Стражилово

377

СТРАЖИЛОВО. БР. 12.

378

слетку Љубица реши те позове Милића, да је прати. Даринка избере одмах Машића, Мара Путникова замоли Лукића, -Јулка Костићева узме брата свог испод руке, Рајићка Пајића, Анка Стајићева глумца Добрића, Петрићеиа Стојковића, Блажићева глумца Вабића, Десанка глумца Дражића а Драгиња, која се није никако хтела решити, приступи напослетку Градићевом Бошку и узме га за руку. Кад је Дражић то видио, очи су му од радости севнуле. Та узела је дете за пратиоца ! А то дете био је и брат девојке, коју је пратио о,н. Та на нежнији начин није могла показати, како не мари никог, и како опет на њега мисли. Шта је он са Десанком говорио, није знао ни сам, и био би на мукама, да га је доцније когод запитао, како је забављао лепу швигарицу. Остали мушки свет ишао је за њима;

на лицу где којег могло се видети. да је изненађен и то не најпријатније, што мора да се шета без женског друштва, и што је при девојачком избору тако ћутке пропао. Парови су обишли башту, били су поново у винограду и уђоше на послетку опет у башту, где су игали по свима стазама. Кад су дошли до оног места, где је „остарина" седела, окруже је и почеше да певају. Глумци стадошеједан до другог и многа лепа песма прне у вис у плаво небо, где се већ видели први трагови вечера. Међу тим, док се певало, спремише слуге и служавке столове за вечеру, и кад и то би удешено, позове дошаћин госте, да поседају. Сви поседаше у истом реду, као и при ручку. Весеље је текло, здравице се чуше по ново а музика је свирала све лепше и лепше. (Наставиће се.)

ДВЕ ОЦЕНЕ Г. ФРИДРИХА 0. КРАУСА.

емачки часопис, „Бав Ма§аг1п Гиг сИе 1лМега' 1иг <1ев 1п- ипс! АивкпДе^," донео је у 19. броју од лањске и у 4. броју од ове године две оцене из пера г. Ф. Крауса, које са своје дрскости заслужују неку пажњу и с наше стране. Прва се оцена бапи „Балканском царицом" кнеза Николе а друга хрватским песником Августом Харамбашићем. Као са неке духовно-моралне висине растреса и размеће се г. Краус над песничким производима и над личностима кнеза црногорског и Августа Харамбашића. Са фељтонском површности и са неким бајаги досетљивим скакутањем и боцкањем труби он по том часопису ништавило и шупље фразе у тим делима. Па на основу чега је изрекао своје тако суверене оцене ? 0 „Балканској царици" није имао ни толико појма, колико се захтева за летимичан извештај каквог обичног рипортра; он је на основу неких одломака изрекао своју пресуду, која, кад се узме важност и углед споменутог немачког часописа, и сама добија важност и углед, или боље да кажем, добила би то све, да није писана начином, који није достојан таквог озбиљног часописа. Овако побија начин вредност те оцене и поКазује јасно, да г. Краус о битности дела, о којима говори, нема чистог појма, јер би иначе говорио о њима и не би површност своју маскирао јефтиним перзифлирањем дела и личности. Е, али кад човека копка, да се пред страним светом истакне као зналац јужпо-словенске књижевности, који — између редова се даје разумети — управо више вреди, него цела та незнатна књижевпоет!!

Бећ почетак оцене је пун безобзирности. Г. Краус вели овако : Или грми, ил' се земља тресе? Ил' удара море у брегове? Нити грми, нит' се земља тресе, Нит' удара море у брегове, већ хука бука ради „Балканске царице" кнеза Црне Горе. Тако, у том правцу карикира г. Краус не само ту драму. већ и начин, како је дошао и до оних одломака из ње. Г. Краус се обратио на, као што вели, „Његову Ексцеленцију министра богочасти и наставе у Црној Гори" и замолио га, да му пошље који примерак „Балканске царице" на оцену. Дуго је чекао на одговор; али на послетку добије — не одговор од личности, на коју се обратио, већ неколико бројева „Црногорке". У једном од тих наиђе на одговоре уредништва, да се „Балканска царица" не може добити, јер је још у рукопису. То га је чисто збунило. Да, вели, кад је дошао к себи, то је генијална мисао министра, да употреби новине за своје кореспонденције! Он није хтео да призна оно, што је за цело увидео, да му министар није хгео да одговори, држећи га за оно, у што се и ишчаурио, за дрског пустолова, него је целу ствар тумбе окренуо, и за нанесено игнорирање почео се да свети свему, што јес „Балканском царицом" у свези. То је основа његове „објективне" оцене и ја разумем, да га је та морала прилично жацнути и помутити му јасан поглед и у дело кнеза Николе.