Стражилово

621

СТРАЖИЛОВО. БР. 20.

622

„Ту студена вода провирала; „ђе ми црна крвца прокапала, „Туде никла замбак 2 ) и ружица; „ђе ми пала из рамена рука, „Туде слатка крушка проникнула, „Бехарила 3 ) и родом родила, „Што ми тјело земље прифатило, „Ту се ново турбе -4 ) саградило, „Прије зоре нег изгрије сунце!" Асан-ага сабљом замануо, Сабљом ману. осјече јој главу. Летећи јој глава проговара : „Ал нека те, ага Асан-ага!! „Богме си ме праву погубио, „Е да бог да, ти се разболио, „Логом леж'о дванајст годиница; „Еад ти био у шестој години, „Десна ти се страна осушила, „Кроз лијеву трава ироницала, „Све оч мене алала 5 ) тражио, „Ја ти никад алалити нећу! Тад се ага врати на чардаке, 0 чивији сабљу објесио, Довикује с.воју стару мајку: „Донеси ми калајли ибрика, „Да ја -узмем турски авдес на се, „Да ја клањам на вакат акшама!" Донесе му калајли ибрика, Сузе рони стара од очију, А брише их са главе марамом. Она жали своју милу снау, Јер је стару бјеше замјенила. А вели јој ага Асан-ага: „Не рон' суза, моја стара мајко, „Бољу ћу ти снау доводити!" Ал не рече ага: ако бог да! Вечераше и акшам клањаше, Ага леже у меке душеке,

Ага леже ноћцу боравити, А у јутру добро поранио, Да укопа вјереницу љубу. Сиђе ага у зелену башчу, А у башчу под жуту наранчу, ђе је своју љубу погубио. Даде му се нешто погледати: ђе јој пала са рамена глава, Ту студена вода извираше, ђе јој црна крвца покапала. Развила се замбак и ружица, ђе јој пала из рамена рука, Туде слатка крушка проникнула, Бехарила и родом родила, ђе јој тело на земљицу пало, Ту се ново турбе саградило. Ту мелећи 6 ) љубу закопали. Кад то ага очима видио, Бирдем 7 ) агу зима уфатила. Он се врати натраг у чардаке, Довикује своју стару мајку: „Стери мени мекане душеке, „Стери, мајко, дуго и широко, Дуго ћу ти, мајко, боловати!" Леже ага болест боловати, Свако јутро на гроб одлазаше, И од љубе алала тражаше. Кад је био у шестој години, Десна му се осушила страна, А кроз лијеву трава проницала. Опет љуби на гроб одлазаше, И од љубе алала искаше. Ал из гроба нешто проговара : „Ти не тражи од мене алала, „Ја ти никад алалити нећу!" Кад потпуни дванајст годиница, Тад умрије ага Асан-ага, А оста му саморана мајка.

*) Вјенчаних. 2 ) Један цвијет. 8 ) Процвала. 4 ) Код мухамеданаца значи то исто, што је код нас црквица, капелица у гробљу по великим градовима Али они то „турбе" не граде по гробљима општим, него на гробу или код гроба појединих заслужних лица, које у своје свеце уброје и тако поштују. 5 ) Опроштаја. 6 ) Анђели 7 ) Одмах.

РАЗНИ ПУТЕВИ. ПРИПОВЕТКА МИЛАНА САВИЋА. (Наставак.)

[еђу тим су Милића носила кола у Срем. ' Док је ишао кроз Каменицу, није много гледао око себе, тек кад је дошао у планину, поче се мало ведрити у њему. Свеж зрак, који је из шуме ћарлијао, упливисао је добротворно на њега. Заустави кола и сиђе се да нешке иде

кроз тај красни предео. С леве стране провалија, с десне шума и планина. Груди су му се шириле и он је осећао у тај мах неко песничко расположење у себи. Још никад није покушао да спева коју песму а сад му се несме наметаху и саме. Кад се попео горе на венац, седе опет у кола.