Стражилово

637

СТРАЖИЛОВО

638

књиговодства", књигу Радивоја I Гредића, главног књиговође у краљ. сри. народној банци у Београду. — У 56. нод „Књижевност" пииге Л. К .о „Књижевној неправди", која је учињена српском народу у кљизи „ Аустро-угарска монархија описаиа и насликана" тиме, што се несаразмерно мало узело облира на Србе. — У бр. 59. наставља С. Мл. Б[ајић] учитељ у Црепаји, питање о назаренству с чланком: „Јопг нешто о иазаренству", па истиче, што је још покојни др. К. Пејичић рекао: ,.да се још за времена култус наш поправи, скрати, оплемени, разумљив створи, да се и проиовед као есенцијалан део култа у литургију уврсти, и да се сва занешењачка устројства из цркве полагаио с поштовањем уклоне, изваде. Учинимо ми оно, што нам, хвала иросвети, неизбежно предстоји." Па куд би нас то, и тек оие друге мисли Пејичићеве одвелеУ — У 62. бр. обазрео се — ^18 — на: „Певање код српског народног позоришта", и врло строго, али доста и праводно осуђује, како се у нас ту не негује певање, Збиља је нуждан као залогај хлеба стручан учитељ иевања у нашој нозоришној дружини. Кад узмемо у рачун, како силно воли наш снет, да чује песме с позориице, и колико то припомаже и благајни позоришној и ширењу ваљаног иевања у народ, нозориште без лепог певања је као тица без једног крила. У томе се, као што се види, и ми слажемо с —1)18 - ом, али му не дајемо за право, што онако квалиФикује певачке способности садашњих чланова позоришне дружине. Прво и ирво Марковићу само пакост може одрећи обилиа Фонда гласног, а границу му тако аподиктично мећати ие знам баш до #18 не верујемо да је основано. Тврдњу, да сваки здрав човек ^или се оно ваљда само на женскиРБе односи?!) мора имати леп глас, да се може, дабогме уз претходну обуку, с њиме у солопевању с успехом продуковати, држимо за шалу, јер иначе не знамо, како бисмо је схватили. Или ваљда — — мисли, да је когод Милки Максимовићевој одрицао у опште глас, да ваљда не може чак ни говорити ? Штојео Добриновићу, Хаџићевој и Ружићу речено, не потпиеујемо ; част и хвала свима трома као одличним глумачким снагама, али за солопевање немају грла. [Сад ће — 1_)18 —још, узевши ово дословно, тврдити, да је „пука бесмислица" рећи, да ко нема грла, јер тај онда већ по физијолошким законима не би могао ни живити]. Напослетку још додајемо, да је оно силио претуривање музичких тобоже закона из небуха у главу ударено пасусом оним о неком облигатном „секундирању [!!]" у збору. Ако ће се у збору „секундирати", онда неће канда много имаТи посла капелник код позоришта. — У 65. говори Васа Ђ Тешић: „Још нешто о назаренству", обазирући се на досадање чланке о томе предмету. — У лиску свом донела је Застава о. м. неколико интересантних цртица „Из граничарског живота." Наше доба прештампало је из „Срп. Напретка" у свом 41. и 42. броју оцену на превод Савићева „Фауста". — У 42. доноси Писма [два] Косте Богдановића, писана кнезу Михајлу М. Обреновићу, што их саопштава Јован Димитријевић, парох Шимуновачки. — У лиску 44. и 47. бр. „Привидна љубав", новелета од М. [у СредцуЈ. — У 47. обазире се „Један црквени певац" [у Черевићу] на: „Заставине" мисли у бр. 27. и 38. о. г. о назаренству". На исте „Заставине" члаике било је одговора и у „Застави" и у „Нашем добу", али без анимозности према писцу оних чланака. Црквени певац неће без тога. Зар код нас још увек препирка о каквом питању мора прећи у свађу, да се мњење другога назива „бенетањем" и друкче, недостојно и предмета и препирача? У истом броју разлаже: П. Ј. К. [из Чалме] „Начин, како да се српске поучне књиге у народу шире?" Браннк у лиску 39. бр. доноси чланак: „Стари кла-

