Стражилово

СТРАЖИЛОВО

668

израдили себи мјесто у историји шеснајестога вијека. Оии су водили ненрекидну, неутољиву борбу с Турдима. Љихова је цијељ била, да се крваво свете непријатељима своје вјере и своје земље. Па су се крваво и светили.« Ето широкога поља родољубивом пјеснику, да тражи те храбро осветнике па да их слави. Најприје долази азбучни списак кнезова и властела народа »словинскога.« Ту пада одма у очи поријекло њихово: сви су из Босне, Херцеговине, Зенте и Далмације; нема ниједнога из Хрвацке. Истина је, ту су и Франкопановић и Зриновић, али за ирвога говори да је из различнијех бановина и мјеста »словинскијех« а за другога да произлази од Шубића из Брибира. Ово искључење нрековелебићкијех витезова из списка вишереченог још је значајније, кад се види, како их Качић засебно у двије пјесме слави под насловом једна пјесма »унгарскијех и хрвацкијех витезова,« а друга само »хрвацкијех;« одакле слиједи, да остале витезове, чију славу пјева у стотину пјесама, не сматра као Хрвате. Иза голога списка кпезова и властеле словинеке долазе повјести неколико породица њиховијех. На нрвом мјесту ријеч је »од јасне и присвитле куће кнеза Р е љ е Омучевића-Гргурића,« од које су нроизашли бани од Костора у Мацедонији и намјесници бански у Босни. »Кнез Реља син Гргура Хомутине би капетан и ђенерао сврху све војске Кесара Стипана Неманића; имаде за жену Видосаву Баошића.« Вриједи чути, како завршује Качић разговор о овој властели словинској. Он вели, да их он свијех није именовао. »Многа господа, која се не хтише потурчити и која имадоше срићу сакрити се од сабље Отомановића, побигоше к мору у Приморје, како се находи у писму у маиастиру босанскоме, који се зове Фојница, гди се штију ове ричи: Ма§па еИагп Вовпепвшт рагк ех ео ћи-Инпе 1п ргох1та8 Кгаше ра^аз огат^ие тагШтат 1и§-а 8е 8а1\ т а\пћ диагит р1егаедие ГатШае оИт поМ1е8, пипе [лчуаГае «ии1, геИ§'10П18 диат раћ'јае атапНогит. Босанска арма јест један штит и на њему по мјесеца и једна звизда. У приморју на многим старим гробовима находи се речена арма ; сва је прилика, да су такве гробнице учињене од босанских ускока за једну успомену свога дошашћа и госпоства.« Иза овога још ћемо се обазрети на »кратко говорење од господе пољичке.« Ту нам Качић каже, како је постала нољичка репуб-

лика. Са некога несклада, који се догоди међу господом и краљем босанскијем г. 1015. кнез Тишимир Мирославић с браћом остави Босну и дође у Далмацију и настани се у Пољицима. »У задња доба, пуно посли« к овијема кнезовима придођоше из Угарске госиода Рај ачићи, а послије њих опет господин Дражое. Овај долазак из Угарске у Далмацију има бити из доба, кад су Турци били и оном краљевином обладали. Дакле они наши витезови, који су били испред Турака у Угарску прибјегли, да отоле војују противу њих, кад су Турци и Угарском обладали, опет траже себи земљишта, одакле могу наставити борбу противу непријатеља, који одузе народу нашему самосталност, па је замијени робовањем. Али како Качић мисли о поријеклу јунака, које слави, најбоље се види из пјесме «најпослидне од славне Босне». Пјесник се обраћа Босни, да му ка;ке своје јуиаке, Нека могу и љих запјевати Част и дику славној Босни дати! Али Восна липо одговара Милована тер жестоко кара: Јер си, брижан старче, полудио, Путујући памет изгубио? Кад си пјева 1 пјесме од јунака Највеће си пјева од Вошњака. Ко је био Марко К-раљевићу, Ко ли витез Милош Обилићу? Ко бијагае Реља Богањанине, Охмузовић јунак од старине? Ко је био Бранковићу Вуче, Ко л' старином Кастриотић Јуре? Ко ли јунак Зриновићу бане, Ко л' делија Косарић Стипане, Него млади сгарином Бошњаци, Ол' Вогањаци, оли Херцеговци ? Па тако слиједи набрајајући јунаке опјевале, који су сви из Босне или Херцеговине: И остали ускоци јунаци Сви су, старче, старином Бошњаци. У реду славнијех јунака босанскијех долазе и шљедећи мухамеданци: Камо теби пате АтлагиИи, Атлагићи и Кулиновићи ? Гди су теби Дурат- БеговиИи, Дуагићи и Соколовићи? Камо теби силе ВакотиЛи, КосариИи и ФилиаовиЛи? Гди су теби КоичиЛи јунаци, ЉубовиЛи гди су Херцеговци,