Стражилово

1 127

— Није други, већ попа, због оне траве нагађа Павле. — Сачувај боже! — Да ко би то могао против мене ровити ? — Хе, није у реду, да ти и то кажем; али толико ти могу рећи, да сам пре неколико дана био код проте, баш кад му је дошао један, па му обећавао и двадесет форината, само да тебе скине, а њега да метне за тутора. Павле се замисли, — ко то може бити ? Поп Илија је био задовољан, што је приметио на Павлу, да му је метнуо црва у главу, а овај стане погледати и на лево и на десно, па ће на послетку рећи: — Господин прота ваљ'да има разговора с попом. Нећу их сад ни бунити, него ћу сутра мало раније доћи. — Само немој, да се задоцниш. А оно друго, гледај, како ћеш. Павле Трбић збиља не уђе проти, већ се окрене кући, а путем је премишљао, како ће да доскочи томе подмуклом пријатељу, што се подигао, да њега иза бусије сваљује са туторсгва. Сутра дан је био некви светачац, па ће поп Илија одслужити јутрењу и службу, а попа ће остати са протом код куће, да удешава, како ће да дође до траве у гробљу ? или правије рећи, — како би израдио, да прота намести

његовог којег човека место Павла Трбића за тутора, јер му је овај изишао већ на врх главе. По Павла никад боље, него баш то, што поп Илија служи. После службе га дочека, па ће се по дуже разговарати с њиме, најпре о свачему, а после о туторству. На крају разговора уручи поп Илији пет жутих дуката, са молбом, да их преда проти, а уз то и да рекне коју добру за њега. Док је пои Илија био у цркви, дотле се и попа и нопадија тужише проти на тутора, како им свако јаке пакости чини. Није другачије, него се тај човек баш мора сметути са туторства. — Шта мислите, пречестњејши господине, ја стојим, па гледим, где жене чупају кудељу, а он иде на њиву. Прошао, није било ни двадесет корачаји, крај мене, па ни да ми је бога назвао. Замислио се, бајаги, па ме није смотрио. Јесте л' то видели? То је била пошина најтежа оптужба на Павла Трбића. До ужине су прегледани и у реду нађени црквени рачуни, Павле Трбић је постављен опет за тутора, а прота и поп Илија одпутоваше у најближе село на ужину. ГЈопови и пошини разлози скупа нису толико важили, колико они, што их је поп-Илија после цркве поднео проти од стране Павла Трбића. (Наставиће се.)

МУХАМЕДОВ НОЈ.

(ГЕТЕ.)

^ ле из стене извора, Весела, К'о звездани сјај; Над облацима Питаху му младост Добри дуси У џбуну међ гребених. Момачки Из облака игра На мраморску стену доле, Кличућ' опет Небу горе. Кроз провалије Јури за шареним шљунком И са раном одважношћу Све изворе собом дева, Браћу сву.

У долини сад се ствара Цвеће под кораком му, А ливада Жива му од даха. Мрачан дб не држи њега, Нити цвеће, Што му ноге омотава, Што му ласка слатким гледом: Ток му тежи за равницом, Вијући се тамо-амо. Потоци се пригрљују Дружевно. А сада ступа У равницу сребрнкасто, Равница се дичи њиме; Онда реке из равнице, И потоци са брегова Кличу му и вичу: брате!