Стражилово

473

СТРАЖИЛОВО

474

песама, које ће до скора изаћи у засебној кљизи). — Вештица. (Наставак). — И опет је сретна. (Наставак) — 0 телесном васпитању. (Наставак). — Осам дана по Црној Гори. (Наставак). — Одговор госп. др. Томановићу од Ник. Љ. Мештеровића. — Дистак: Екипажа. Арабеска, с чешког превела Зорка Ховорка-Калићева. — Белешке: Споменик А. С. Пушкину. — Заменик проФ. Миклошића. — Одборска седница добротворне задруге Српкиња Новосаткиња. — х 1итул>а : Др. Јован Јоцић. — Разно : Бечки санитетски савет о Пастеру. — Нове књиге. — Књижевне вести. (Ту је оглашена књига Адамовљева: „На с&лу и пролу". Глас истине. Бр. 5.: Назаренство и словенски језик у цркви, од Ј. В. (Види 27. и 28., па 38.. бр „Заставе" и 31. и 32. бр. „Нашег доба".) — Беседа на богојављеније, Паје Телечког, пароха у Срп. Неузини. — Дарвинизам и порекло човека (По дру А. Ш.) од Саве Теодоровића, проФ. на кр. вел. реалци у Земуну. (Свршетак.) — Беседа на св. Саву. Говорио у Ст. Бечејској цркви Младен Јосић, свештеник. — Митрополит црногорски Висарион ЈБубиша. (Наставак.) — Рл^НОумешие ит Д-> Мат. V. 32., од Јов. Живановића. — Љстак: Месија. (Свршетак првом песмопоју.) — Нове књиге и листови. Бр. ,6. Апостол Паво. Написао Милутин Думић, парох у Меленцих, бивши проФесор богословије. — Беседа на Јовањдан. Говорио у панчевачкој св. преображенској цркви 1886. год. Л!ука Поповић, парох панчевачки. — Из грчке црквене књижевности. I. св. Василије Велики. [Наставак]. — Митрополит Љубиша. [Наставак.] — Беседа на светог Саву. Говорио у Сарајеву Ђ. Петровић, протођакоп. — 1 , л / ) ћМОУћТС11М1(; и т. д. X. Мат. VI. 16. — Љастак: Књижевност: Милашев зборник правила светих апостола и т. д. приказан од Ј. Даниловца. — Белешке: Седница књижевног одбора ,,Матице Српске." — Некролог: Самуило Пантелић, епископ шабачки. — Прота Александар Захарић. — Нове књиге и листови. Ушпас. Бр. 11.: Кад ти будеш... Спјевао Ј. Козарац.Ђаковачки спасовдан. (Наставак). — Маријан. Приповијест из новијега босанскога живота. Написао Иван Лепушић. Посљедњи дани кнеза војводе. (Наставак). — Путне успомене о Русији. (Наставак. У Одеси). — Њеколике цртице о вуку и о животу му. (Свршетак.) Написао проФ. Мојо Медић. (Мало сличну оној вучарској песми, што је вредни ироФесор, који се иначе и у нашем „Јавору" често јављао с цртицама из природописа, добили смо и ми од младог пријатеља Ј. Херака, како се пева у Самој Бршљаници о Ђурђеву дне, а каза му је у перо Стеван Хинић сељанин. Обичај је тамо, да један о Ђурђеву иде обучен са зеленим буковим грањем, што је оплетено на њему као кошара или вршка тако, да га се ништа не види, од куће до куће пре дана и сунца као „Ђурађ", те пева: Добро јутро, ујна, Ево теби Ђурђа У бијелу двору На зелену кољу. Ђурађ иде с планине, Дајде Ђурђу сланине; Ђурађ се стреса, Дајде Ђурђу меса. Ђурђа боли глава, Дајде Ђурђу јаја; Ђурђе се јоли, Дајде Ђурђу соли; Ђурађ иде с полице, Дајде Ђурђу водицс.

