелатов конопац. Роман од Александра Петефија. Превео —ћ. Београд. Ивдање кшижаре В. Валожића Стр 150 Цена 50 новч. Цпганија или Цнганн и њихове досетке у иародним приповеткама Ивдање српске књизкаре браће М. Иоповића У Новом Саду 1884. Цена 30 новч. Стр. 64. Краљевић Марко Сриска народна певанија у 7 песама са истумаченим речма турским и гдикојим необичним српским. За штампу уредио А. Сандић. Издање српске књижаре браће М. Поповића у Н. Саду. 1884. Стр. 52. Цена 16 новч Краљевик Марко у слнкама. Српска народна певанија у 25 песама. За штампу уредио и слике удесио Александар Саидић. Друго издање, украшено са 10 слика. Издање српске књижаре браће М. Поповића у Н. Саду 1884. Стр. 148. Цена 50 новч. Ч итапка за први и други разред ниашх заиатлијских школа. Мађарски написали др. Геза Емерици, Мавро Гелери и Јосиф Петерфц Јагочки. За употребу српских ученика ванатлијских школа приредио Стеван В. Попонић. У Новом Саду. Издање и штампа А. Пајевића. 1885 Стр 306 Цена 90 новч. *) Умољавамо поштована писце и издаваче српских књига, да нам прате по један примерак свог издања, не би-л' ова библијограФија што потпунија била.

САДРЖАЈ : Трива свираи,. Слика из Потисја. Од Мите Живковића (Свртетак.) — Несретна дева, песма од ^ — Разни путеви. Приповетка Милана Савића. (Наставак.) — Где сте . . . песма Ив. Мартиновића. — Српске народне пееме упоређене с бугарскима од Ђорђа Магарашевића (Наставак.) — Призрак, са пољскога, од Н. — Поуке из медицине. Саопштава Др. Кода I. О варази. - Књижевност. „Арија и Месалина". (Свршетак.) Орао. Царић. Годшпњак. — Листићи: Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Читул.а. Смееиде. — БиблијограФија. „СТРАЈКИЛОВО" излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на ц,елу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара на годину. Рукописи се шаљу уред^ ништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТ. МИЛЕТИВА У НОВОМ САДУ.