Стражилово

477

478

Српкиња. Бр : 2. Удруживање нашег женскиња, од Ј. 11(оповић а. — 0 храчи одојчета, од Ј. С. — Наиг народни језик (чланци на поучавање у чиетом ерпском говору, против кога се у нас, збиља, греши као ваљда нигде више. Човека, који иоле зна српски језик, језа подилази, кад слуша, како наши и учени и неучени Срби и Српкиње варварски греше против и најпростијих облика. Оваких чланака било је у нас већ у неколико пута. Још Змај у првом свом „Јавору" узвикнуо је: „Пречишћавајмо свој језик", па је доносио разне називе, како се у нас покварено говоре, а како их треба српскима заменити; у Огњановићевом „Јавору" пре неку годину писао је о чистоти српских облика проФ. Ф. Оберкнежевић; у београдској „Србадији" сам Јован Бошковић; а и „У1епас ', понајвише из пера ваљаног др. Т. Маретића; па ево и „Српкиња". Добро је то. — О поздрављању, од Мих. (Противу поздрављања примљеног из туђих обичаја, а за наше народно просто поздравл>ање: Помоз бог, добар дан, бог ти добро дао, и т. д.) — Подлистак: Зевс и Електра, превод од —ца. Белешке и смесице све су махом таке, да могу занимати и поучити наше Српкиње. У „Књижевности" приказао је —о—о—о— часопис „Гудало" врло симпатичио, као што и заслужује. Бр. 3.: Српкињи. Песма Лзубомира Дотића (из Карлова). О називима у сродетву, од Мих. (Противу туђинског „шогорстпа", „кузипства" и т. д., а за наше народне, дивне називе за разне и све степене породичног сродства). — Баспитачка моћ мајке, од Т. М. — Наш народни језик. .^Наставак). — Из Езерових писама о еететици. (Прво писмо). Подлистак: Старо и ново доба, црте од славног пољског романсијера Крашевског. — Белешке — Смесице. Засгава има у 33. бр. чланак „Назаренство и црквенословенски језик" од „Бранка", као одговор на оне чланке у 27. и 28. броју тога листа. Бранко је против превађања црквених књига и наших молитава из црквеног језика у народни. „Лутерани, Калвини и други имају на свом рођеном језику богослужење, па опет највећма нагињу Назаренству"; вели, да би се и сам народ томе противио, и тиме би тек наступио расцен. Него „настојавајмо, вели, да се наш народ у будуће не тужи на големе издатке као досад; или бар да се не тужи на црквено-просветне издатке; да се туђинштина не увлачи у наше школе, већ да се црквено-словенски језик у нашим школама што више негује, апостоли и јеванћеља тумаче, и т. д. Црквено-словенски језик, тај лени и богати језик, оставимо где је; он није крив." (В. „Наше.доба", „Глас истине". — Исти лист доноси у овом месецу низ чланака посвећених српском народном позоришту, а пише их сам уредник. Истина, јаван рад нашег позоришта пада под надзор и критику јавних органа; али није све за јавност. Писац тих чланака тако пише ту, као да се око срп. нар. позоришта искупили л>уди све таки, који навалице иду за тим, да разоре тај просветни народни завод а то су баш људи, који су већином створили и одржавају наше позориште. С тим својим погрешним назорима о позоришној управи изазвао је уредник „Заставе" сасвим излишну полемику с „Браником", коју су осудили и други неки наши листови; а осуђујемо је и ми. Свађа без повода и презирање без разлога узајмице неће нас довести корисној цели; а збиља сви корисној тежимо. Признајемо драговољно, да у тим чланцима има доста и истине, али богме и понешто, што баш не стоји. Тако н. пр. писац замера између осталога критици позоришној, да је несавесна, пристрасна те као пример наводи, како се један критичар тако заборавио, да је данас хвалио глас једне глумице а за две недеље одрицао јој, да има икаквог гласа. Да је то

