Стражилово

673

ОТРАЖИЛОВО

гови списи послаће се писцу натраг, јер захтева. 4.) В. Н. Отовић, Барски учитсљ у Црној Гори, шаље приповетку из црногорског живота: „Осветила сам се." Издаје се на оцену дру М. Јовановићу-Батуту. 5.) Према исказу секретаровом прима се за Летопис песма Мите Поповића под именом „Вата". 6.) Секретар саопштава да је Милан Савић поправио својушаљиву игру: „Добре вол>е", према искуству стеченом онда, кад је приказивана та игра на позорници; према томе прима се та шаљива игра за Летопис. 7.) Пе прима се за Летопис сиис Едварда Јунга иод насловом: „Мисли у ноћи" у преводу Св. Вујића. Оцењивач Св. Савковић вели, да је ту иреведен тек мален одломак читавог Јунговог списа, а што је преведено, преведено је језиком Симе Милутиновића-Сарајлије: т. ј. језиком, који је врло тешко било и онда разумети, кад је Сима живио, а камо ли данас! 8.) Издаје се на оцену Св. Савковићу приповетка из српско-горњокрајишког живота од непознатог иисца под насловом: „Сабљу или девојку." 9.) Прима се за Летопис историјска студија Синише под насловом: „Неколико ријечи о тасту Немањину, бану Борићу." 10.) Према препоруци М. А. Јовановића прима се за Летопис генеалогична студија, што је израдио Синиша по ПорФирогениту и Дукљанину, под насловом: „Родослов династије Беле Павлимира и Тјехомила." 11.) Према оцени Ђ. Рајковића прима се за Детопис двадесет српских народних приповедака, што је скупио и поднео Владимир Красић. 12.) Према исказу Ђ. Рајковића не примају се за откуи неке старе књиге, што је поднео Марко Кречаревић. 13.) Послаће се некоји списи онима, који их ишту натраг. 14.) Остало су биле сгвари питомачке. А. М. М. П030РИШТЕ И УМЕТНОСТ. (Нове српске музикалије.) Накладом књижаре Краће Јовановића у Ианчеву угледале су света ове две композиције: ,,Да л' то", и „Небо моје", обе песме од Ђуре Јакшића, обе :-Ја баритон или алт уз гласовирску нратн.у компоновао Антон Хочевар. Издан.е је на оку и у опште је брижљиво нзрађено. 0 вредности самих композиција донеће се зацело са позванс стране стручан суд, ми еамо примећујемо, да према намени песама и за алт кључ баса отештава читање. Цена је и једној и другој композицији 80 новч.

КЊИЖЕБНЕ Н0В00ТИ. — Збирка Адамовљевих приповедака ?? На селу и ирелу'*, пгго смо је огласили, да ћемо је издати у нашој наклади, изашла је из штампе те ће се разаслати претплатницима, који се досад пријавили. Може се добити у админисграцији нашег лисга по 50 новч. за претилатнике „Стражилова" а за друге по 60 новч. Ко са стране пошље новце, добиће књигу ^гапсо у кућу. — Овдашња књижара Луке Јоцића и друга издала је ово дана књижицу под насловом „Не пристоји се! Ручна књижица о неким манама и погрешкама, којих се у говору и мешању с људима ваља клонити." То су кратка правила такозване етикеције и доброга реда, како се ваља владати н. пр. при столу, у соби за дочекивање, у јавном животу, у говору и т. д. па још како ваља лазити на одело и одучавати се ружних навика. Књижица је преведена (не каже се ни с ког језика ни од кога), штампана је у штампарији М. Димитријевића а цена јој је 20 новч. — Роман Жоржа Онета „Грофица Сара" изашао је неки дан у српском преводу Бранка Мушицког у Београду накладом књижара Петра Ћурчијћа. Превод је изашао у две .свеске а цена је свакој свесци 50 новч.

— У Панчеву је у штампарији браће Јовановића у засебну свеску наштампан II. Извештај о стању и раду панчевачке сриске црквенеправославне општине за годину 1885., пгго је поднео црквени одбор те општине главној скупштини 4. о. м. —- Од књижаре Браће Јовановића из Панчева добили смо на приказ нову књигу „Како се гаји перната живина", која је накладом исте књижаре ово дана угледала света. Књига је рађена по припознатим изворима (немачким, хрватским и српским) а има у њој 12 слика. Цена јој је 50 новч. — Књижара Браће М. Поповића издала је сад неки дан Његошеву „Слободијаду" у доста угледном издању. Цена је књизи 70 новч. — У Београду је из штампарије напредне странке изишла ово дана у другом попуњеиом и измењеном издању Фивика, белешке из предавања, за своје ученике и ученице наиисао БориславБогић Т о д ор о в ић, проФ. учитељске школе, хонорарни проФесор богословкуе и више женске школе, члан сталне комисије против Филоксере и ванредни члаи главног просветног савета. — У „Гласу Црногорца,, чмтамо, да је Вид Вулетић Вукасовић у Загребачком „Археологичном веснику" приоиштио два старославенска натписа у Херцеговини. Особито је, вели „Глас Црногорца", занимљив први, урезан на печату сабора Ваведенскога, који се чува у василијанском манастиру на Завали (у Петрову пољу). — 8. број „Босанске виле", који смо из месечног прегледа за април морали изоставити с тога, што нам је сувише касно стигао, доноси на челу црту из босанског живота под насловом: „Јадац" коју је написао С. С. Сарајлија. Приповетка је та у својој врсти мало чудна. Девојка се уда за недрагог па зове старог драгана на састанак, ту га пушта. да се у саидуку у, „самртном зноју" : увери, како га она „искрено воли" а он „не зна како да јој захвали", што му је досетком неком „живот спасла" од љубоморног мужа. Сећамо се једне приче из Бокачијева „Декамерона", где се тако исто —- т. ј. управо иротивно : цвокоћући на цичи зими — ДР&ган уверава, како га удата му драга „искрено воли". „Јадац" би поднео за хумореску али онда не би смео бити у том жанру изведен као што је овде. — Даље је настављена „Патница" Ђорђа Јовановића а за њом долази превод са словеначког „С оца на сина". То је Крсникова ирича, коју смо ми у нашем „Стражилову" у 18. бр. ов. г. донели у преводу под насловом: „Очета Мачак", Наш је 18. бр. датиран додуше 1. маја а 8. број „Босанске виле" 16. априлаали је нама, као што већ рекосмо, број тај тек неки дан дошао до р.уке, дакле се ие може замерити нашем преводиоцу, да је уиао у ону погрешку, коју смо ми у прошлом броју нашег листа код „Браника" у месечиом прегледу истакли. — Долазе затим Бесаровићеве белешке „Из прошлосги Сарајевске и Босанске" V; па „Постање убруса Христова", с рускога превео митрополит Сава Косановић. Од српских народних умотворина саопиггене су у овом броју ове : „Пропаст краљевства Босанског у Кључу 1403 године.", „Крадљивац Раде", „Утекла дјевојка", „Љуба краља Босанскога" и наставак иародних пословица (16^—240), што их је скупио Р. Мирковић. — У ,Диску" су сами књижевни огласи и списак претплатника (Сарајлија: 64—157; и Бањалучана: 1—26.). 0 М Е 0 И Д Е. (Епизоде из живота и делања Кердијева.) Под овим насловом изашла је у Паризу врло занимљива књига од Артура Пужена. Име неуморног и заслужног овог писца по