Стражилово

511

СТРАЖШ10В0. ВР. 16.

512

зура је забранила била и издање његових „Религијозних иризнања." Писац их је онда издао у немачком преводу. Тако ће по свој прилици радити и са најновијим својим делом. — Седамнаести број „Рое^ске Везе(1у" доноси сатирично-хумористичан епос Сватоплука Чеха под насловом: Напитап. У епосу се томе сво људско друштво и разни сталежи његови тако мајсторски пгабају, да се, као што критика вели, у данашњој светс.кој књижевности не може наћи томе равна дела. — Изашле су од Сватоплука Чеха „Кгезћу 2 сез1з" (Описи с путова), у којима има много занимљивих комада у белетристичном облику. — Од Ускрса амо издаје др. Карло Сиген код Рајснера у ЈГипском лист под насловом „Вег Сћгот81з и Лист ће излазити свака три месеца а биће у њему у кратко по азбучном реду све важније белешке, што донде изађу у дневној преси.

0 М Е 0 И Ц Е. (Певачица кнежекског рода.) Зацело је то необична појава, на подију јавног каквог локала видити ћерку старе племићке породице, како међу продукдијама атлита каквог, међу врачолијама каквог мађионичара или скоковима играчице какве, пева песме а радознала је публика крај јела и пића гледа и замерке јој чини. А има сад таква једна певачица, кнегиња Марија Пињателијева, изданак врло старе нлемићке породице талијанске. Чудновате мора да су прилике, које су принцесу Пињателијеву навеле, да пође том стазом; но у главном је канда најјачи мотив то, што принцеса хоће својој својти да пркоси, иначе би зацело женскиња њеног положаја и изображења могла наћи других средстава, да зарани себе и своју децу Проноси се о њој свашта али биће да је ово истина: Марија Гајетана Пињателијева родила се 1851. у Напуљу а најстарија је ћерка Фабрича Пињателија и жене његове Карлоте Розе, која је поникла из кнежевског дома Капомаца а надалеко чувена била са своје лепоте. Тек ако је прошло година дана, како се родила мала Марија а отац њен незгодно падне с коња, угрува се и наскоро и умре; на неколико недеља после нагле смрти страсно љубљеног мужа роди неутешна млада удовица опет ћерку, којој надену име Еманујила. Удовица се сасвим повуче од света те је пазила и неговала само своју децу. Али је отац једнако напаствовао па после године дана мораде поћи за херцега Реџину, послакика напуљског и сицилијанског на руском двору. С њиме се пресели у Петроград па су тамо живили, док се нису год. 1860. у Италији изменуле околноети; херцег тада изгуби службу, настани се са својтом својом најпре у Риму, после у Паризу и ту у Паризу умре год. 1867. Херцегиња није баш бог 8на

како сјајно остала иза мужа, али је била још једнако лепа те се надала, да ће се и по трећи пут богато удати, а мислила је, да ће је запросити познаник њен, зјело богати гроФ Мјећислав Потоцки, који је са своја два сина често долазио у кућу. Више се дакле преварила него обрадовала, кад једног дана гроФ у ње запроси две њене ћерке, већ удаваче, за своја два сина,па од то се доба завадчле мати и старија ћерка. За време немачко-Француског рата одселили се били Пињателијеви и Потоцкови у Лондон Новембра 1870 венчао се Никола Потоцки са Еманујилом Пињателијевом а на неколико недеља после тога требало је и МариЈу Гајетану пред олтар да одведе гроФ Григорије; али наједаред стигне глас, да је Григорије, који је у Паризу остао био, умрво. Како је то наједаред било, није никад дознала тужна невеста. ГроФ је Потоцки својој свастици осигурао сјајан мираз те је тако било просилаца тма божја; но тек се године 1876. решила Маркгја па пошла за гроФа Дудвика Пипера, за кога се говорило, да је здраво богат, а уЉсабону отворио је банкарску радњу. Ма да је брак тај био благословен са троје деце, ипак ни муж ни жена нису били срећни, јер није било унутрашње армоније. Марија се Гајетана осећала, да је муж „не разуме", гроФ се разонођавао на другу страну, на дому се Пиперовом гложило и свађало сваки боговетни дан, 1879. се раставе, грофица нлново узме своје старо иородично име па се са децом врати евојој својти. Тамоје нису баш бог зна како дочекали, ни богомољка јој мати а ни шура; но овај изјави, да је принраван давати јој 12.000 Франака годишње, да се издржи. Е али принцеса Пињателијева — тако се сад опет звала — није умела с тиме да ивиђе на крај, а ни рента јој није свакад долазила уредно, те је тако сиротица морала по који пут заложити свој адиђар. Није знала најпосле шта ће, па одлучи да се ода на иозориште те да буде певачица; сећала се, како су је хвалили и уздизали, кад је још девојком певала у дворани матере своје. Учитељи, код којих је сад наново почела ревно учити, мора да су јој рекли, да јој глас није доста јак за позорницу те тако у пркос својим високородним рођацима закључи, да покуша срећу као певачица шанзонета. Шуро њен/гроФ Потоцки, наумио је, да јој унапред загорчи тај чудновати смер њен, па кад је први пут ступила у Паризу у локалу Са^е, Сћап1зап^ <1е 1а зса1а, гроФ потплати њих неколико, па је поштено извижде; тако је прошла после у А1кагаг <1' 1пуег'у а и у Марсеју. Да би гроФу натрла рена под нос, понуди се принцееа чак и за послушницу у пивари некој а после изађе и на циркус као јахачица. Сад се опет вратила шанзонети, па на том нољу огледа срећу по Немачкој. У Бечу и Берлину није критика велику баш хвалу одала њеном певању али је публика несрећну жену, што се крај свег свог садапгњег ниског положаја влада достојанствено, дочекала са милосрђем и саучешћем.

САДРЖАЈ: Са стене. Песма Мите Поповића. Кнез у купатилу. Приповетка Јаше Игњатовића. (Наставак.) — Елегија* Од Војислава. — Разни иутеви. Приповетка Милана Савића, (Наставак.) — Млади раст. Песма Криланова. Са словеначког Н. — Путописне црте. Успомене из Италије. Из Помпеје преко Кастеламаре и Сорента на Капри. Пише Ђорђе Дера. — Девет браће и сестра Марица. Народна песма. Прибележио Ђорђе Свитлић.Материна заклетва. Српска народна приповијетка из Горње Крајине. Из збирке Владимира Красића. — Књижевност. Оцене и прикази: Поука о чувању здравља. Од С М. — Љстићи: Допис из Будим-Пеште. — Писмо уреднику. —• Гласник. — Позориште и уметност. — Књижевне новости — Смесице. „СТРАЖИЛОВО" излави сваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 новч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМГГАРИЈА ДРА СВЕТ. МИДБТИћА У НОВОМ САДУ.