Стражилово

1213 „Село Хмлани" помиње се на листу 77. Људи памте, да је на истом месту, где је сада село Хумљапи , била велика и стара растова шума са остацима од пређашњег села; и по што је та шума исечена и земља искрчена, населили су ту Маџари велико село, које има 100 кућа. Дакле, првобитни Хумљани давнашњег су постања. и Село „10гоно нолге налази се забележено на 83. листу. Данас тога села нема; него код Сраског Михољца (у Славонији) има једно поље, које се тако зове. На том иољу имају развалине, за које се вели, да је то билакула Југ-Богда,на. Не далеко од тих развалина има село Југовске Мељане. а Манастир „ Пива" и јеромонах „Равимк запи< ани су на 91. листу. „Шехер Осненћ и село Сдршш. могу се читати на истом листу. У селу Сарвашу била је саграђена српска црква, па истом што је зготовише, дођу господа комитата вировитичког, те исту цркву „п лС II 8 II А Р Л Д II II 0 С Д 1|1 Д Г 0 С Д К р I) Д К II Д III е М 8 ... с 0 |> 8 Ж е II 0 С Ц II II С II К II Р А III II д о ф 8нддментд |> д / а о (> н ш д. То се догодило, по сведочанству владике Софронија Јовановића, 31. маја 1751. год. На листу 103. пише: „Синсид к р д и н га, Дн кд н Крквдвд. Овде су забележена 83 имена приложника, које је све једна рука иисала. Лист 104. казује нам ириложнике из „ Еосова у Далмацији. „Р д н IIо подге чита се на листу 107. [Јоследњи лист нашег рукописа има овај запис: „€|'го пр0С1!0МНД1ГО ШБИОНН МДНСТОрћ М Д (> Т II II I. УндНАОКНУ1. 7Д 0)1(Д Уидндд Д81Н8 11|>Н Н1'8МеН0\' КГрћ 15 дс н д II н> диго ^р^д (7191=1683.)

1214

Одговор на „иримедбе" г. В. С. Д. у 35. броју „Стражилова". Написавши горњи чланчић, био сам се латио, да нагшшем неколико речи „0 епископима пакрачко славонским;" у том иослу опазио сам неке несагласности у писаца наших, што се тиче сабора српских од 1730. и 1731. Тако се вели у 104. књ. Љтоаиса „Матице Српске", да је 1731. био сабор у Београду , на коме је изабран за митрополита ВиЛентије ЈовановиЛ. Др. Ст. Павловић вели у књизи „Српски народни сабор," на стр. 17., да је Вићентије Јовановић изабран 1730. Пико у књизи „Срби у Угарској", на стр. 108.. изреком каже: „1731. ВиЛентије Јовановић изабран за митроиолита 7. марта 1731." Ту несагласност хтео сам у реченом чланку да исправим према једном поузданом извору, који ми је у рукама.. Али, ето, од те дужности решио ме је г. В. С. Д.; ои је тако љубазан, те Је у 35. броју „Стражилова" од погрешака у три наведена дела оиазио у једном ону погрешку, што је из Летоииса ушла у мој чланак, у 33. броју реченог листа, гдеиише, да је 1731. држан сабор у Веограду, а ваља да стоји год. 1730., те да је саопштеао пуномоћије братства манастира Ораховиде дато за сабор те године, а не 1731. — Тако је г. В. С. Д. опазио горњу погрешку, — која је чекала у Љтоаису од 1862. до 1885. да се исправи — тек онда, када јујевидео у моме чланчићу, еда би ме могао посаветовати, да мало боље проучим повесницу српског народа. Ја верујем, да је г. В. С. Д. .ча то паписаО прижедбе~татГбЈ~ чланчић, што је био рад да се утврди историчка истина; али нек ми не замери, што не могу веровати, да би он своје примедбе завршио опим саветом, да се под реценсијом Дучићеве расправе о наеледству пећеке патријаршије у 15. броју „Јавора" од 1885 не налази слово К. в. К.

СТРАЖИЛОВО. БР. 38.

И 3 Ј А Б А, Драги уредниче! У 36-ом броју „Стражилова" у чланку „Хумор у пбезији 3. Ј. Јовановића" спомиње се. Змајева несма „Збогом", кад се оно решио Змај да оде „деци", т. ј. да уређује „Невен", а „Стармали" да престане излазити, а с овим у свези вели се даље у „ Стражилову": „Али не буде са свим тако. „Стармали" није престао, он живи још и данас, ако гаје и напустио највернији му сарадник, Абуказем." Да пе би ко ове речи криво

разумео, рад сам овде да наведем, да оно Змајево опраштање са публиком беше г. 1879., а моје „напуштање" „Стармалога" је тек од почетка ове (1885) године, дакле ја сам ј о ш п у н и х п е т г о д и н а био сарадник „Стармалог" после оне песме „Збогом." Није дакле моје „напуштање" криво, што је онда „Стармали" хтео да престане, него је узрок томе јасно казан у самоме томе листу, у последњим бројевима оне (1879) године. Узрок је просто с лаб одзив у нублици, те издавач претриивши штету хтеде одустати од даљег издавања листа. Но