Стражилово

1035

СТРАЖИЛОВО. БР. 33.

1036

када дође у походе бономе другу и одвалили му парче репа. На то беше одговор од Здибајевих то, што нападаше на гуска, на украс све живине Параскине, који имаЦше дугу шију и као капицу на главн. Тада плану војна. Баш те страсне недеље, када сав хришћански свет грехе откајава, те две комншје и њихова чељад гледали, како ће више пакости учинити једно другом. Никад још не беше у њих толико пребијених ногу и крила на живини, као тада. Највише су томе допринела деда, којих беше по по туцета у свакој породици. Вође беху с једне стране Олења, с друге Параска. Ни Терентије ни Андрија нису се мешали у ту војну и не једном мишљаше свак за се о помирењу. Али, у њих беху жене, које не могаху поднети то породично ругло. И њима, и свем свету у селу причале су те жене чудеса једна о другој. — Олења Здибајева? Ехе, а знате ли шта је с њом? Кад не знате, ја ћу вам рећи. То је та, што се ноћу витла по селу, кад све село спава. Ви мислите и премишљате, ко је то, што ноћом иде као сенка каква у белом покрову, што се вуче по стајама, па дави краве и наноси сваку беду на живину, телад и свиње, а особито на свиње. Мислите — није то Олења. Јес', она баш, главом. Верујте ви мени. Не била ја Параска, ако то није истина. А и ко ће знати њене трагове, ако не ја, која сам с њом провела читавих двадесет година. Ето, сад знајте, ко је та Олења Здибајева. А ако хоћете да сазнате ко је и каква је Параска Кившенкова, само се потрудите до Олење. Ту ћете одмах чути, да је крадљивица. Колико је већ живине нестало Олењи за ових двадесет година. Није давно, како је с тарабе нестало платно, а биће седам година, како јој нестаде, као да у земљу пропаде пет аршина сукна, а две недеље по том на Андрији били нови сукнени шаровари. Ето, то вам је Иараска. На велики четвртак, око два часа по подне десио се догађај, који је дао одлучан правац обема страпкама. Један из потомака Здибајевих наместио се на сред улице, па хитнуо приличан камеп правце према Андријином дому. Зачу се тресак, а окно полети на сго комада. То већ беше и сувише. Андрија, до јако ћуталица и миран као гроб, излети из куће, тресну капиџик на тараби и завеза га врпцом . . . Тиме беше објављено разлучење. Те године, страсне недеље, није постио ни

Андрија ни Теревтије, јер да су постили, морали би се мирити; један би морао започети, а то не дозвољаваше њихова породична част, а још вигае — њихове жене. Не треба ни говорити, да се на ускрс не здравише и не назваше једно другом „Христос васкрс." Тог вечера се Терентије, по хришћанском обичају, ирилично насвирао, па пошао Андрији, али, тада га затворени капицик сети, да су њих двоје раскрсгили Он обори главу и оде дома. Целог вечера беше сетан невесео. III. Било је на велику среду. Андрија, Нараска и двоје малиша Кившењата искупи^и се у стаји, где је лежало назиме, назиме, које беше злог удеса, да раскине пријатељство измеђ две честице породице. Тог дапа као да му боље беше, могао је већ и устати, ал се пролењио, ко вели: добро мени и овако. Један поглед на њ' изазиваше јад и тугу. Нестало сала, а он изгледаше на испосника, мученика, који је целу годину дана препостио. — 0, проклета вештица, прогунђа Параска, мерећи очима, колико је нестало сала и дубоко уздахнув. Андрија ћуташе. — А што ћутиш? Зар не видиш, јади те не видели, шга учинише? Види само, шта је с назимегом, гуска ти испребијали, разбили прозор, а по свем селу пронели неку поган о нама. И ти то можеш да поднесеш? Што не идеш, те их не тужиш ? На суд, на суд! . . . И ти си ми човек; као да ти није на рамени г >ава, већ каква тиква Андрија опет ћутао. Ево већ три дана, како му Параска не да мира с тим судом. Али, за име божје, како ће ићи, да се тужи на Терешку, с којим је двадесет година .... Завезаће му се језик. Али и Параска хтеде, да буде њен предњак Непрестано је предиксвала у стајама, у авлији, у кући, на сокаку, седећи поред њега на балвану. Ни за тренутак да ућути, а чантрала је све дотле, док се Андрији не стаде глава окретати. Тада се диже, узе штап у руке, намести капу, па оде у варошку кућу. Вредно је било видети, како се у гусаковачког писара изменуло лице, кад је чуо на чему је ствар. И без тога, у њега не беше бог зна какво лице, а у тај мах, чисто не знаш шта је. На том лицу место косе никли као неколико малених шипрага бурјана, без икаква реда, а нос се издигао, као да заповеда. Беше