сички језици у гимназијама од (3. у обрану латииског и грчког језика, што се уче у гимназијама ио целом културном свету. — Бр. 40. доноси уводни чланак: „После двадесет и пет годииа" и листак [од Милана Савића]: „Димитрије и Драгиња Ружић" у славу то двоје наших јубиланата. У 41. бр. доноси приповетку Хенрика Шенкјевића: „Јаико музикант", превео Милојко. Иста ириповетка пољског ириповедача тог изашла је у сри. преводу од III. јотп 1882. у „Српским илустрованим новинама" [бр. 34.], а превео је III. ни боље ни горе од Милојка. Дакле, чему овај превод ? У бр. 42. „Дупеж", од Виктора Ракошије, превео Л>убинко.Бр. 43. доноси прославе дваестпетгодишњице Ружића и Ружићке; а М. П. Јоваповић приказује: Оез^еггекЈМзсће Јпз1п1)2§;е8е1;2е уоп 1)г . ^ео О-еПег. — У бр. 44. преведе" опет пеки Љубинко И. Тургењева причицу: „Препелицу", да усрећи зар читаоце — „новитетом", који је „пре кратког [! ] времеиа изашао на руском језику у Петрограду"; а иета скица, последњи посао Тургењевљев пред смрт, изашла је још пре две године, ако се ие варамо, у „Јавору" и у сриском иреводу. Превађачи, [а ови у нас у томе често греше, скоро да самовољно раде] треба да не троше ни свога труда узаман, нити да обмањују уреднике. То може да има штетних последица и по сам лист, јер пред очима ово мало наших читалаца губи доста од уважења онај лист, који без невоље донесе нешто, што је већ негде штамиано. Превађачима је лакше знати, и од њих с правом можемо пре очекиваТи, да знају, шта је од кога преведено, кад се хватају таког посла, него уредницима, а најмање уредницима политичних листова, којима, и само по себи већ, мора овако што бити нузгредна ствар. Један доказ, ето, више, да је оваки месечни преглед нуждан. Ето се са превађањем у нас већ тера и прилично дрзак швиндл. То убија поверење нашој и онако слабој књижевности и траљавој књижевној трговини. Дакле, у памет се преводиоци! Не би згорег било, кад би преводиоци, који мењају [а и то не знамо, може ли увек бити оправдаио] оригиналне наслове' својим називима, под тај ставили још и онај оригиналов у оригиналову језику. — Исти Љубинко превео је у 45. броју: Убицу из љубави, од Шопеа. Карге(1ак наставља у 11. и 12. броју Андрије Ћурчића „Пут у Црну Рору на Цетињску учитељску скуиштину" а осим тога саопштава у та два броја и ове важније чланке: „Развитак хрватског иучког школства, нарочито у препороду нашег народа" од Јос. Кирина; „Ратарске продужиице", мисли Д. Божића, У 13. броју наставља се Киринов чланак а доноси се на првом месту чланак Милана Кобалија: „Локације у пучкој школи не треба". — У броју 5. КпјЧгеупе бто1ге оцењена је Боргрављева књижица „Српски цар Стеван Душан". Међу „кпј^еутт ујеб^та" читамо мњење владике Штросмајера о Сундечићевој „Тужној књизи", извађено из писма, што је владика писао песнику. У писму своме изражава владика-меценат жељу, „да наша младеж и српскога и хрватскога имена ту књигу" не само учи, него и на памет научи." Даље је саопштен позив на претплату на овдашњи „Женски свет" и наш позив на претплату па Адамовљеве приповетке „На селу и прелу". 1_лесшск1 у1ез1шк има на челу 4. броја чланак „К преустројству здравља" од дра Шолца, кр. окружног лечиика у Митровици; даље чланак „Ка1згшт заНсуНсит, лек од мочварне грознице" од дра Фирста, гр. Физика у Сиску. Међу „2(1гаУ81;уеш.т 12Ув8С1та" од године 1885. има извештај дра Иваиа Рогулића из Вуковара, а за прву четврт 1886. године из Митровице од дра Стевана Пајића и из Земуна од дра Војислава Суботића.