Стражилово

1 87

188

не буде сакрио коју цркавицу, те да му је братски зграбе! Само се у манастиру може на%и „ брат" насгојатељ, који %е одсеЛи с нове куће нови красни балкон, само зато, да, заједно с балконом, уништи и зачелна, слова од имена своме умрлом „брату" игуману, који је и кућу и балкон градио; само у манастиру „брат" ишчуаава из чесме заиисну плочу, да утре име „брату 11 , који је у манастиру довео воду, и наиојио жедну лењу „браЛу"! Какви су, док су монаси, такви су мажом, и кад су јерарси : зову се „браЛа ио Христу", а махом живе као злотвори „Христа ради" / Ено иогледајте! У оном сабору седе така три брата, и суде четвртоме брату! '. . . Тако казује М. ђ. Милићевић за калуђере тамо, што-но реч: „у Трему — јесу-л тако и у Срему" да бог-ме. није овде пута ни места, да се то надовезује. Него, душа ваља, знамо ми и иризнајемо, било је, па биће и данас међу калуђери и људи честитих и ваљаних. Али, дај да се вратимо к приказу и изређамо још где-што летимице рад прегледа и огледа. У броју 4. Први штаи (стр. 181—187.) — износи нам писац радост ђака, кад положи испит зрелости, па час пре похита, да купи штап, да се њим поштапа без потребе; па и злурадост опаку, како ђаци после испита тога не умеју да се захвале учитељима својим боље, него кад учитељ мимо њих прође: да му ни каие не скину ! Ба додаје на то и лепу поуку очинску. У броју 8. Хајка (на стр. 276—278) изведе писац пред читаоце чудног старца пчелара у пчелињаку, који ни сам не зна година века свог, а од младости живи сред горе и планине, и још чуднијег ортака му, смука, змијурину једну дебелу а хват и по дугачку, за коју старац вели, да јој је до седамдесет година, те му чува пчеле и кошнице. У броју 1 . у писму IV. приказује нам М. ђ. Милићевић Турке, који се не иселише из крајева српских „Турке, вели, који су некад ггретили Бечу, који су заповедали Будиму, и који су Београду наденули име: „КуЛа од рата !"... Па, де прочитајте, како ти Турци мисле о свом садашњем стању: „Ова је земља била ваша — говоре Турци тамошњим Србима — ви сте у њој царовали ире нас. Ваши стари нису умели чувати својега царства: аогрешили су, и Алах је узео царство од њих, и дао га нама, Турцилш. Докле су Турији радџли како Алах заиоведа, царство је било њихово. Али и ТурУ Новом Саду, о Сретенију 1885.

ца заборавише закон Алахов, иогрешише; и, ето царство се узима од нас, и враЛа се вама \" . . . Писмо ово своје завршује писац дивном и прекрасном приповетком љубавном о лепој Туркињи Зулејци и КостаЛи-е. фендији — приповетком, која достиже лепорекошћу и низањем мисли и осећаја, рећи ћемо без зазора: на приповедачке висине ђуре Јакшића !*) Нека је ово и оволико довољно за приказ „Међудневице^ М. ђ Милићевића — за ириказ. велимо; критичару пак нросто било, рећи коју и више, и поље му у том широко. Наговестисмо, како је писац ове дивне работе књижевне уметник у послу том, да му је ретко пара и такмаца било дојако у Срба-приповедача. Ко је досад, било шта с пажњом прочитао од ове руке књижевног рада М. ђ. Милићевића, припознаће и сам, да је тако. Али је у књижевним делима вредиог писца овог још једна замашнија врлина над врлинама — красни, разговетии, сриски језик на■ родни, што-но рекао некад Даничић за Бранка: језик српски народни чист као суза. Сасма ретке оне неподобе језичке мимо свеколике красне лепорекости народне, по свој прилици биће да су, што но реч: 1арзи8 са1атј, омашке из пера; на пример: са свим, васиитног утицаја. Стамена беше слободна (т.ј. удова); оиасност ; особите је важности... њих Лу (т. ј. Турке) узети за иредмет једног оделитог иисма и т. д. Књига је ова, као и преходнице јој, добро дошла сваком и мимо забаве, са наговештене језичке врлине над врлинама. У нас, на зло књизи нашој и развоју језичком, ето све већма маха отима, да речемо : срнски језик варошански, иомодарски , — туђег кроја и строја; чак и у књижевним делима писаца, која токорсе одликују пред светом наша учена друштва „наградама!" У Међудневици М. ђ. Милићевића наћи ћеш, није само лепореку богаштину у реченицама и изрекама, него и обиље у речма појединце, којима многи и многи писац у нас ни помена до јако не знаде, него крпи и тавори се којекаквим надричењеми повоковањем речничким. а без потребе и. т. д. Нека би цакле читачи у сласт читали, ако не другдаш а оно бар у међудневицама својим, кад доспеју, Међудневицу М. ђ. Милићевића! Међудневица се сама собом нрепоручује најбоље — те ту није од потребе ничије друге препоруке. *) Приповедач назва причу ову рапавом, те тим сам себи учини кривду највећу! Алекеандар Санди^