Стражилово
ГТРАЖМО
ЗАБАВУ, НОУКУ1КЊ; ВЛАСНИК И УРЕДИИК ЈОВАН ГРЧИћ.
БРОЈ 31.
У НОВОМ САДУ 31. ЈУЛИЈА 1886.
ГОД. II,
ДЕСИМИРЧАД.
I. П р а в а с р е ћ а, Седа сунде па облаке злати, Ја се лактом налег'о на врати', Па у срећи већи и од краља Гледам жену, где вечеру снраља. Вечерасмо. — Она ста да свира Бујне песме с извор-гласовира. Ја је пратим егедом и гласом А чедо јој игра под појасом. • Аој собо ! Ао стане мили ! Та све миље ви сте надмашили. II, Новорођенче. Ој тичице у зеленом лугу, Добиле сте једну нову другу; Једно тиче, што и ноћу поје: То је мало Десимирче моје.
III. Б а ј и! П у ј и ! 11ун се месед на таласу љуља, Успава га песма од славуља. Нит је талас, ни славуја певке, Већ је мати код њене колевке. IV. Д о б р о д е т е. Уз корито стоји и лонац и ћупа, Јер ће мајка дете своје да окупа. Водидом је мије по руци и нози А у себи збори: „Боже јојпомози." Не боји се воде то детенце наше, Иожицом се праћка а рукама таше; К'о грленче мало, тако мило гуче, Док јој мати чисту кошу не обуче.
И С Т И Н И Т А Ц Р Т А I. >ако ли смо га са сажаљенем гледали! Био је то Јахудија са широким плећима, пегавим лицем, жутом косом и брадом. На глави је имао нешто налик на фес, а био је вас поцијепан. Јелека није ни имао. Парче коиарана покривало му је голо тијело, што је вирило кроз подрту кошуљу. Било лето, била зима, он је увјек ишао босоног, у изјелим нанулама. Око себе носио је уже. Њиме би се опасивао, кад би легао на
V. Под липом. Лина мири, месечина тија, Славуј песму тишином извија, Звезде трепте са висине свете, А под липом ја, жена и дете. Мита Калић ЈУСУФИКО И МЕЈРАМИКЈА. ИЗ БОСАНСКЕ ПРОШЛОСТИ.
даске да спава, а иначе би га увјек преко рамена оплео, као оно ватрогасци. То га је уже рагшло, јер је њиме пртио терете, што би му их по који милосник дао да цима за неколико нара. Па ипак је био задовољан. Јео је по један пут на дан. Кад хоџа заокујише на џамији подне, он би отишао у екмежџије, на би узео један каплам за двадесет пара; а ако би што више заслужио, онда би са тим каиламом отишао гдје на дућан, па би