истина, то би дотични критичар заслужио, да се јавно жигоше као бесавестан човек, који у јавним стварима тера неки ћеФ. Но иа срећу тога критичара то није истина. Нигде ј авно није тај критичар похвалио глас те глумице, него приказивачки њен дар, а дар ће тај хвалити и даље, јер је одиста сваке хвале заслужан. 1ак је, али не и леп, посао, на основу неистине кога правити смешним. Наше ДОба доноси занимљив чланак за народну привреду : „Белики рудокоп угља у Босни" од А. М. М. 1изПодунавља). — У 31. и 32. бр. одговара свештеник II. Б. својим чланком: „Назаренство у српскоме народу" писцу оних трију чланака о истом предмету у 27. и 28. бр. „Заетаве", које смо регистровали у прошлом месечном нашем извештају. Назаренство је већ постало дневно и преко нитање наше дневне журналистике. Пријатељ срп. народа може се само радовати, да то питање све наше политичне странке без. разлике хоће да реше што боље. И 11. Б. не слаже се с оним иредлогом, да се црквене наше књиге и Молитве преведу на народни језик, као „Брапко" у 33. бр. „Заставе", што би хтео писац члаиака у 27. и 28. бр. „Заставе"; него овај препоручује, да свештеници наши као катихете озбиљно обављају тај свој задатак у школи и у народу, па да тумачо народнимјезиком молитве и јеванђеља. (Види: „Заставу", „Гл. истине".) Враник доноси у 25. броју наставак: „Нисама будућој вереници"; и почиње: „Срем и Земун за време турско", написао И. С(опрон). — У лиску 32. посрбијо (!) Милан Л»убовић сличицу чешког ириповедача Јана Неруде : „Изненада." „Писма будућој вереници", с пољског од Срда, свршена су у 33. бр. — 34.—36. бр. донео је новелету Карла Винтера: „Српска невеста". — Милан II. Јовановић приказује у 35. бр.: „8атт1ип§-еп уоп сгуПгесћШсћеп Еп^зсћеИип^-еп (1ез к. к. о!зег81:ег1 ОеНсМбћоГез. XX. Вап<1. — У лиску 36. ороја штампана је истинита причица Веље М. Миљковића под насловом: „Удавио се." ИаргесЈак доноси у 8. и 9. броју беседу М. Нећњака, К0 ЈУ Ј е читао на збору учитеља у Јаски и којој је тема: „О одгајивању деце у разним сталежима, парочито о одгајивању девојака." У осмом је броју почео, у деветом и десетом наставио Осечанин Андрија Ћурчић описивати свој „Пут у Црну гору на Цетињску учитељску скупштину." На челу деветом броју има чланак Милана Кобалија: „На што се морају дом и школа обзирати, да реше своју одгојну задаћу ?" Тај је чланак довршен у 10 бр. Овог је месеца уз тиј лист додат и извештај о деловању и развитку друштва учитељске задруге у Загребу за последњих 10. година. —У 4. бр. Кгфгеупе бгпо1ге оцењена је „Тужна књига" Јова и Пера Сундечића и „Бугарске песме", што их је превео Август Харамоашић. Међу књижевним новостима оглашене су у том броју мал те те не све српске књиге, што су последњих дана угледале света. 1лесшск1 У1ез1:п1к наставља у 3. броју здравствена извешћа; између осталога је ту и извештај румског Физика дра Душана Ј. Диме. У том броју има и приказ Батутове „Буквице болести"; приказивач вели на крају: „Књижица је ова писана красним језиком у 324 кратке језгровите сентенције, права је буквица, коју би човек требао напамет научити, а вредно би било, да се штампа и латиницом за оне, који не умију ћирилицом читати." — Љстак тог броја доноси лечиичко-историчну споменицу дра Оребића под насловом: „Хрватски Пастер", а међу „Ситним вестима" читамо, да је ревносни др. Војислав Суботић од српског краља одликован српским редом св. Саве за помоћ, којом је притекао првим рањеницима у Београду. ЛЛебИ (Згиг^а Ш21шга 1 агсћПек^а ушле су у У1Г. годину а 1. број ове године, који је 31. марта п. р. изишао,