Стражилово

СТРАЖИЛОВО. БР. 20.

63Г)

опште, онда се латимо нагаих легендарних иесама, можда ћемо тада о њима лакше моћи што написати, да им боље упознамо важпост њихову. Сва предања и већина учених људи сведоче, да су Словени поштовали једнога бога-богова, почетника и створитеља неба и земље, светлости и буре. Њему су потчињени и њега слугаају сви богови, као гато слушају свога старешину сви чланови једие задруге. У једном словенском књижевном споменику помиње се име тога бога, а то је: С в а р о г, и као што већ споменусмо, значило би то: с в е|т л о н е б о. Што дакле нађосно у старо-индијском: Уагипаз, који заступа небо, и грчком: ХЈгапов, то би код Словена нашли у Сварогу. Сви богови морали су и код Словена имати сваки своју силу и власт, којом је управљао у природи. Међу таковима је најсилнији и најстрашнији бог виновник грмљавине, који се код словенских народа назива Г1е р у н. У љеговим су рукама муње и громови. Возио се по небу на ватреним колима и коњима, који огњем дишу. Разне демоне гонио је ватреним стрелама, а то су муње, пролевао је кишу и надгледао земаљске жетве. Бога громовника беше код Индијанаца, Римљана (ЈиррИег кшапз), Германа (Боппегег), а сви ти су народи са Словенима и јога неким другим, како споменусмо, чланови великога индоевропскога племена. Име Неруново спомиње се у разним словенским и несловенским споменицима. У Несторовој кроници из год. 907. читамо на једном месту: „и клагае се оружјем својим и Перуном, богом својим, и Волосом скотијим богом, и утврдигае мир." Из год. 945. читамо: „а који нису

кргатени, да немају помоћи од Бога ни од П ер у н а; — да буде проклет од Бога и од П еруна. Име то спомиње се и више пута и на другим местима. Осим Сварога, Перуна имадоше Словени још других божастава, веровали су, да је Сварог, највећи бог, имао синове: сунце и ватру. Јужни пак Сло ени мисле, да се од тога пајвећега бога родише :сунце и зора, месец и звезда Даница. Све су то била красна деца небескога светила, извора свега, што живи и постоји. Сунце се назива још и Д ажб о г о м, а у тој речи корен д а ж, д а г не значи ништа друго, до ли оно што горе, дакле би Дажбог морао значити „бог, који горе", бог сунца и ватре. Руси су га називали и Дадибогом, т. ј. богом, који је даровао светило. Осим тога поштоваху Руси Велеса, који је даровао летњу пашу и заштићавао говеда. Полабски Словени су га поштовали у имену Триглава, као господара неба, земље и подземља, замишљајући га себи, да је имао три главе. Осим тога звали су га и Сватовитом, који је имао четири главе, јер је он створио четири годишња доба: пролеће, лето, јесен и зиму. Звао се и Јаровитом, Јутрбогом, богом пролећа. Осим ових имамо споменика, у којима се спомињу богови ветрова, буре и непогоде. Такав би се звао: Стрибог. Било је и других божанствених бића. Тако се спомиње: Радгост, (различито пигау то име), биће да је био бог рата. Кип му бегае од злата са златном тицом на глави а представљао је млада војна. II о г о д а беше бог доброга времена и пролећа. Има и више других имена, којима се зваху поједини богови. (Наставиће се.)

с т.

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ. ЕДАН ПОГЛЕД НА ШКОЛУ. Хигијенска ^^студија дра Лазе Стефановића. Прештампа-

но из „Народног здравља". Београд. Краљевско-српска државна штампарија. 1884. стр.58 на 8-ни. Обрадовали смо се, кад прочитасмо у „Одјеку", да је изашла ова студија прештампана из „Народног здравља." Како је у „Народном здрављу" нисмо читали, наручили смо таки горњу књижицу а у нади, да ћемо наћи у њој много што-шта, што се односи на

школу, ма да Је ово само Јвдан иоглед на школу. Држали смо, да ћемо у тој књижици имати прилике, да се упознамо са шкОлом у Србији, јер писац тамо живи, и, као што додније и читасмо, бави се са хигијеном у школи, Да је овако. вели нам писац на стр. 24.: „ио нашим соиственим исиитивањима у стању смо, да констатујемо то исто — главобољу — код ђака учитељске гиколе и богословије а у неким датим ириликама и код гимназиста ." Затим још на стр. 29. и 48.