Стражилово

153

СТРАЖИЛОВО

154

сне. Људи одавно већ размишљају о призорих у атмосфери, одавно већ тумаче их, разјашњују их. 2. Запитамо-л се, кад су људи почели предсказивати време по приликама око себе — лако нам је одговорити: чим стадоше живети животом свесним, чим знадоше за себе. Од памтивека још мотре људи на догађаје у атмосфери, од најстаријих времена још предсказује свет време по тим приликама: из једног ил више догађаја изводе, какав ће нов појав доћи. Навести нам је, да се баш тако и физика развијати почела; премишљајући о појави у атмосфери, дођоше људи на мисао, да из тих појава изводе физикалне законе. Ма дајош од прастарих времена премишљају људи о појавима у атмоСфери, ма да се још од постанка свога труде, да те појаве довољно и јасно иротумаче те да по њима знати могу, какво ће време наступити — опет зато тешко да је икоја грана природних наука тако слабо развијена као наука о нојавима у атмосфери: метеорологија; ретко је која грана научна, у којој су људи толико на кривом путу као баш у науци о времену. Па откуда је то ? До пре две стотине година није било никаквих справа, које су за метеорологију од преке потребе. Није било дотле ни честитих барометара ни термометара; није се могао дакле мерити притисак ваздуха па ни тонлота у њему и на земљи а од притиска ваздушног и од топлоте у ваздуху баш највише и зависе прилике у атмосфери. До тога доба људи су по себи судили, како се ко сам осведочио, како се ко, као што је држао, сам уверио. Да-бог-ме, да су то била у највише прилика несигурна предсказивања. Па још више: нредсказивање силно оснивало се на разним сујеверијама и заблудама. То је тако корена захватило, да и данданас још не може наука да их свлада. И данасјош предсказују људи време и по себи и по врло разним пршгикама, које никакве баш свезе немају са временом. Није дакле ни чудо, што се право истраживање за предсказивање времена врло тешко и доцкан почело развијати, па што и данас још тако иде. Људи су приписивали промене у нашој атмосфери некој ванземаљској сили, неким мађијским силама, које утицаја имају на нашу земљу и на време на њој: оне управљају временом. Друге науке развијале се са људима, са културом но метеорологија је била још у почетку на кривом путу, те је морала застати и чамити у мраку дуго и дуго. Тек најновијем, нашем скоро добу, суђено је, да ју извуче из мрака, да ју почне усавршавати те јој тако набави заслужно место међу другим наукама.

Метеорологија се мора тешко развијати, јер један појав у атмосфери зависи од више, од много, других појава и прилика. Зависи не само од појава, који се збили, но и од оних, који ће тек да дођу. Осим тога прилике где у даљој и далекој земљи утичу на појав код нас: не збива се промена у времену увек на оном месту, где се заметне. Иојаву код нас заметак је можда гдегод далеко од нас па и на више других места. Ломи се и крха на све стране ал код нас се сломије; навлаче се облаци са свију страна, ал код нас се тек навуку и излију; киша се справља и код нас. ал где ће падати бог знаде. Појав често изненада и брзо паступи; појави се приправљају и високо у атмосфери, баш тамо, камо човеку није лако доћи, шта више често ни доћи не може — тешко је дакле пратити тачно појаве у атмосфери. Поред овога било је још нечега, што је испитивање појава јако успоравало, шта више и зауставило на дуже време, а то је уверење, да се време даде предсказати, као што наведосмо, из прилика, које не стоје ни у свези са њиме; пророци, па и други људи, могу прорећи, какво ће време наступити данас, сутра, прекосутра, па и после више месеци. Ово је много шкодило метеорологији. Мада се одвајкада нападало- на ово мишљење — оно се одржало. Увек је било људи, а зацело и биће, који су знали једним ударцем савладати све незгоде, које су стајале на путу с.игурном предсказивању, какво ће време бити, па лако и, по њихову, насигурно прорећи, какво ћемо време добити. Чинили су. ти људи то и славе ради а и материјалне користи ради. Међутим, као свака природна наука, тако и метеорологија, може се развијати и усавршавати једино испитивањем и истраживањем, па уиоре/ђењем појава разних, на разним местима. Људи су јасно приметили, да се годишња доба понављају сваке године и да се то управља по сунцу, зато и додадоше, да се време мора владати и по другим небесним телесима. Сунце влада редовним годишњим променама у времену а све друге нередовне и неправилне промене долазе од других звезда и по њима се даде знати, какво ће време бити. Па од кога највише зависи време? Та месец је већ по себи превртљив! За месец дана непрестано се мења. Он је права слика несталности, па може-л бити згодније прилике, којој би се превртљиво време на нашој земљи могло пре принисивати? Месец сваки час друкчије стоји наспрам земље, а непрестано се и мења у изгледу свом, није дакле нимало тешко прорицати по њему и предсказивати, какво ће време бити. На месецу је разних, врло разних прилика, на њему је свега и свачега, зато се