Стражилово

443

СТРАЖИЛОВО

444

ову* збирку српских народних прича, латисмо се тога издавања. Преводи нас поплавише. А изворна забава у српском духу из српског живота тако је ретка у нас, да је прави пријатељ наше кљижевности жељан, да дочека такву појаву. Књига ће ући у штампу до који дан и биће готова о Ђурђеву дне. Дотле отварамо претп :а.ту и молимо штоване српске читаоце, да се претплате. Књига ће изнети око 12 штамианих табака. Цена јој је 60 новч., за претплатнике „Стражилова" 50 новч. Претплата се шаље управо на Ке(1ак1л.оп „81гагПоуо," Кеиеа^г. А молимо све поштоване књижаре српске и остале родољубиве скупљаче, да примају и скупљају претплату. Књижари добиће уобичајен рабат, а скупљачи десету књигу на дар. — Изашла је друга свеска „Дечијег света" Ђермекова и Матића у Митровици. У њој је наставак ХоФманове приповетке „Пешчани мајдан". — ПроФ. В. Неринг у Бреслави, један од главних сарадника око Јагићевог Агсћгу-а описао је у истом часопису (VII. стр. 537.—547.) један славено-српски спев Захарија ОрФелина, што га је исти спевао у славу Мојсија Путника 1757., кад је овај сгупио на столицу бачког владике. Спев је тај у рукопису, писан калиграФСки, сасвим чисто, а са богатим укусним иницијалима, посветама и цртежима перетом Рукопис тај налази се у краљевској и универзитетској библиотеци у Бреслави у Шлезији. У Бреславу је доспео, када су укинути манастири у другој десетини овог столећа, из библиотеке манастира Грисау-а; а библиотеци тога манастира поклоњен је 1773. још за живота и Путникова (ј- 1790.) и ОрФелинова, који се још 1774. потписао на карти Русије, коју је он резао као члан бечке академије за вештине. Или, дакле, песма та није ни предана Путнику, или је Путник није примио? Или ју је био Путник био ОрФелин коме на време поверио, па тако залутала ? Можда би - могао на ово одгоненути иаш вредни старинар и зналац оваквих сгвари, поштовани Ђорђе Рајковић! Славопој тај износи 17 листова. Није,каже проФ. Неринг, знатан иначе с друге које сгране, већ са Фине рукописне и цртачке израде. Писан је на јакој хартији, увезан јаким увезом, корице превучене плаветном свилом, једна страна је украшена златом и сребром везеним монограматским словима М. П., друга опет тако везеним монограмом Е. Б. Мојсије Путник Епископ Бачки), све то смештено је у Футрал од црвене коже с латинским натписом, кому и од кога је посвећен. На првом листу је карактеристична глориФикација Путникова: У челу су три лика, у средини митрополит с епископском палицом у левици, а десницом благосиља, око лика пише: Благословллетт. Арх1еп. и Мит. Сл. Сербскш Иауелт, Неиадович г Б." Десно у попрсју царски лик са шеширом на глави, а поред њега круна; унаоколо пише: „Соизволнетт, Францишко Первв1и Императорт, Римск1и". Лево попрсје Марије Терезије с угарском круном, унаоколо: „ Доиугцаетгв Марта 0ерез1л Кралица Хбнгарскад".

Ч И Т У Љ А, — У прошли уторак 18. о. да. премицуо је овде доктор права Јоваи Јодић. Покојник је био даровит и савеетан млад чо. век а на књижевном је пољу окушао снагу своју у неколико мањих љубавних и родољубивих песама, што су угледале света у „Јавору". На опелу му је у име многобројних пријатеља неколико топлих речи у опроштај изговорио проФесор Благоје Бранчић. У четвртак 20. о. м. око поноћи преминуо је а у суботу после подне уз опште саучешће сарањен је чеетити овдашњи прота Алексапдар Захарић. Штовани је покојник био потпредседник конзисторије бачке а и члан патроната српске велике гимназије Новосадеке кроз много година. Доживио је 72 године а цркву је служио верно и ревносно пуних 48 година. Љка му црна земља и вечан спомен! — У Берлину је у прошлу недељу 16. ов. мес. напрасно умр'о немачки литерарни историчар Јулијап Шмит, један од најплодовитијих и најмногостранијих немачких књижевника садапгњега доба. Напиеао је у педесетим годинама велика дела о историји немачке, Француске и енглеске кљижевности овога столећа. Од каснијих његових дела ваља споменути : „Историју душевног живота у Немачкој од Лајбница до Лесинга", Историју Француске књижевности од Лудвика XVI. амо", „Слике из душевног живота нашег доба." Ипак је Јулијан Шмит последњих година много изгубио од свог књижевничког угледа и свога критичког ауторитета. У своје га је време Фердинанд Ласал зло напао био у малој брошири : „Господин Јулијан Шмит, литерарни историчар са елагачким сколијама" — свакако не без тенденциозних претеривања и извртања — те га је управо жигосао као незналицу. Исто су га тако асестоко напали и Павле Љшдау и Оскар Блументал и сви су ти нападаји јако шкодили угледу Шмитову у Немачкој.

0 Ж Е С И Ц Е. (Увреда части — или није2) Љшдонска глумица по имену Ебремсова тужила је ономадне критичара Хедзна, што је при оцењивању новог неког комада о њој рекао : „Ебремсова подсећа на искоиаовиие прОФесора ЈНлимана — прави је антиквитет." Узалуд је покушао судија, да умири узбуђену уметницу говорећи јој : „Колико су скупоцене те ископане ствари, најбоље доказује превелика цена, по коју се куиују." Лзутито је одговорила уметница: Јесге, али се велика публика не састоји из старинара, па откако је она критика изашла, добијам ја с дана на дан анонимна писма, „да ли имам на себи какав латински натпис", или се изражава чуђење, што сам се „тако добро одржала" и т. д. Најпосле се некако изравнали а сутра дан је у Хедзновим новинама стојало ово : „Како дознајемо, славиће наша честита уметница Ебремсова за који дан осамнаести дан рођења. На слави ће учествовати силна деца и унуци."

САДРЖАЈ: На гробу Меда Пуцића. Песма Марка Цара. — Пита хиљаду Форината. Приповетка Јаше Игњатовића(Свршетак.) —- Апостол. (ПетеФи.) Превео Благоје Бранчић. (Наставак.) — Враголанка. Приповетка. Написала Милева Симића. (Наставак.) —• Својој љуби након десет година брачног живота. (Стеван Милов.) Превео Ј. С. Ч. — Светозар Вајански, словачки књижевник. Пише Д. Б. Доброслав. «Наставак.) —• Уметност. Три патријотске песме од Толингера. Оцена А. Јорговића. —• Љстак. Сабља Маркова (велика народна легенда) на глумишту српском народном дне 16. Фебруара и 9. марта 1886 Написао Александар Сандић. — Листићи: Позориште и уметност. — Књижевне новости. — Т 1итуља. — Смесице. „СТРАЖИЛОВО" излази сваког четвртка на читавоА табаку. Цена му је 5 Фор. а. вр. на целу годину, 2 Фор. 50 новч. на ио године, 1 Фор. 25 новч. на четврт годин^. За Србију и Црну Гору 14 динара или 6 Фор. на годину. — Рукописи шаљу се уредништву а претплата администрацији „Стражилова" у Нови Сад.

СРПСКА П1ТАМБАРИЈА ДРА СВБТОЗАРА МИЛЕТИЂА У Н. САДУ.