Стражилово

1183

брани су: 0 ава Коеановић, митрополит сарајевеки, Јован Ворота, прота у Ст Бечеју,др. Љубомир Радивојевић, Мита Иетрови-ћ, Паја Марковић, др. Јован Пачу, Пера Радуловић, В.аадимир Краеић, др. 1а ва Томановић, Мојо Медић и Јован Поповић. — У књижевни одбор „Матице Српе.ке' изабрани су: А. Хаџић, Миша Д и м и т р и ј е в и ћ, др. Ђорђе Дера, Сава Петровић, Милан Андрић, Филиц Оберкнежевић, др. Илија Огњановић, Стеван Лекић, Андрија М. Матић и др. Милан Савић - Књижевни одбор. Матице Српске имао је 6. (18.) о. м. своју седницу : 1.) Ђорђе Јовановић поднео на оцену и награду приповетку из српског и циганског живота „Рашто ее тако догодило." Издаје се на оцену Милану Андрићу. — 2.) Мита Живковић шаља ва Летопис приповетку „Враг девојка". Прима се. — 3.) Живко Драговић шаље чланак „ЂеограФски прсглед Црне Горе". На оцеву Др. М. Јовановићу Батуту. — 4.) По оцеии Милана Савића ве примају се песме С. Н. „Сестри на самрти" и „Сирочад".

ЕЊИЖЕБНЕ Н0В00ТИ. Наш сарадник, Јосип Берса у Задру, намерава издати своје песме. Песме ће бити подељена на 1. Прве сузе и први осмијеси, 2 Пантеон. 3. Сонети. 4. Романце и баладе. 5. Морске елегије и 6. Разне пјесме. — У 35. броју овога листа саопштили смо две песме нашег далматинског несника на углед. С наше стране топло препоручујемо првендач нашег пријатеља и позивамо срнску публику на претплату. Уредништво „Стражилова" прима ће радо претплату ив наших крајева. Књига ће бити штлмпана латиницом у елегангној шестнаестини а цена јој је 1 Фор. У једно молимо и наше нријатење, да приону око скупљања нретплатника, да покажемо нашој браћи Далматинцима, да им умемо ценити рад. — Од Брет Харта је изашла нова новела Маруја. — Ибрајим Хилми, син кедиве Измајила издаће на свет дело о старој и о новој књижевности Суданској Дарвинов син пише биограФију свог великог оца; у њој ће особито узети у обзир живот научењаков у кући и начин његовог истраживања. — Изашла је Ригерова књига о Шилеровом одношају к Француској револуцији. — Најбољи животопис Гетеов писао је Енглез Љус; сад ће његово дело изаћи илустровано.

0 М Е 0 И Ц Е. — Бележимо ово више са своје занимљивости него што слепо верујемо: У немачком часопису „ТЈТзег Лагн! ип(1 Меег" пише др. Карло ди Прел о живо-сахрањеним Факири-

ма (и сп о сн ицим а) у Индији. У Индији је већ давно познато, да има Факира, који се дају на краће или на дуже време живи сахранити. Факир Харидас дао се од неког индијског кнеза закопати, да, после неколико месеци искоиан, поново оживи. Кад се умртвио, буде у нрисуству кнеза и његових великаша у поњаву зашивен, затим у сандук ноложен а овај закључан; кнез је сам локот метуо на сандук и кључ узео к себи. Сандук буде затим у башти једног министра, ван вароши Лахоре, закопан а преко гроба јечам посејан, око гроба подигоше зид и поставише страже. Четрдесет дана доцније дође кнез са министрима, са енглеским генералом Вентуром, са неколико Енглеза и са лечником. Сандук ископаше а Факир лежаше у њему хладан и укочен. Кмд су му главу (теме) грејали, у уста дували ваздуха и тело му трли — дође Факир опет к себи. Тај Факир се на тај начин дао више пута сахранити. Реса испод језика му је одсечена, те га може кзвући, затим савиги и турити у унутрашње јаме од носа, да нос тако сасвим запуши од уста. Спољашње јаме од носа и уши заиушава воском а очи поклопи нечим. Давно се већ веџба, да може задржати дисање, неколико дана. Пре него што се даје закопати, узима ередства за пролив а за тим живи од мало млека. Пре сахране прогута дугачку платнену траку, њоме чисти желудац а водом испира црева Траку затим извади опет. Кад га ископаше, није могао лечник никако наћи да има живота у њему; срце му није било, нити се на руци или на слепим очима могло нриметити, да му куца пулз. Кад хоће да га оживе, најпре му изваде језик из унутрашњих јама од носа, за тим му дувају ваздуха у у^та, тако, да запушачи из спољашњих јама од носа. излете напоље. Помало долази Факир к себи, дише, отвори очи и наскоро је онет чио и свеж. Говори се, да је био неки Факир 100 година закопан, па је онда много причао о старом добу. У опште, случајеви, да се Факири дају закопати, нису ретки. Сад колико је истине у том, нека себи замисле наши читаоци; ми ћемо само навести још то, да има животиња, које преепавају читаву зиму, да има малих животињица, које се сасуше као прах, тако остају по више година а кад се успе на њих вода, оне оживе опет. Ми још мало зн.чмо о телесним снагама нашим и кад тако што читамо, долазимо до уверења, да се у Индији збивају ствари, о којима ни појма немамо.

0Д УРЕДНИШТБА. Тражимо књигу Јована В. Гета „СТРАДАНИЈА МЛАДОГА ВЕРТЕРА" иревео Јован РајиА. Ако би ко од наших поштованих читалаца имао ту књигу а не треба му, молимо га учтиво, да нам је пошље. Готови смо платити сваку пристојпу дену за њу. Књига је штампана у Новом Саду, године 1844.

САДРЖАЈ: Тужном срцу оца и мајке. Песма З.-Ј. Јовановића. — Поп Илија и прота Драгач. Приповетка ив живота честњејших. Написао Милан Андрић. (Наставак.) — Нада. Песма Милутина Трбића. — Сперата. (Из Гетевљевог „ЛУДћеЈш Мтз^ега Бећгјаћге".) — Билине и богатири. Студија Н. Ковачевића. — Хумор у поезији 3-Ј. Јовановића. (Наставак.) — Уметност: Аморчићи. Слика Уроша Предића. — Листак: Смрт Иванове љубе. Народна песма. Прибиљежио Ђорђе Свитлић. — Слава. Црта из Петрограда. Од Милана С. Ђуричића. Маџарица Мара. Народна пеема. Прибележио И. М. — Листићи: Глаеник. — Књижевне новоети. — Смесице.

„СТРАЖИЛОВО" излази еваког четвртка на читавом табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на по године, 1 Фор. 25 вовч. на четврт године За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. Рукописи се шаљу уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад. СРПСКА ШТАМПАРИЈА ДРА СВЕТОЗАРА МИЛЕТИћА У Н. САДУ.