Ко ће Ђурђа даровати, Он ће њега поштовати. Песма, дакако, није бог зна шта; али обичај је интересантан. Без сумње би се дало још што о томе обичају прибележити. Да ли још гдегод постоји? — Листак : К сликама. (Туропољска млада. Драгутии Вајнгертнер, онај исти, што је лане насликао „седницу сабора 4. јулија 1844. у Загребу", решио се, да у неколико цртица изнесе све најзнатније ствари свога завичаја, где му се имање стере. Туропоље се пружа уз десни брег Саве, лепом носавском равницом на југу Загреба, а већ од давних временаје то ллемићка општина. Нацрти Вајнгертнерови биће занимљив прилог хрватској етнограФији. — Брајила и Тулча у Румунској, прилог уз путне успомене . Књижевност : (Хрватска : „Хрватски педаг.књиж. збор" одлучио је издати „Енциклопедијски рјечник педагогије" у 100 табака — Руска: х 1увени руски писац Владимир кнез Мешчерски написао је први иут драму : „ Јади ббнога срца" а приказивала се у петроградском Александровском позоришту с великим успехом.) —- Умјетност. (Хрватско глумиште. — ТриФковићево вече у Н.Саду похвално спомиње У1епас, те упозорује загребачку позоришну управу, да се бар каткад и тамо иодмлади усиомена на три човека заслужна за хрватско глумиште, а то су Деметер, Фрајденрајх и Лжсински). Сваштице. Бр. 12.: Присојкиња. Сиевао Иван Лепуигаћ (у Бањојлуци.) — Ђаковачки спасов дан. (Наставак.) — Маријан. (Наставак). — 11осл>едњи дани кнеза војводе. (Нас/гавак). — Путне успомене о Русији. (Наставак. III. Из Одесе у Кијев. Мала Русија. Кијев). ■— Збирка хрватских народних пјесама. — Љстак: К сликама (Јунак и ластавица, нацрт проФ. Ђурђа Шубића ио Стритаревој иесми „Раја". — У мећави). Књижевност. (Талијанска). Умјетност. (Хрватско глумиште, рецензије 81—а). Сваштице. Бр. 13. Јадованка. Спјевао Хрваћанин (у дједовини Кузмана бана). — Ђаковачки спасовдан. (Наставак . — Маријан (Наставак). — Посљедњи дани кнеза војводе. (Наставак). Путне успомене о Русији. (Наставак 1 . — Збирка хрв. народних пјесама, од М. Ш. (Пиоац тога чланка преиоручује позив, да се скупљају хрв. народне умотворине. Ми сЛичан предлог изнесмо прошлога месеп;а у нашем листу, па и овом приликом препоручујемо свима, којима га наменисмо, најтоплије као врло прешну ствар.) — Љстак : К сликама (Жртва вјерске горљивости, слика чешког сликара Вацлава Брожика из хуситскога доба). Књижевност. (Чешка. Француска. Талијанска. Њемачка). Умјетност. (Хрв. глумиште). Сваштице. Бр. 14.: У 1сатакомбах. Спјевао Силвије Страхимир Крањчевић. — Ђаковачки спасовдан. (Наставак). — Маријан. (Наставак). — Посљедњи дани кнеза војводе. (Наставак). — Путне успомене о Русији. (Наставак) — Филолошко иверје. (Белешке о нашем језику, како ваља писати. Начин врло практичан). — К сликама: (Хенрик Шенкјевич. — Оточац . Умјетност (Нагаићеве слике, најновије, што их је изложио вредни уметник у Ботеовом излогу ово дана. — Хрватско глумиште). Бр. 15, Црвен-капо! Песма Иваиа Лепушића. — Ђаковачки спасовдаи. (Свршетак). — Маријан. (Наставак) — Последњи дани кнеза војводе. (Наставак). — Путне успомене о Русији. (Кијев). — Љстак: К сликам. (Валентин Водник, словеначки књижевник). — Књижевност. (Руска. Пољска. [Ту имамо приметити, да Хамерлингова „Асиасија" није „рјезта" него у прози написан „Кипб1;1ег- ип (1 1ле1 >е8готап аиз АННеПаз." Ма§;а21П, из кога је извађена белешка о Окоњсковој „Аспасији", вели : РхсМип^, али то није згодно напгки казано