Стражилово

183

ОТРАЖИЛОВО. БР. 0.

184

А бивају ли таква покретања у нашој земљи? Вивају непрестано, јер се земља непрестано хлади и због тога и скупља. У том екупљању морају делови унутра у земљи једно друго да стискују и лако је замислити случај, да се тим етискивањем са страна који део чврсте коре нешто у вис подигне. Али у том часу престао је дојакошњи грдан нритисак на масу нод тим местом; с тога прелази та маса одједаред и насилно у течно стање и у том се уједно и растегне. Тако може опет да се појави повремено магма у чврстој земљи. Она покуља одмах у пукотине између разметнутих стена, градећи рудне жице и ходнике, или ако је много, избија и на саму поиршину земље, што се у редовним приликама збива на вулкане у виду усијано-течне лаве. Слична појава посматра се и на гајзирима, што се у тако великом броју налазе на Исланду, ЊуСеланду и у Калифорнији. Пара, коју избацују гајзири, налазила се у извесној дубини у земљи као течна вода, која је била топлија од 100 степена, али због притиска етуба воде над њом није могла да прелази у пару. Чим се сад та вода мало у вис помакне, постане одмах притисак слабији, вода но-

чне одЈедаред нагло да кључа и гајзир да експлодује. Ништа се не противи немогућности те нојаве и на граници између чврстог и течног стања. Збиља су и вулкански избацаји исто тако ритмички као и експлозије гајзира. Дакле ни куљање лаве на вулкане, ни растење топлоте унутра у земљу не доказују још, да се наша земља састоји унутра из течне масе. Све те нојаве могуће су и кад узмемо, да је наша земља скроз чврста, за што говоре важни физикални и астрономски разлози и што је сасвим у складу и са Кант-Лапласовом теоријом, с којом су везане све наше нредставе о постанку и развитку наше земље. Мњење, да је земља сасвим очврснуто тело. не нротиви се — и тим да завршим — ни сликама маште, која је од вајкада тражила у утроби земље нечувена блага. Јесте, оно је тамо, у средини земље и око ње скриле се непрегледне масе злата и сребра, као ослонац и носилац за тле, по ком ходимо. Али људима није на жалост дано, да то неизмерно благо' потраже у његовом богатом мајдану, само духовним оком можемо да га гледамо у светлосги науке тамо далеко доле у недогледним дубинама.

ОЦЕНЕ И ~ЕђУДНЕВИЦА. Писма, приче и слике из живота у Србији. Написао М. ђ. Милиће' " вић. У Веограду, у краљевско-српској државној штампарији 1885. Коло мале 8°. Страна 325 (са двоструком 288. стр. 327) — Цена је књизи 2 динара или нашег новца 1 фор. а. вр. Ето, тако се зове та најновија књига нашег највреднијег књижевника народног, М. ђ, Милић.евића, која, као што на зачељу књизи пише — сад баш на свет изађе тамо у краљевству Србији. ПГга је то Међудневица? Биће. да многи не знају тој речи значења; нек не буде дакле на одмет, да вам најпре ту реч протумачим. Међудпевица (у нас у Ванату веле у множипи: међудневице) јесу оне три недеље дана између Госпође велике и мале, т. ј. од 15-ог августа до 8-01' септембра, сваке године.*) И како су то од год до год дневи за одмарање није само ђацима и учитељима, него однекле и чиновницима, а чиновник је *) Види Вуков Речник стр. 351. Него могли бисмо подметнути и ово значење тој речи међудневици: по немачки (116 Миз зе з4и п(1е п, што би у нас рекли онако српски-варошански: х 1асови одмора.

ПРИКАЗИ. и писац књиге ове: то ће онда бити и најновија работа ова књижевна вреднога М. ђ. Милићевића рад му за днева одмора, као што доиста трага тому има у књизи овој Што се упустисмо ето с почетка нриказу овом свом у тумачење имена књизи, хтедосмо тим наговестити, како вредни књижевник овај и свој одмор вољно приноси, да привреди књизи српској и књижевном нанредовању у нас. Еда би се бог-да и други на-њ угледали! Књига „Међудневица" М. ђ. Милићевића — свак ће и сам видети, ко је у руке узме и прочита јесте књижевно зрно бисера једно више у дугом, иредугом низу сличних, дивних работа књижевних истога писца; она је опет огледало, у ком се огледа и из којег избија на видик и на знање чисти, прави живот народа нам тамо у оних крајевих по краљевству Србији, куд још, по доброј срећи, није преким путем, напречац доспела вајна просвета са запада. Књизи овој још посебице цену диже, што нам у њој прибра писац мал-не цигле слике и прилике из иовосвојених крајева старе некад царевине срнске а дојучерашње раје султан-кану од Стамбо-