Стражилово

120!)

СТРАЖИЛОВО. БР. 38.

1210

вори тајни? је ди их пронашао прикривени писац? и јесу ли само његова властитост? Не треба доказивати, да су сви ови извори и још многи други, које прикривени писац није ни употребио, јер и не зна за њих, јавни и приступачни свима, који их траже, и који се баве исгоријом српском било политичном, било црквеном. Управо у томе и јест научна вриједност извора, што су свима књижевницима и научницима приступачни да се њима служе. Па зар није слободно, да се и ја њима послужим ? — Толико прије, што се зва, да се бавим проучавањем извора и прикупљањем грађе за историју српске цркве више од 10 год. А то свједоче и моје расправе у Гласницима Српскога ученог друштва. Између осталога прикривени писац, клеветајући ме, вели и за двије поменуте конвевције, да сам се њима послужио из његове расправе, а ја их имам у вјерним копијама с оригинала; а не као он што говори о њима по „Маго(1шт Коутата" и „Бје Рге88в". — Ипак безочно вели, да сам учинио „плагијат" из његове расправе!! Изгледа, као да нико други, до он, не мо-

же знати изворе, нити се њима служити, и као да само он један има повластицу, да с ауторитетом говори о српској историји! А овамо не зна ни све изворе за историју! Спремајући дакле, да критички, колико се то може, саставим историју српске цркве по изворима и записима до сада знаним, и износећи у расправама на јавност понека заплетенија питања из српске црквене историчке области ради расвјетљења: прикривени писац напада на ме из бусије и с туђега земљишта! Нападајући и багателишући мој 28-годишњи, ако ће и мали, књижевни рад, изазвао ме, да и преко воље кажем, како се на тај мој књижевни рад, на који се прикривени писац баца дрвљем и камењем, позивају у својим књижевним и научним радовима доста домаћих и иностраних најбољих писаца и прослављених стручника. Досга ће бити да напоменем само: Данпчића, Јагића, Богишића, Новаковића, Матковића, Нико-а, Флоринског итд. А неки су написали и читаве врло похвалне научне оцјене. Вријеме ће и непристрасна критика најбоље оцјенити свачија дјела. (Свршиће се).

.ЛИСТАК.

СТАРИНОКИ од вл. Међу ербуљским књигама манастира Ораховице нашао сам један стари општи лист, који се друкчије зове „Проскомидија". Та је књига писана ш Го1т, има 15 листа; укоричена је у дрвене корице. кожом превучене. Први лист украшен је лепим орнаментом и колорисат воденим бојама. Испод орнамента је круиним и ситним минејским словима утрпано написан наслов: ПрвднслокТе скетје н еожлстлвше ПроскомндТн БнншТнхк клАгокг.рнТнућ н хрТсгиАГОБНКТнХћ 1| 1.(11.. II СКСТМНХћ КФНТОрћ ^ДТ. лсжсцинм, 11 но коккскд« ирдиосл.дкнмм, хрнстТлнк. П(и.1ше г.ллгоукетТкТн:: Довде је писано црвеним мастилом, а ово што долази писано је обичним мастилом. Помснн Госнодн келнклго шкнлнлл Нсмлшо С т е ф д н л, н р к т. н м е н о к л н л г о н н о к Т н 0 н м е м н л II о II л х л. Поменн Господн п р I. к лг о д (>хТ № н н ск о н л Слкк 8. Поменн Госнодн I ш л н н л Деснотл. Помснн Госнодн (\ г г е л Т го м о >: л х Т' го.

општи лиот. КРАОИЂА. Поменн Господн веажтнстд монлхл. Пркокенулногл к р л л л С т е ф л н н л л. Поменн Госнодн Унлктннл крлллл. Поменн Господн С т с ф л н л к р л л л л н ж е ге с т к к т. Д, и V л н е х |>За тим се помињу два патријарха пећска: НомСнн Господн ЛрXТс(IIIСК0IIл МлклрТл. Номсин Госнодн д р х I е п и с к о н л Г е р л с н м л. Што се после Герасима не помиње више ни један архиепскоп, знак је, да се ова „Проскомидија" почела писати после смрти исгог патријарха, који је умрво 1591.*); а тим. што је непосредно после Макарија забележен Герасим, поможено је, да се реши у повесници српске цркве врло знатно питање, на име. ко је дошао на пећску патријаршију после Макарија. По ТроношЦу постао је после Макарија патријархом српским његов братанац Антоније. Сумња г. архим. И. Руварца**) да ће то *) Гласник ХГ ј УП,, стр. 275. **) 27'Л и '274.