Стражилово

541

СТРАЖИЛОВО. БР. 17.

542

Сваке је хвале вредно, што је млади преводилац часове свог школског одмора — био је тада још петошколац на гимназији, — употребио на то, да се вежба раду, којим ће припомоћи, да деца добију здраве и поучне читанке. Издање је доста на очима, артија би додуше могла бити глађа, али је према томе и цена одмерена. Новој књижари-издавачици препоручујемо, да издаје и даље лепих књига за децу али да баш код књига за децу пази боље на — коректуру.

бШ 8Е КУАШ 2КАК ОКО ШвУепзка сгЧЈса ос1 рго^. <1га А. СоЈлпауега. 1Ј 2а§гећи 1885. Тјбкага „Кагос1гпћ ЈЈоутаћ." Стр. 9. 1. 0 Ускрсу ове године изашла је горња књижица и зацело је поникла у племенитој намери, да нам покаже, како ваздух кваримо, па да се од тог чувамо. Намеру ту и постиће писац. • који је ирофееор хигијене на загребачком универзитету, а и неће. Наше мишљење оправдаћемо. Књижица ова треба да уђе у сваку па и најпростију кућу у првом реду хрватску па онда и у српску, где год је пристала, јер је латиницом штампана. Ту да изнесе читаоцу махне у његову живљењу, па да га поучи. Тако бар ми схваћамо задатак књизи овакој. Ако је пак писана само за интелигентнији свет, онда јој је сувише мало намењено, јер интелигентнији знају већином, чиме ваздух кваре, премда и опет мало маре за то. Простији и прости део народа не узима ни на ум, да квари ваздух, шта више неће да призна, ни онда, кад му кажеш и кад му јасно докажеш то. За њих се мора писати. Њима треба пружати и силом књиге оваке у руке. Ал њима не смемо писати тако, да не разуму оно, што читају или да им је сувопарно то. Народу треба писати онако, како је за њега, и како ће разумети моћи а путем и начином, како он сам мисли. Др. Батут је код нас ногодио прави пут. У овој књижици је баш у том погрешено. Кад ју човек прочита, не може рећи, да је писана за народ, јер долазе научни изрази па још и изрази, које народ не може никад знати, јер су самовољно направљени и — народ их није никад чуо.

Допуштамо и признајемо, да се не даду научне ствари нисати тако, да нема у њима науке. Али додајемо, да се наука и научне ствари морају у тако одело обући, у коме ће их читалац с места познати. Слободни смо навести, не научне изразе него баш речи, којих нема у српском језику а тешко ће их бити и у хрватском: тлак, билине, живчевље, ирозрачују се станови, уздух, плинови, колање крви, производ растворбе, височина, меканична примјеса итд. 2. Писац је навео много прилика. у којима кваримо ваздух и протумачио нам, како то бива. То је лепо и хвале вредно. Но он се више бавио са ваздухом ван кућа, ван соба, у којима живимо. а како се овуда квари ваздух треба нам да знамо куд-икамо више и пре, него како се квари ваздух ван иаших станова. Ако се ваздух и квари ван куће, није тако штетан, јер се покварен ваздух туда брзо и разиђе ал нокварен ваздух по собама је од врло штетног утицаја и од штетних последица по људско здравље. По станових баш највише и кваримо ваздух. Кваримо га и што морамо и што не морамо. На нечистоту и ђубре по собама нростијег народа требало је ударити. Тако би књига ова још више цељ своју постигла Оном треба говорити, који греши и не увиђа а не оном, који се чува од греха и с&м. Нисмо нашли у књижици овој, како прекомерна ил недовољна влага квари ваздух. Но у накнаду зато имамо врло лепо наведено, како се ваздух квари угљеном киселином и „плинови, који се развијају вријењем." На једном мвсту читамо, да „женске и дјеца мање кваре зрак." Овде не можемо да знамо, зашто „женске" мање кваре, јер троше ваздуха толико исто у сату као и мушки. Напослетку додајемо, да наш народ овуда зна за зрак само ван куће и кад каже зрак, разуме увек чист и здрав ваздух. Нешто смо се мало више задржали са тим, како је извео писац своје дело и ни смо се у том слолшли па онет препоручујемо ову књижицу сваком, ко зна и хоће да зна, како му је здравље највеће благо на свету. с. М.

I?. ——

ПОЗОРИШТЕ Ж УМЕТНООТ. (Српско народпо позоришхе.) Ив Мигровице нам се јавља е. пријатељске стране о раду и стању народне поворишне дружине ово : Нретплата износи од представе 70 Фр. осим тога падне на каеи ва једно вече до 30 -40 Фор. За-

жалити се мора на Митровачку интелигентнију публику, што не похађа представе недељом; врло их мало има, што тај дан долазе у позориште. Од последњег извештаја амо давани су ови комади: „Дебора" од Мозентала, „Ивбирачица" од Косте ТриФковићл, „Наше жене" од Мозера и Шентана,