Стражилово

ВЛАСНИК И УРЕДНИК ЈОВАН ГРЧИћ.

БРОЈ 32, У НОВОМ САДУ 7. АВГУСТА 1886. ГОД. II.

ДВА ТРИ ОТРУКА НЕВЕНА НА ГРОБ КЊИЖЕВНИ КУ твРИУ РА1Е0В111 РОЂ. 1825. ПРЕМИН. 28. ЈУЛИЈА 1886. у НОВОМ САДУ. Маленој гори штета голема, кад-год јој гром обори који дуб . . маленом народу губитак велик, кад-год му уграби смрт главу коју угледну! :оправио и за штампу зготовио свој последњи број „Бршљана" № а.1 пера из руку иикако да остави . . . — Хоћу с пером у руци да умрем . . . Јачи бија.де бољетице љуте, којој лека нема — до страшног часа умрлог не подаде јој се. Види, м р е т и м у с е м о р а — ал се неумитне смрти не поплаши ни за часак; бојао се цигло дугог боловања, у болести мучног гтила, мрског нерада. Радио је и дан и ноћ од младости до самрти своје на књизи српској с пером у руп,и заклопи очи: душа му одлети у Елисијум, куд га је још овог света срце вукло. Тако премину и оде на онај свет — вредни, свега века свог неуморни књижевник нам Ђор^е Рајковић. * * -XСетве и летине књижевне треба нам много — а сејача и тежака-патника све је мање . . . сири и убози смо још једнако спрам других сретнијих у том народа и напреднијих. Књига у нас још никако да пролиста обилато и процвате; књижевност српска не удри још у разграње гранато, да понесе рода сваке руке добре и постане народу, и малом и великом, од преке потребе души, кб насуштни хлеб телу . . . од плода рада свог књижевиик-страдалник у нас ни кором хлепца довољно да се заложи, а камо-л да доспе у мирни пристан супрот оскудице и невоље, те маха дадне ведрини духа свог високолетна и живој жељи и вољи срца свог за рад обиљни. А радник је достојан плате своје — вели наук ванђеоски. Зато и јесте у нас све удиљ много њиве и необрађеие, а орача и сејача мало имамо;