Стражилово

461

СТРАЖИЛОВО

462

реци ми само, кога се тиче?' Двеју врло лепих занимљивих женских и једног човека.' ,Познајенх ли их ти?' ,Женске врло добро. Њега нимало.' ,Но онда те јаднице жалим, јер нема сумње, оне неће имати мира од тебе.' ,Бога ми, да видиш у овај мах хоће. Јер ја ни за главу не смем признати пред њима, да ми је тај случај познат. - ,Бога ми, то ме почиње баш озбиљно занимати. А ко ли су ти те јунакиње?' ,Ти знаш, да се Марко С. оженио?' ,3нам. Ја сам овамо и догаао из Б. и био сам с њиме, Ал му жену нисам видио, јер је она некуд отпутовала.' ,Да, да. Па једна од тих јунакиња је она, а друга њена пријатељица.' ,Та шта говориш?' ,Е ја ти рекох.',А шта се то њима могло десити ?' ,А откад си ти постао тако радознао? Али дај да ти овако укратко кажем : да су у једној гостионици у својој соби цело једно вече нровеле са једним отменим човеком, који им се из некелакрдије приказао као келнер.' ДПта?' рече доктор, за кога сам ја сад већ поуздано знала, да је наш келнер и ухвати тог странца заруку. ,Иа зар је то бага заиста била Маркова жена ?' ,Зацело. Ја то знам из најпоузданијег извора.' ,Па кад брже се то већ разгласило ?' ,Шта, а да ниси и ти то чуо већ као тајну ?' ,Та, та,' замуца доктор мало збуњено, ,ја сам тек онако нешто начуо, али то се бага сасвим не слаже са тим, што ти говориш. Пма нешто, гато ми не иде у рачун.' ,А гата то?' ,Рећи ћу ти, док ти будеш са твојом приповетком готов.' ,Добро, нек буде и тако.' ,А јели молим те, ниси ли чуо, куда је отпутовала Маркова жепа? То сам, видиш, заборавио да питам, а Марко ми опет није рекао.' ,Она је овде.' ,А њена пријатељица ?' ,П она.' ,А знашлити, где су оне одселе?' ДТиташ ли збогМаркове жене или због њене пријатељице ?' рече онај кога је доктор назвао Пером и значајно се насмеја. ,1'азуме се због Маркове жене, јер њу бих волио да видим. Рад бих да се уверим о Марковом укусу. Што се тиче оне друге, њу не знам ни из чувења,' заврши доктор, а ја видим, како не скида ока са свог пријатеља. ,Иа добро, но, одселе су у гостионици код лабуда.' ,А зар овде немају никога свога?' ,Немају никог, осим једне другарице.' ,Па како их та није позвала?' ,Јесте, али су оне одбиле позив. Говори се, да ће им се та пријатељица скоро удати, а ово дана очекује свог ђувегију, па пису раде да јој сметају'. „Ха, ха, ха," смејала се -Јела, „дакле се већ и то зна." „Пст," попрети јој Софија. „Зар си заборавила на своје обећање? Та ја још нисам готова". „Опрости, нећу те вигае прекидати," „А ти слугаај даље: ,Ти знага,' рече онај доктору даље, ,то је она удовица Јела Е.' ,3нам је из

чувењаи.из виђења.' ,А докле ће се јога бавити овде?' ,То ти не знам рећи.' ,А где би се ја с њима могао наћи?' ,Па то је врло лако. Распитаћемо где .за њих.' ,Учини ми то, молим те. Тиме ћеш ми учинити велику услугу.' ,С драге воље. Али гле, ево и Паје. Хајдемо пред њега,' заврши, и оде заједно са нагаим јунаком на сусрет ономе, кога су очекивали. А како је мени било иза тога, то знам само ја и онај горе. Знам ти само толико рећи, да сам се у тај мах први пут нокајала, птто сам лакрдисала и чини ми се, да ћу тај занат за навек 'напустити, јер јотн никад нисам тако насела као овога пута." „Та немој. молим те," ругала јој се Јела. „Па онда зар би ти то умела извести? „Та мани се тпале. Размисли о целој ствари мало озбиљније, тта ћега видити, како онда изгледа. Представи себи, шта ће тај човек мислити о мени, ако буде, не дај боже, дознао, ко сам," одговори јој Софија мало забринуто. „0 томе не мори главу," тегаила је Јела. „Мислиће оно, нтто и ти мислитм о њему. Лакрдисао је и оп а лакрдисала си и ти. Ви сте се дакле изравнали". „Та да, лако је тако говорити, али ко зна., шта све из тога може изаћи?" „Којешта. Како те само не мрзи тако мислити ?" „Мани се, мани. Мени се негато зло слути,, - " ,Е, јеси чула, нећу такву да те гледам. Та озбиљност ти ни мало не доликује. У осталом срећа је јога, гато је то код тебе прелазно". „Али веруј ми, ја ти најозбиљније кажем, да се ја нлагаим, е ће из тога изаћи какве неприлике". „Какве неприлике? А најпосле све да буде и тако, нећеш ти бити крива, већ он. Јер ти си само довргаила оно, гато је он започео. Али шта је онда било ?" „Е, гата је. На срећу Мара је јога толико говорила са рукавичарем, да су она тројица већ доста одмакли, тако, да смо ми без бриге могле стићи до напте гостионице а да нас они не опазе. Да се од тога тренутка не смемо да покажемо на улици, биће ти сасвим разумљиво. Ето, сад знаш, затттто смо ти дошли на колих, као и то, загато нећемо да да идемо у гаетњу." Таман је она то довршила, а на вратих се указа Мара. „Но," рече Јели, кад је угала и села, „јеси ли чула ?" „Од почетка до краја." „Па како ти се свиди?