Стражилово

1297

СТРАЖИЛОВО. БР. 41.

1298

динке су осуђене да пропадну у целиеи да их нрогута њен ток; но они су увеличали љену моћ, проширили и изд) били њен обим — па шта ћеш више ? * Остављам перо. Још један последњи савет младим књижевницима — и последња молба. Пријатељи моји, не правдајте се нивад, ма како да вас клеветају; не трудите се да разјасните неспоразумлење, не тежите ни да кажете а ни да чујете „Последњу реч". Радите свој посао — а оно ће све проћи. Свакако пропустите да најпре прође неко време и тада погледајте на сав прошли рад са историјског гледишта, као што сам ја овом приликом покушао. Нека вам овај пример послужи за науку. За све време моје књижевничке каријере, само сам једном покушао да „докажем истину'. То је било, када је уредништво ,,Современник г Б -а" у својим објавама, почело да уверава своје претплатнике, да ми је отказало сарадњу, што се не слаже са мојим начелима. Међутим, пошто ствар није текла тако, но сам ј а отказао уредништву не обзирући се на његову молбу (за то имам писмених доказа), нисам могао да се уздржим, но јавно испричам у чему је ствар — и грозно насед-

нем. Омладина још већма омрази на мене. Како сам смео да подигнем руку на њеног идола, шта вреди, што је на мојој страни правда! Морао сам да ћутим. Та лекција ми је обогатила искуство; желим да се и ви користите њоме. А моја молба је ово: Чувајте наш језик, наш прекрасни руски језик, то скривено благо, то насљедство, што нам га предадоше наши предци, на челу им Пушкин. Са поштовањем опходите са тим моћним оруђем; у рукама вичних може да учини чудеса. Па и онима, који не воле „филозофске развучености" и „песничке нежеости", људима практичнима, за које језик није ништа друго, но средство за изражавање мисли, но проста полуга — па и њима велим: уважавајте у -крајњем случају законе механике, извлачите из сваке ствари што већу корист. Прелетајући разна отужна збуњена и растегнута разглаголствија у листовима, читалац и нехотице долази на мисао, да ви баш ту полугу замењујете са првобитним подупирачима — да се враћате у младићско доба механике. Но доста — ето и сам упадам у многоречитост. Баден-Баден 1868—1869.

ВАСНИТАВАМ И ИЗОБРАЖАВАЊЕ НАШЕ ОМЛАДИНЕ.

(Наставак.)

II.

шгш бразовалшст наших женскиња је нрло лоша. Исказати мане, недостатке, узроке тому не иде олако. Треба ту прво и прво добро познавати наш друштвени живот; добро се задубити при испитивању тих појава у друштво наше, оштрим погледом распознати добре стране од рђавих, разборито и слободним умом оделити своје од туђега; јасно изнети на видик постиге својих покуипја и испитивања. Еао што се види, треба доста студије око тог посла: кад оно расправљање о женском изображавању дакле буде где год погр шно, где непотпуно, где претерано — узрок је тому, што код сваког горњег услова немам задоста искуства ни умешности ; а и што се тако замашно питање тешко даје свести на неколико страна. Поред свега тога се надам, да ће се ипак моћи у неколико расветлити ово питање; а то опет нешто вреди, што ће зар привући пажњу јачег мислиоца, бољег познавача живота тог и т. д. те ће темељно и на шире развести расправу око овог неизмерно главног питања. Многе женскиње не ће гледати милокрвно на

расправљање и расветљивање данашњег васиитавања и изображавања женске омладине. Многа ће се наћи међу самом омладином, те ће се успити, осмеј пун презора ће се указати око рујних усана, па ће (онако на високо) додати: „Још ће ми ко год казивати, што је васпитање, као да сам ја са села!" а многа са села ће рећи: „као да сам ја проста сељанка!" По нека ће планути женском жестином: „Шта ће већ ти мушкарци!? Њима није по вољи ово, није оно! Све им женскиње не ради добро; све у женских не ваља! Нека покажу мане наше али и своје, па ће се видити ко је крив!" Овалгве женскиње, ма и плаховите, далеко су боље одонихпрвих. Доста лвих ће-опет слегнувши с рамени: „Па такво је време, прилике, мода (аха!), па не можемо ни ми осим света!' Но ту је већ теже почети што год с поправљањем. Него се морамо почети световати са мањином (јер после оног ређања је остала мањина да се мирно саслушамо и посаветујемо); тој мањини, што не гледа попреко расправљања овог питања, стало је јако за тим, да се већ једном прозбори о том. Та мањина нек буде ослонац при