Стражилово

1345

СТРАЖИЛОВО

1346

вјероваху овако: Њихов први бог и владалац живио је осамнаест хиљада годииа и кад он умрје, његов задах или пара постаде вјетар, његов глао постаде грмљавина, његово лјево око постаде сунце а десно мјесец, његова крв претвори се у рјеке и у мора, његове ноге и руке у четири стране свијета. ! ) 0 другим рјечима то значи: свијет је један велики организам а човјек је по себи микрокозам. Вриједно је овђе павести, како је једап китајски философ, по имену Тшухи, у XII. вј. по рођ. Ис. умовао о постању свијета. Прво свијета, што постоји, није било па ни прасиле ни пратварине (или искономатерије), нити. је могло бити каква одношаја иратварине према прасили и обратпо. Чим се заче прасила и поче и задоби покрет, породи се покрет-почело (принцип) Јанг, а чим се прасила устави и постаде мирна, породи се умир-начело Јин. Прапочело Тшухи називље именом Таи-Ки, и оно што се находи у свакој ствари. Из Таи-Кија постаде свако биће; опо је велики зачетак, из ког свака моћ и знање происходи. Тшухи даље развија своју теорију овако: Прасила садржи у себи способност за свако поједино биће, свака ствар добија из ње своју снагу. Прасила у покретању рађа тварину (материју). Посље покрета прасиле долази мир, и мир рађа мирну материјубез довршеног покрета не сљеди нипошто мир. Постоји ли покрет, тад мора да сљедује и мир; постоји ли мир, тад мора да сљедује и покрет. Али како може прасила истодобно у себи имати и покрет и мир ? Најпрво би она морала имати неки облик, да узбуде способна произвести кретање и мир; али прасила нема никаква облика ни обима, зато не може бити говора ни о покретању ни о миру. Ову умјесну и логичну примједбу, коју сам себи Тшухи ставља, настоји на овај начин да образложи: Прасила садржи покрет и мир, јербо и праматерија садржи покрет и мир. Да прасила не садржи покрет и мир, не би могла ни праматерија садржати покрет и мир. Свијет није него падавина (М1ес1ег8с111а§) ове праматерије: свијетло и чисто ностаје небом, тешко и нечисто постаје земљом. Све, што њу окружава, креће се око ње (земље) у округу *) Слично находимо у Гопата Брахами, у којој се описује, како је Брама створио свијет: Брама створи земљу из своје ноге, ваздух из своје утробе, небо из своје лубање и т. д.

а она стоји у средини непомична. ') Први појави, по којим каоса нестаје, јесу: ватра и вода, дочим из блатног талога воде постаје земља "а из најсвјетлије чистине ватрене постадоше вјетар, грмљавина, гром, сунце, звјезде и т. д. 2 ) Код Грка пак владала су разна мњења о овом предмету. Пјесници су пјевади, да је свијет постао из каоса или из смјесе елемената. Мњења пјесника и научењака грчких у појединостима много се разилазе. Исијод са Аристофаном приближава се иидијском пантејизму. Између философа је Талит држао свијет створен од једног вишњег бића. Платон и Стојици су тврдили, да је материја овјековечена, али да је бог творац исте; њима се у том мњењу приближивао Аристотел 3 ), који је са Анаксагором сумњао, да свијет мора докончати, дочим је Ксенофонт држао Бога и свијет за једно исто, а Демокрит са Епикуром тврђаше, да је свијет постао из атома те су једаи уз другога приоиули и агломерисали се случајем. Све ове теорије, досад изложене, често су у опрјеци једна ирема другој, у појединостима се нимало пе слажу и њихова разноликост (варијација) иде 111 тбшкшз, па то је узрок, да научењаке доводе до немеродавних закључака и апсолутно негативних. Сад да надовежемо научне ипотезе и теорије па опда ћемо тек малко обратити пажњу и на мојсејску космогонију и сравнити је с изложеним суставима о космогонији код старих народа а тако исто и са резултатима модерне науке. Косто Кулишић. (Наставиће се.)

') Овђе се онажа сличност са суставом Кл. Птоломеја. 2 ) Види: Л^ехвз, НагкИзисћ с1ег Л^е1^е8сћ1сћ^е ор. сН. р. 104—106. 8 ) Аристотел о васелени мишљаше да стоји независна од индивидуалне вол»е првог мотора (покретача); и да она има своје вјечите, иманентне законе. Усљед оваковог умовањакод потоњих грчких ФилосоФа теза хилозојизма нашла је сигуран ослон и развила се. Теорија еволуције данашњих ириродњака није ли прости али очити доказ, да су стари дубоко проницали у тајне природе и без анатОмијске, хемијске, спектралне и које друге анализе ?! Хилозојизам (т. ј. да је материја од искона уврјежена једна животна сила, које дјеловања да произвађају појаве органичног живота^ није друго него прогностикон или претеча теорије еволуције и другијех сличних.