Стражилово

829

СТРАЖИЛОВО. БР. 26.

830

ги појав у природи. Загонетан му је. Страшан му је. Мучи се и домишља се човек, премишља и разбира ал — његов ум није ипак ништа према вечитој еили, према вечитим законима у природи. према оној дивној уредби и наредби надчовечанског бића. Диви се човек и чуди. Чуди се и диви. Што човек мање читао, што мање света прошао и видио, све више наћи ће, чему да се диви, о чему да приноведа. Ко мање путовао, све више има да опази. чему да се чуди, све више призора има, који ће да га занесу и да му ум вијну, да ни сам не зна, куда. Што човек више читао, што више света прошао и видио, више зна да нриповеда о красотама, о страхотама у други крајеви. Не идимо далеко. Наш Ј1аза из села био војник. Рата није видио, ал био у Пешти па можда и у Поли и у други мести, па шта тај не зна. Кад он разврзе разговор пред комшијама и познаницима, све се крсте од чуда. А шта све зна тек онај, који је више путовао и у даљи крајеви и предели био. Колико тај да ти приповеда! И о чему све! Ал не мож свако путовати. За то треба трошка. Истина, нађе се и таких, који о мало новца прођу доста света, који се са неколико крајцара у џепу нанромећу по свету. Ако и не. мож сваки путовати, може скоро сваки читати и прочитати. о чему му год воља. Да-богме прочитати и видити! Велика разлика! Куд-икамо одскочи оно, што видим рођеним очима, што чујем, што можда и руком дохватим од онога, што само прочитам ? Ал ипак ! Описивани су досад многи предели, читали смо о многим красотама и дивот..ма у разни крајеви, слушали смо и чули смо и о страхотама овде ил онде, — па оиет се и данас описују па опет још и данас читамо и слушамо о миогим стварима у другим пределима. И заиима нас то. И наслађује нас. Уживамо у природи и онда, кад само читамо. А шта би било, кад би могли све и видети? Уверен сам, да је сваки читалац овог штованог листа чуо, како има брегова, који ватру бацају; зиам, да је многи читао, како то изгледа, кад из брега ватра скаче; верујем, да су неки гледали баш онда у брег, кад је ватра из њега куљала, можда су и на њему били баш у онај пар, кад је пламен из њега лизао небу под облаке: и опет ћу да пишем коју о тим бреговима, јер ко слушао о њима, чуо је мање него што ће сад прочитати а ко читао, можда није све, а ко гледао ватру. видео је само један брег.

Намера ми, да што опширније и потпуније онишем ту дивоту ал и страхоту еветску, тај небрег брег, кад из њега може ватра да бије. 2. У многи предели на земљином шару има брегова, који од времена на време ватру бацају. Страним језиком зову се вцлкани. Име је то старо, прастаро, и латинско. Носио га један римски бог. Био то бог ватре ал и бог, који зна, како се метали обрађују јер без ватре не да се ни почети радити са метали. У Грка је био Хефајист. Он је на брегу Олимиу имао ковачницу и у њој двадесет вештачких мехова. Сковао је Хвфајист себи две златне робиње; говориле оне баш ко и људи и мицале се. Себи и другим боговима направио овај бог на Олимиу палате од туча. Ахилу је сковао штит а а Дијомеду копље и т. д. Вулкани бацају ватру; не владају се дакле као обични други брегови ал и не изгледају већином као њихова друга браћа. И у том су друкчији. Брегови-вулкани мање-више изгледају као купа каква: доле широки, а што ближе врху им, све су ужи. На врх вршка имају као неки точир, левак. А. то ће рећи, да су ту издубљени; изгледа као да су пробијени. Па се даде и спуштати у сам брег, у земљу. Кроз левак тај излази брегу ватра. То су вулкану уста, на која ватру сипа, сигурно, кад се што наљути, па хоће свету да покаже, у каквој је он власти, са каквим силама он располаже. Отвор у брега зове се кратер. Пајлепше као купа изгледа вулкан Еотоиакси у јужној Америци и вулкан на острву једном у бенгалском заливу. Нису у вулкана само једна уста; има често више кратера ал један је ипак главни. Један су права уста а друго су тек одушке. Уста, на која ватра куља, различито су велика. На Хаваји има вулкан са разглављеиим устима упреко до три иљаде седам стотина и деведесет метара а други, до њега баш, четир иљаде и седам стотина метара. Озго по вулкану има бразда; чисто је испаран, изгребен, испуцан. То је од кише, која пада док вулкан ватру баца а и иначе у мирне дане огњенога брега. 3. Кад брег ватру баца, страх те у њ погледати. Пре него ће почети ватра куљати, тутњи под земљом; кува се нешто у њој, справља се. Земља се и тресе. Каже тиме већ унапред свакоме: чувај се и пази, сад ће чуда да буде. Бивало је ипак, да се земља не тресе пре него што ће вулкан ватру бацати. Па и не тутњи него изненада покуља ватра из кратера.